| TO NIJE EVROPSKI | |
Dobrodošli u društvo neznanja
Gotovo polovina stanovnika naše zemlje ima završenu samo osnovnu školu, a po broju fakultetskih diploma nalazimo se na dnu liste u Evropi, kao i po visini budžetskih izdvajanja za obrazovanje
Piše: Aleksandra Mijalković
Samoubistva učenika koji nisu uspeli da se upišu u željenu srednju školu ili na neki od najprestižnijih univerziteta česta su tema u japanskim medijima, ređe u SAD, a u Evropi takvi slučajevi, srećom, još nisu zabeleženi. Ali, to ne znači da se na starom kontinentu obrazovanju ne pridaje dovoljno veliki značaj. Naprotiv. Evropska unija je već odavno shvatila da će svoj stabilni ekonomski i društveni razvoj, i bolji položaj na svetskom tržištu znanja, postići samo uz sve veća ulaganja u ovu oblast. Pored fondova EU namenjenih unapređenju svih nivoa obrazovanja, zemlje članice Unije i iz sopstvenih budžeta za to izdvajaju značajna sredstva – u proseku oko šest odsto bruto nacionalnog dohotka. Neke, kao Finska, i više. Tamo se obrazovanje smatra jednim od najvažnijih preduslova za uspešan ekonomski razvoj zemlje (što se naročito potvrdilo devedesetih godina prošlog veka, kad je Finska zabeležila pravi ekonomski bum zasnovan na razvoju informacionih tehnologija), a znanje – kapitalom koji samo dobija na vrednosti.
Daleko od Finske…
U Finskoj, koja se već može smatrati uzornim društvom zasnovanim na znanju, nema nepismenih, gotovo sva deca pohađaju predškolske ustanove, zatim sledi devet godina obaveznog i besplatnog osnovnog školovanja (što znači da đaci ne plaćaju ni obroke, ni knjige, ni ostali potrošni materijal u nastavi!) tokom kojeg deca, uz maternji jezik, savladavaju još tri do četiri strana. Broj studenata u Finskoj raste iz godine u godinu, broj magistara je povećan za 50 odsto, a doktora nauka dupliran. Univerzitetsku ili sličnu diplomu ima oko 40 odsto Finaca između 25 i 35 godina. Tu, međutim, ne prestaje njihova potraga za znanjem: većina nastavlja da dopunjuje stečena znanja do kraja života.
I većina zemalja koje su odnedavno u Evropskoj uniji, ili se tek spremaju da uđu u njeno članstvo, povela se za ocenom međunarodnih organizacija i institucija (kao što su Svetska banka ili OECD), potvrđenih i mnogobrojnim istraživanjima, da viši nivo i kvalitet obrazovanja u društvu u celini podstiče produktivnost, inovativnost, demokratičnost i socijalnu koheziju.
U Srbiji, međutim, na obrazovanje se uglavnom i dalje gleda kao na trošak države, a ne kao na investiciju u dugoročni i održivi razvoj i na deo procesa evropske integracije i evropeizacije zemlje uopšte, ali ni sam obrazovni sektor kao da nije dovoljno motivisan da to promeni. Do ovakvog zaključka su došli potpisnici inicijative “Neophodni koraci u reformi obrazovanja u Srbiji”, predstavljene krajem prošle godine.
U prilog tezi o “nedovoljnom kvalitetu” obrazovnog sistema u Srbiji (suprotno uvreženoj predrasudi kako su naši ljudi veoma obrazovani, a naše škole dobre i cenjene i izvan granica zemlje) naveli su poražavajuće podatke zvanične statistike.
