REGATA KAO SUDBINA

U našoj javnosti se o Evropskoj uniji nikad nije govorilo tako mnogo i toliko dobro. Popularnost pridruživanja Uniji (tri cetvrtine za, uz samo 7,4 odsto protiv - prema S. Brankovicu, Medium Gallup) je verovatno najviša koju cemo ikada imati, ukljucujuci i trenutak samog pridruživanja za mnogo godina od sada. Cini se da je i podrška iz Brisela našoj zemlji i regionu, takode, bez presedana. Predstojeci solunski samit bi, naime, trebalo da zvanicno potvrdi da ce svi "zapadni Balkanci" jednog dana stvarno biti u EU, za razliku od, recimo, bivših sovjetskih republika.

Predlažem da se umesto slavlja prihvatimo mukotrpnog posla prilagodavanja standardima Evropske unije, bar iz sledeca dva razloga:

Prvo, za ovu zemlju svaka druga buducnost - osim one EUropske, kao cilja svih nama najslicnijih - stranputica je koja se skupo placa, a to niko ne zna bolje od nas samih. Raspravu o ceni te clanske karte treba poceti pitanjem o ceni eventualnog izostanka sa spiska na kojem su svi ostali, ukljucujuci naše susede i konkurente.

Drugo, "biti tamo" jednostavno znaci da ovde - kod kuce, uspostavimo temelje jedne nove civilizacije, tržišne demokratije dakle, sa naglašenim nacelima vladavine prava, solidarnosti i tolerancije razlicitosti.

Na putu ka EU treba se odmah osloboditi bar tri pogrešne predstave:

Prvo, evro-atlantska integracija naše zemlje nije neka vrsta neminovnosti, niti je pre svega interes drugih a ne nas samih, niti ce kad-tad stici kao priznanje za naše "posebnosti i superiornosti", cak i ako ništa ne uradimo.

Drugo, naši susedi ce nam u ovom poduhvatu sve više postajati najvažniji saveznici, ali istovremeno i takmaci. Kolektivnog primanja zemalja Zapadnog Balkana u EU nece biti, i zato se treba pripremiti na oštru medusobnu konkurenciju u "balkanskoj regati do Brisela".

Trece, Srbiji i Crnoj Gori takode predstoji trka, ali dvostruka - i sa susedima i medu sobom. I u jednoj i u drugoj državi umesto današnjeg instant opredeljivanja za ili protiv državne zajednice kao prevoznog sredstva do Brisela, treba brzo - vrlo, vrlo brzo - menjati zakone i primenjivati ih, obucavati administraciju, poslanike i novinare o evropskim poslovima i standardima… Što više i jedni i drugi budemo bliži EU u vreme eventualnog referenduma o samostalnosti, to ce manje biti važno da li dalje, istim putem, idemo zajedno ili odvojeno.

(Delovi teksta objavljeni kao autorova izjava novinarki Duški Anastasijevic, za tekst DOSIJE: EVROPA I MI - DO SOLUNA STO SOMUNA, Vreme, br. 649, 12. jun 2003.)