Iskorak u buducnost

Predložena platforma Vlade Srbije za buducu saradnju sa EU, pripremljena za solunski skup, zasniva se na obogacivanju instrumentima saradnje koji karakterišu normalne odnose ugovornih strana umesto balkanskog provizorijuma
Generalno se smatra da ce samit u Solunu 21. juna biti "istorijski" u smislu da ce za duži period vremena odrediti sadržaj i karakter odnosa Evropske unije prema zemljama tzv. Zapadnog Balkana. Nakon uspešnog privodenja kraju velikog proširenja EU, ovaj region postaje naredni krupni izazov za Evropsku uniju.

S jedne strane, Evropska unija istice da proces sopstvenog proširivanja nece smatrati dovršenim dok i ove zemlje ne postanu njeni clanovi. A rec je o zemljama opterecenim vecim brojem problema i o regionu koji je u bliskoj prošlosti bio glavni generator nestabilnosti u Evropi, što je i uslovilo kvalitativno drugaciji pristup Unije. S druge strane, realna je bojazan da ce veliko proširenje EU dovesti do izvesnog "zamora" u EU kad je rec o daljem proširivanju i da ce, sledstveno tome, i pažnja i objektivno angažovanje EU u regionu biti ispod nivoa koji objektivna situacija u regionu zahteva. Zbog toga i želja da se u Solunu napravi novi iskorak koji bi ucvrstio i obogatio medusobne veze EU i zemalja zapadnog Balkana.

U proteklih šest meseci pojavilo se više inicijativa i predloga kako obogatiti i osnažiti aktuelne odnose EU i zemalja zapadnog Balkana, trenutno upakovane u Proces stabilizacije i pridruživanja. Grcka, aktuelni predsedavajuci EU, ponudila je poseban dokument koji je posvecen iskljucivo unapredenju odnosa EU i zemalja Zapadnog Balkana. Pored Grcke, svoje predloge su ponudili i Švedska, Hrvatska, Makedonija, Bertelsman fondacija, ESI, da pomenemo samo neke od znacajnijih. Radi se, dakle, o obilju vec prisutnih predloga, o bogatom "jelovniku" iz kojeg bi ucesnici Samita trebalo da proberu ono što je prava mera onog što se može "sažvakati".

Motive za ovaj korak treba tražiti u sledecem: - prvo, kao direktno zainteresovana strana, vlada Srbije je ocenila neophodnim da se i sama odredi prema osnovnim elementima koji ce u narednom periodu uoblicavati odnose EU prema Srbiji (i Crnoj Gori), dakle prema elementima koji su sadržani u grckoj i ostalim postojecim inicijativama; - drugo, usvajanjem dokumenta koji je u celosti okrenut ka samitu u Solunu, vlada Srbije ne samo da traži i ocekuje jacanje odnosa sa EU, vec se istovremeno obavezuje na produžavanje reformi, odnosno ubrzano ispunjavanje uslova za isto tako ubrzano pridruživanje Evropskoj uniji;

- cetvrto, a verovatno i najvažnije, ovim dokumentom pokrecu se i neke nove, dosad nepomenute inicijative, posebno u delu jacanja makroekonomske saradnje EU i zemalja Zapadnog Balkana. Osnovna premisa, u platformi detaljno razradena, jeste da se novi odnos EU i Zapadnog Balkana mora graditi na obogacivanju instrumentima saradnje koji karakterišu normalne odnose ugovornih strana, a ne odnose koji pocivaju na balkanskom provizoriju, na ad hoc i stabilizirajucim instrumentima dosad korišcenima, a koji sugerišu vanredno a ne redovno, normalno stanje.

Dakle, za razliku od vecine dosadašnjih predloga za Solun koji idu za tim da uvecaju finansijska sredstva kroz postojece okvire, dodajuci tome i kohezione fondove, predlog iz Srbije je da se ozbiljno razmotri i dugorocno osmisli postupak uvodenja novih instrumenata saradnje, instrumenata koji ce se efikasnije odnositi prema postojecim problemima u zemljama ovog regiona i koji ce, sledstveno tome, dati i jaci impuls pridruživanju Evropskoj uniji. Naravno, nemoguce je ocekivati da ce Samit u Solunu te i takve predloge odmah usvojiti. Ali nije nemoguce i nerealno ocekivati da ce prisustvo ovih ideja i predloga u Solunu malo više otvoriti vrata proširivanju i produbljivanju procesa prodruživanja EU i zemalja Zapadnog Balkana.