OČEKIVANE EKONIMSKE POSLEDICE SSP

Zbogom kartelima i monopolima

Ispunjavanje obaveza iz SSP Srbiji će doneti mnoge dobitke, pre svega veće i kvalitetnije strane investicije, ali i značajne troškove, jer usaglašavanje sa evropskim standardima ima cenu. Ovi troškovi će se na dugi rok isplatiti kroz znatan privredni rast i povećanje životnog standarda građana tih država

Piše: mr Goran Nikolić

Ako EU odluči da počne da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), on neće imati direktne pozitivne posledice po domaće izvoznike: oni, praktično, već sada sve mogu da izvoze bez carine u EU, osim četiri vrste robe. Međutim, biće olakšano dobijanje potrebnih sertifikata, posebno za prehrambeni sektor, recimo za mesne prerađevine, a pravna forma odnosa sa EU će privući, zbog povećane sigurnosti, nove inostrane investitore. SSP će doprineti i poboljšanju kreditnog rejtinga Srbije, što bi omogućilo jeftinije kredite i veći pristup našim firmama kreditima u inostranstvu. Potpisivanje SSP-a potencijalno otvara i pristup preostalim delovima IPA programa i većim sredstvima pomoći.
Fazno smanjenje carina za robu iz EU podrazumeva da će srpski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi biti zaštićeni zaključno sa šestom godinom primene SSP-a, a pojedini će tu zaštitu, poput određenih mlečnih prerađevina, žitarica i strateških proizvoda, imati do ulaska Srbije u EU (a neke i kasnije). Proizvođači iz EU će plaćati carinu, ali će biti u povlašćenom položaju u odnosu na treće zemlje koje izvoze u Srbiju. Počev od prve godine primene SSP-a, EU izvoznici u Srbiju će plaćati 90 odsto carine koja važi za izvoznike iz trećih zemalja.

Zaštita poljoprivrede

Posebno se vodilo računa o liberalizaciji trgovine poljoprivrednim i određenim industrijskim proizvodima. U aneksima sporazuma su navedeni proizvodi na koje će Srbija moći da naplaćuje carine tokom prelaznog perioda kako bi zaštitila svoju industriju: ti proizvodi podeljeni su na osetljive, veoma osetljive i najosetljivije (automobili, hemija, nameštaj, igračke, keramika, odnosno sve ono što može da predstavlja izvozni potencijal naše zemlje). Za osetljive vrste robe carine će biti ukinute treće godine primene SSP-a, za veoma osetljive – pete godine, a za najosetljivije – šeste godine primene. Ipak, za oko 23 odsto poljoprivrednih proizvoda Srbija će i po isteku prelaznog perioda moći da zadrži oko polovine sadašnje carinske zaštite.
Usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom u oblasti trgovine trebalo bi da spreči kartelske dogovore preduzeća kojima se ograničava konkurencija, kao i zloupotrebu dominantnog položaja i neregularnu državnu pomoć. Srpska preduzeća će u postupcima javnih nabavki imati prednost u odnosu na evropske firme najduže još pet godina. Konkurencija bi trebalo da donese niže cene i bolji kvalitet proizvoda, a državi bi bilo onemogućeno da subvencioniše propala preduzeća. Potrošači će dobiti i bolju zaštitu, odnosno biće bolje informisani i imaće kome da se požale ukoliko procene da su oštećeni, a da to zaista i bude procesuirano.

Rast spoljnotrgovinskog deficita

Imajući u vidu da se čak 55 odsto robnog deficita Srbije formira u razmeni sa EU, kao i da je skoro isti udeo uvoza iz EU, nameće se logična pretpostavka da će snižavanje carina podsticati rast “manjka” u trgovini sa EU, te i ukupnog deficita Srbije. Međutim, treba imati u vidu da će redukovanje carina biti fazno, pa će pogođena domaća preduzeća imati vremena da se pripreme, kao i da carine trenutno nemaju znatan efekat na nivo uvoza (prosečan nivo je oko šest odsto). Pored toga, apsolutni rast uvoza i deficita u narednim godinama je prosto neminovnost i nasušna potreba srpske visoko uvozno zavisne privrede. Uzimajući u obzir da je struktura uvoza iz EU daleko povoljnija od strukture ukupnog uvoza (iz EU znatno više uvozimo opremu, mašine i transportne uređaje), porast učešća iz zemalja EU indukovaće nove investicije i izvoz. Dakle, uticaj smanjenja carina prema EU na spoljnotrgovinski deficit neće biti veliki, a za Srbiju uostalom i nije problem visok uvoz, nego mali izvoz i relativno nizak nivo stranih direktnih investicija, koje bi dominantno trebalo da pokrivaju platnobilansni deficit (trenutno tu ulogu imaju komercijalni krediti domaćim preduzećima).
Problem deficita bi, dakle, trebalo pre svega rešavati rastom izvoza, i zato Srbija mora što pre prihvatiti standarde EU, a posebno one koji se tiču bezbednosti pri korišćenju proizvoda, zaštiti zdravlja i očuvanju životne sredine. Naime, domaće firme često ne mogu da iskoriste prednosti bescarinskog izvoza jer ne zadovoljavaju tehničke standarde kvaliteta. Na primer, samo pet klanica može da izvozi meso u EU.

Troškovi integracije

Standardizacija je jedna od najvažnijih oblasti u kojoj će se usklađivati naše sa evropskim zakonodavstvom, i na koju će se EU posebno fokusirati. To će Srbiji pomoći da podigne kvalitativni standard privrede, što je preduslov za bolje izvozne rezultate.
Ispunjavanje obaveza iz SSP-a za Srbiju sigurno će značiti i znatne troškove, jer usaglašavanje sa evropskim standardima ima cenu. Kad je reč o državama koje su pristupile EU 2004. i 2007. godine, pokazalo se da su ti troškovi bili veći nego novac koji su dobile iz pretpristupnih fondova. Uprkos tome, nijedna od njih nije zbog toga odustala od integracije, jer su ovi troškovi posmatrani kao investicija koja će na dugi rok doneti mnogo veću korist, što se i pokazalo kroz znatan privredni rast i povećanje životnog standarda građana tih država.

Autor je saradnik Centra za naučno-istraživački rad
i ekonomske analize Privredne komore Srbije

Evropski forum br. 05-06. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 908 od 29. maja 2008.

home povratak