| PRAVO I POLITIKA | |
Može li SSP biti poništen
Piše: Dr Vesna Rakić-Vodinelić
Potpis koji je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade kojoj je istekao mandat, stavio na ranije parafirani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) naveo je predsednika te vlade Vojislava Koštunicu, kao i čelne ljude Srpske radikalne stranke (SRS) i Nove Srbije (NS) da obećaju (ili tvrde) da će potpis na SSP biti poništen; da je potpis na SSP isto što i priznavanje nezavisnog Kosova i da SSP nije smeo da bude potpisan, zato što su se promenile okolnosti. Nijedna od ovih teza ne može se pravno održati, a evo i zašto:
“PONIŠTENJE” POTPISA: Potpis se ne može poništiti. Mogao bi se, pod određenim uslovima, poništiti samo ugovor ili drugi pravni akt na koji je potpis stavljen. Pretpostavimo da se imao u vidu poništaj SSP. Zbog nedostataka vezanih za potpisivanje međunarodnog ugovora, taj ugovor bi mogao biti ništav iz razloga mane volje (zablude, pretnje, korupcije predstavnika države ili prevare) na strani potpisnika, a pod izuzetno restriktivnim uslovima i zato što potpisnik nije bio ovlašćen da ugovor potpiše.
1. Na zabludu se država potpisnica može pozivati samo ako se ona odnosi na činjenicu ili situaciju za koju je ta država pretpostavljala da postoji u trenutku kada je ugovor zaključen i koja je sačinjavala bitnu osnovu pristanka te države da bude vezana ugovorom. Pozivanje na zabludu je isključeno ako je sama država doprinela zabludi svojim postupkom, ili ako su okolnosti bile takve da je trebalo da zna za mogućnosti zablude (čl. 48 Bečke konvencije o ugovornom pravu, koja je ratifikovana od SFRJ), a koja je, po Ustavu Srbije iz 2006. godine, deo unutrašnjeg prava Srbije).
2. Zbog prevare, međunarodni ugovor će biti ništav ako je država navedena da zaključi ugovor obmanjivačkim postupkom neke druge države (ili međunarodne organizacije) koja je učestvovala u pregovorima (čl. 49 Bečke konvencije o ugovornom pravu).
3. Iz razloga korupcije predstavnika države, međunarodni ugovor bi mogao biti ništav ako je izražavanje pristanka neke države da bude vezana ugovorom dobijeno putem korupcije njenog predstavnika neposrednim ili posrednim delovanjem neke druge države (ili međunarodne organizacije) koja je učestvovala u pregovorima (čl. 50).
4. Usled prinude predstavnika države “izražavanje pristanka neke države da bude vezana ugovorom koje je dobijeno prinudom izvršenom nad njenim predstavnikom putem postupaka ili pretnji upućenih lično njemu, lišeno je svakog pravnog dejstva” (čl. 51), a usled prinude nad samom državom: “ništav je svaki ugovor čije je zaključenje postignuto pretnjom ili upotrebom sile kršenjem principa međunarodnog prava koji su uneti u Povelju Ujedinjenih nacija” (čl. 52).
Ne treba, međutim, zaboraviti da je pregovore o SSP-u, uključujući i njegovo parafiranje, vodila Vlada Republike Srbije. Posle parafiranja SSP-a, država Srbija je od EU i njenih članica dobila pozivna potpisivanje SSP-a, čiji je tekst bio utvrđen u prethodnim pregovorima i potvrđen parafiranjem. Završni potpis je zavisio od pravne volje i poslovne sposobnosti predstavnika Republike Srbije, koja je po onome što smo mogli videti, bila slobodna i racionalna.
Ni Vlada ni Skupština ne mogu da ponište SSP, ako se, najpre, ne dokaže jedan od napred navedenih razloga za poništaj, a takođe, poništaj međunarodnog ugovora ne može se izvršiti unilateralnim Vladinim ili skupštinskim aktom. Bečka konvencija o ugovornom pravu predviđa nadležnost međunarodnih tela za odlučivanje o poništaju međunarodnog ugovora. Ono što Skupština države Srbije može odlučiti jeste da ne izvrši ratifikaciju ovog ugovora (po čl. 99 st. 1 tač. 4 Ustava/2006, Skupština je nadležna da odlučuje o ratifikaciji, onda kada je ova predviđena međunarodnim ugovorom). U takvom slučaju, SSP ostaje kao nepotvrđen, ili ipak nenužno i ništav ugovor (izuzev ako ga EU i njene članice ne opozovu), dakle samo kao slabašna nada da će o njemu odlučivati neki drugi poslanici Skupštine Srbije.