Tek 24 odsto građana ima završenu osnovnu školu, dok petina, na sramotu, ni toliko. Tako ispada da gotovo polovina populacije u zemlji nema ni osnovno obrazovanje, mada je ono već pola veka obavezno po zakonu. Svega 41 odsto – ili četvoro od deset naših zemljaka – završilo je srednju školu. Neki oblik visokog obrazovanja steklo je 11 odsto stanovništva, a fakultetsku diplomu samo 6,5 odsto, po čemu smo na začelju Evrope. Ukupnim predškolskim vaspitanjem obuhvaćeno je manje od 40 odsto mališana (daleko smo mi od Finske!), a pet odsto dece (u seoskim sredinama 20 odsto) nikad ne upiše ni osnovnu školu. Svaki treći đak je izložen nekoj vrsti nasilja u školi.
Na prošlogodišnjem međunarodnom ”Pisa” testiranju Srbija je zauzela 37. mesto od ukupno 41 zemlje, i već treći put se našla ispod proseka OECD-a u sve četiri kategorije. Skoro 30 odsto učenika iz Srbije po pismenosti je bilo na najnižem nivou. Što, možda, i ne bi trebalo da nas čudi, s obzirom na to da je 3,45 odsto stanovništva u Srbiji nepismeno, u poređenju sa 0,8 odsto u susednoj Mađarskoj, 2,1 odsto u Rumuniji, 1,7 odsto u Bugarskoj, 2,4 u Hrvatskoj i 0,5 odsto u Sloveniji.
…Daleko i od Bolonje
Oko 45 odsto srpskih studenata nikad ne završi studije (ovim neslavnim rekordom “tučemo” Evropu), a oni koji ih privedu kraju učine to, u proseku, dve godine kasnije nego što je predviđeno univerzitetskim programom. Dok njihovi ispisnici u EU, uveliko se držeći dogovora iz Bolonje, završavaju magistarske ili doktorske studije, mladi akademski građani Srbije još “jure uslov” za drugu ili treću godinu redovnih studija.
“Visoko obrazovanje u Srbiji još je daleko od Bolonje. Zbog sporosti, kašnjenja i propusta u reformama, moglo bi da se dogodi da i nove osnovne, master i doktorske diplome stečene u Srbiji, u Evropi budu tretirane kao bezvredni papiri”, istakla je Srbijanka Turajlić (Centar za obrazovne politike Univerziteta u Beogradu), jedna od potpisnica pomenute inicijative, na tribini održanoj prošlog meseca u Nišu.
“U Srbiji ima oko pola miliona siromašnih, što se dovodi u vezu sa lošim mogućnostima za obrazovanje. Da bi se ova katastrofalna situacija popravila, neophodno je da se iz državnog budžeta, umesto dosadašnjih 3,5 odsto, za obrazovanje izdvaja najmanje šest odsto bruto društvenog proizvoda i da se tako više od 50 odsto povećaju ulaganja u ovu oblast”, založio se Žarko Šunderić, rukovodilac tima potpredsednika (sad već bivše) vlade Srbije za sprovođenje strategije za smanjenje siromaštva na nacionalnoj debati “Obrazovanje i razvoj ljudskih resursa”.
Na stranu statistika (čije se metode, a samim tim i rezultati, i u ovom slučaju dovode u pitanje), stručnjaci se uveliko slažu da smo, na našu žalost, sramotu i nesreću, neobrazovan i nestručan narod, koji će kao takav teško uspeti da progura svoju zemlju među “brzorastuće” evropske ekonomije, a samim tim i da sebi obezbedi viši životni standard i bolje socijalne uslove. Uprkos neospornoj pameti, koja je iznedrila i naučnike svetskog glasa (poput genetičara Miodraga Stojkovića i hemičara Dejana Ilića), nove generacije Srba će se teško probijati u sve oštrijoj svetskoj konkurenciji znanja sa sadašnjim sistemom obrazovanja. Siromašnim zastarelim, nepotpunim, daleko od zavidnog nivoa školstva nekadašnje SFRJ, i ispod proseka Evropske unije čije standarde želimo da dostignemo.
Evropski forum br. 05-06. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 908 od 29. maja 2008. |
|