Evropa u brojakama
Neujednačeni prihodi građana
Članice Evropske unije sa razvijenijom privredom mogu se pohvaliti i ravnomernijom raspodelom zarada među građanima, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Po ujednačenosti prihoda prednjače Švedska i Danska, a na trećem mestu je Slovenija, koja je, ukoliko se kao reper uzmu prosečne zarade, u rangu sa Italijom. U obe zemlje, naime, samo 16 odsto stanovništva ima prihod koji je ispod 60 odsto prosečne zarade, za razliku od evropskog proseka koji iznosi 25 odsto. Najzastupljenija kategorija među siromašnim Slovencima su starije neudate žene (koje učestvuju sa 15 odsto u ukupnom broju građana sa nedovoljnim prihodima), a najmanje zastupljeni su neoženjeni muškarci mlađi od 65 godina (deset odsto).
Prema istom izveštaju, Portugal je jedina članica EU gde je razlika u mesečnim prihodima građana veća nego u SAD.
U bogatijim članicama EU, među kojima su one “stare”, ali i Slovenija i Kipar od “mlađih”, ima više porodica koje mogu sebi da priušte kupovinu automobila, dok do njega najteže dolaze Litvanci – čak 38 odsto domaćinstava. Zanimljivo je, međutim, da svaki deseti Slovenac ima novac za sopstveni automobil, ali, prema statistici, nema pare za obrok sa mesom ili ribom svakog dana. Najnekvalitetnije se, po ovom kriterijumu, hrane Slovaci, gde više od 40 odsto žitelja nema svakog dana parče mesa u tanjiru.
Skup život u Italiji i Hrvatskoj
Prema podacima Evrostata, evropske statističke agencije, Hrvatska je najskuplja među zemljama obuhvaćenim Procesom stabilizacije i pridruživanja, u pojedinim stavkama skuplja čak i od nekih članica Evropske unije: tu su cene obuće, pokućstva, opreme i održavanja iznad evropskog proseka. Izveštaj je, pored Hrvatske, obuhvatio još pet zemalja Zapadnog Balkana (Albaniju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju), Tursku i sedam zemalja članica EU iz našeg najbližeg okruženja (Austriju, Bugarsku, Grčku, Mađarsku, Italiju, Rumuniju i Sloveniju). Hrana, hoteli i restorani, izdaci za stanovanje – koji uključuju vodu, struju i gas – kao i troškovi zdravstvenih usluga i obrazovanja, međutim, najskuplji su u Italiji (116 odsto, 101, 104 i 119 odsto evropskog proseka). Srbija je “negde na sredini”, recimo, hrana je na 76 odsto evropskog proseka, dok je Makedoniji najjevtinija sa 55 odsto. Izdaci za stanovanje najmanji su u BiH, svega 28 odsto evropskog proseka, troškovi zdravstvenih usluga i obrazovanja u Albaniji i Bugarskoj, po 20 odsto, a hoteli i restorani u Bugarskoj sa 35 odsto i Makedoniji sa 43 odsto evropskog proseka.
Ne šaljite pisma iz Finske
Slanje običnog pisma iz zemalja EU najmanje košta na Malti i u Sloveniji – 16 odnosno 20 centi, a najviše u Finskoj – čak 70 centi, objavio je Evrostat. Najveću gustinu pošta ima Kipar, prosečno jednu na 743 stanovnika, a najmanju Španija, tek na svakih 12.958 ljudi.
Istraživanje “Potrošači u Evropi – usluge građanima u EU u činjenicama i brojkama”, takođe je pokazalo da po broju bankomata prednjače Španija i Portugal, sa 125, odnosno 107 ATM aparata na 100.000 stanovnika. Iza njih je Slovenija, sa 74 bankomata, dok ih je najmanje u Poljskoj i Rumuniji, svega 20 na 100.000 stanovnika. Gotovinom najčešće plaćaju Grci, čak 95 odsto građana, dok kartice najradije koriste Šveđani (62 odsto potrošača).
Na svakih 100 stanovnika EU dolazi u proseku po 96 mobilnih telefona, što je 11 puta više nego 1996. godine, a najviše pretplatnika ima maleni Luksemburg – 158. I ovde je Rumunija na suprotnom kraju liste, sa svega 61 mobilnim telefonom na 100 stanovnika. Da fiksna telefonija u EU gubi trku sa mobilnom, pokazuje i podatak o 48 pretplatnika na 100 stanovnika, što je tek deset odsto više nego pre deset godina. Najviše korisnika fiksne telefonije ima u Nemačkoj (63 na 100 stanovnika), a najmanje, već pogađate, u Rumuniji (20 na 100).
Kome u EU treba brzi internet?
Iako skoro 80 odsto korisnika interneta u Evropskoj uniji ima brzi internet, polovina njih uopšte ne koristi “mrežu”, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno za potrebe Evropske komisije, kao deo studije o napretku informativnih i komunikacionih tehnologija. Oko 250 miliona građana EU, ili više od polovine ukupnog stanovništva, redovno koristi internet, od toga većina posredstvom veza velike brzine. Istovremeno, međutim, elektronsku poštu i usluge pretraživanja ne ume da upotrebi 40 odsto žitelja EU, i to najviše – eto još jednog neslavnog rekorda za naše susede – u Rumuniji (69 odsto), a najmanje u Danskoj i Holandiji (13 odsto). Evropska komisija se trudi da što veći deo javnih usluga u EU u potpunosti bude dostupan u elektronskom obliku (sada je to 60 odsto) i da svi delovi Unije budu povezani.
Evropski forum br. 05-06. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 908 od 29. maja 2008. |
|