PRIZNANJE NEZAVISNOSTI KOSOVA: Teza da je potpisivanje SSP-a priznavanje nezavisnosti Kosova unekoliko je povezana sa tezom o promenjenim okolnostima. Sama po sebi, međutim, ona je netačna i pravno neodbranjiva. Ne samo zbog odredbe čl. 135 SSP-a, već i zato što se, bar u dosadašnjoj pravnoj istoriji, međunarodnopravni subjektivitet (identitet) jedne države određuje mirovnim ugovorom, sporazumom involviranih strana, unilateralnim državnim priznanjem određenog entiteta kao nezavisne države, prijemom u UN i pravilima o sukcesiji država. A SSP ne spada ni u jednu od spomenutih kategorija.
PROMENJENE OKOLNOSTI: Teza da otcepljenje Kosova posle parafiranja SSP-a čini potpis na ovom dokumentu nepunovažnim, u javnosti Srbije se rado plasira, ali se ne objašnjava do kraja. U ugovornom pravu postoji pravilo da ugovorna stranka u odnosu na koju su se promenile okolnosti, mereno prema vremenu zaključenja jednog ugovora, ima pravo da zahteva promenu ili prestanak tog ugovora, ako, zbog promenjenih okolnosti, neka od ugovornih odredaba ili ugovor u celini postanu za tu stranku nepovoljni.
Bečka konvencija, u čl. 62, koristi izraz “suštinska promena okolnosti” i bavi se nastupanjem tih okolnosti posle zaključenja ugovora. U ovom slučaju, budimo benevolentni i odmerimo nove okolnosti u odnosu na vreme parafiranja SSP-a. Da bi promenjene okolnosti, koje su nastupile posle parafiranja SSP-a, mogle da utiču na promenu ili prestanak ugovora, po opštem pravilu, potrebno je da nisu bile predviđene ugovorom.
Da li je SSP parafiran zato da bi se pristupilo EU ili u nekom drugom cilju? Ako je parafiran zbog pristupanja EU, osnov obavezivanja Srbije se nije promenio potpisivanjem Sporazuma. A, ako je parafiran iz nekih drugih razloga koji javnosti nisu saopšteni, nije li to onda izigravanje ugovora, koje nadalje sprečava pozivanje na promenjene okolnosti? Da li bi tekst koji je isti u vreme parafiranja i potpisivanja izazvao “korenite promene smisla obaveza”, usled promenjenih okolnosti? Kao što je više puta rečeno, čl. 135 je isti u vreme potpisivanja i parafiranja. Njegova suština i onda i danas leži u istom: SSP se ne primenjuje na teritoriji Kosova, zato što tamo važi Rezolucija UN-a 1244, na osnovu koje upravu vrši UNMIK. Od dana proglašenja nezavisnosti Kosova do danas, premijer i ministar za KiM Samardžić nas uveravaju kako je od suštinske važnosti očuvati Rezoluciju 1244 nepromenjenu i na snazi. Da bi se čl. 135 SSP-a promenio potrebno je da, zbog promenjenih okolnosti (otcepljenje Kosova), on bude nepovoljan po Srbiju.
Da li je zadržavanje Rezolucije 1244 naprasno postalo nepovoljno za Srbiju? Da li to, dalje, znači da Srbija sada treba da traži prestanak Rezolucije 1244 UN-a? Okolnosti da je Kosovo proglasilo otcepljenje i da su Kosovo kao nezavisnu državu priznale i neke članice EU jesu političke okolnosti koje zahtevaju političku reakciju. Te reakcije od strane Srbije ima.
Neprimereno je političke reakcije zaodevati u parapravne, pogotovo na kontraproduktivan način.
Autorka je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union
Evropski forum br. 05-06. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 908 od 29. maja 2008. |
|