SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU

U iskrivljenom ogledalu

Kosovo nije obuhvaćeno Procesom stabilizacije i pridruživanja, pa ni iz SSP-a ne proističe obaveza regionalne saradnje Srbije sa ovom tvorevinom koju ona, ali i neke od članica EU ne priznaju

Piše: Vladimir Ateljević

Do sada smo nebrojeno puta, i to pre svega od političara tokom izborne kampanje, imali prilike da čujemo različite interpretacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Njegov sadržaj i tumačenja najčešće su imali efekat iskrivljenog ogledala i predstavljani su sa dosta nepreciznosti. Kad pogledamo u SSP u ogledalu, šta vidimo? Da li u ogledalu ovog sporazuma zaista vidimo Srbiju u izmenjenim granicama, ili nešto sasvim drugo?
Pregovori o zaključenju SSP-a nisu bili pregovori o statusnim pitanjima, već o unapređenju političke, regionalne, trgovinske i sektorske saradnje između Srbije, Evropskih zajednica i njenih država članica. Sa druge strane, Srbija je uspela, prvi put u istoriji pridruživanja neke države Evropskoj uniji, da pokrene pitanje ispravnosti ulaska u ove ugovorne odnose. Istovremeno je otvoren još veći broj navodnih nedoumica od toga šta SSP donosi, kakvi su efekti njegove primene, kada i da li uopšte Sporazum stupa na snagu, kao i šta za Srbiju znači regionalna saradnja u kontekstu ovog međunarodnog ugovora.

REGIONALNA SARADNJA: Jedan deo oponenata potpisivanju SSP-a nije dovodio u pitanje pozitivne ekonomske efekte ovog sporazuma, ali je osporavao odredbe o saradnji država u regionu koje su obuhvaćene Procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP), navodeći da pristajanje na ovakav vid regionalne saradnje znači posredno priznavanje nezavisnosti Kosova. Problem je ipak mnogo složeniji. Srbija prema članu 16 SSP-a treba da sarađuje sa državama u PSP-u, ali Kosovo i Metohija nisu uključeni u ovaj proces. Takva odluka Saveta EU za opšte poslove je doneta na sastanku 21–22. juna 1999. godine, kad je PSP pokrenut. Kao što se jasno može ustanoviti da Kosovo nije obuhvaćeno PSP-om, još lakše se može tvrditi da Kosovo nije država, te se tako obaveza regionalne saradnje Srbije sa tvorevinom koju ona, ali i neke od članica EU ne priznaju, ne može bilo čijim tumačenjem staviti u domet ovog člana. U zvaničnim odlukama EU, kao što je Uredba Saveta EU o uvođenju Evropskog partnerstva u okviru PSP-a, od 10. marta ove godine (nepunih mesec dana nakon jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova), EU koristi sledeću formulaciju: “Srbija uključujući Kosovo, kao što je definisano Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine”.
Predmet člana 16 SSP-a je pre svega unapređenje ekonomske i trgovinske saradnje sa državama koje su u PSP-u. Srbija ne samo da poštuje ovakvu obavezu, već trgovinsku saradnju unapređuje i sa carinskom teritorijom Kosovo i Metohija, na osnovu CEFTA sporazuma zaključenog 2006. godine. Ugovorna strana CEFTA sporazuma jeste i Unmik/Kosovo.

SLOBODNA TRGOVINA: Kad bi u već pomenuto “ogledalo” trebalo da stanu dve reči koje bi na najbolji način opisale značenje i sadržaj SSP-a, onda je to slobodna trgovina. SSP kao sporazum o slobodnoj trgovini ima niz pozitivnih efekata po privredu i građane Srbije. Roba iz Srbije ima slobodan pristup na tržište EU, što je naročita pogodnost za konkurentne firme iz naše zemlje; građani dobijaju robu i usluge boljeg kvaliteta i po nižim cenama usled većeg izbora; raste kreditni rejting zemlje, pojeftinjuju krediti za građane kao rezultat veće konkurencije finansijskih usluga; unapređuje se konkurentnost izvoznog sektora; linearno raste obim direktnih investicija, zaposlenosti i produktivnosti izvoznog sektora; rastom izvoza ostvaruju se pozitivni efekti na tekući bilans zemlje.
Ipak, kad se govori o efektima primene SSP-a, najčešće se pominje povećanje stranih direktnih ulaganja. Procena da će potpisivanjem i primenom SSP-a rast stranih investicija biti uvećan, nije utemeljena na “odokativnoj” oceni, već na iskustvima zemalja koje su 2004. i 2007. godine pristupile EU (vidi tabelu). Veoma indikativna je stopa učešća investicija iz EU u ukupnoj sumi stranih ulaganja u države nekadašnje Istočne Evrope.

STRANE INVESTICIJE U NEKIM NOVIM ČLANICAMA EU

DRŽAVA	UKUPNO Strane investicije (u mil. evra)	UKUPNO Strane investicije (po glavi st.)	Učešće investicija iz EU u ukupnoj sumi stranih investicija
Mađarska	21.063	2.099	64 %
Poljska	31.508	814	64 %
Republika Češka	23.503	2.280	83 %
Slovenija	1.659	833	81 %
Bugarska	3.579	441	58 %
Estonija	20.931	1.450	89 %

Od političkih promena krajem osamdesetih i potpisivanja Evropa sporazuma s početka devedesetih (koji su pandan SSP-u) sve do 2003. godine u osam postsocijalističkih država uloženo je oko 158 milijardi evra stranih direktnih investicija. Kada je pozvana da pristupi Evropskoj uniji, decembra 2002. godine, Češka je ostvarila neto priliv od 10 milijardi evra. Dobar udeo u ovoj sumi ima privatizacija državnog monopoliste za prirodni gas Transgasa sa četiri milijarde evra. Iste godine Slovenci su prodali Švajcarcima farmaceutskog giganta Lek za milijardu evra. Privlačenje Elektroluksa, Dženeral elektrika i Forda u Mađarsku, kao i Fijata u Poljsku trajalo je veoma dugo i zahtevalo je dostizanje visokih kriterijuma koje investitori očekuju.

USKLAĐIVANJE PROPISA: Predviđena obaveza usklađivanja prema članu 72 SSP-a započela je na dan potpisivanja ovog sporazuma. Usklađivanje je, u ranoj fazi, usredsređeno na osnovne elemente pravnih tekovina, koji obuhvataju unutrašnje tržište, pravosuđe, slobodu i bezbednost, kao i druga područja vezana za trgovinu. Jedan od dodatnih ciljeva je i što skorija liberalizacija viznog režima. Zakoni koji čekaju na usvajanje i koji će krajem godine pretrpeti ocenu usklađenosti Evropske komisije od suštinskog su značaja za ukidanje viza građanima Srbije: Zakon o strancima, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o zaštiti državne granice.
Što se unutrašnjeg tržišta tiče, treba izdvojiti oblasti zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći. Pravila o zaštiti konkurencije koja se odnose na pitanja zloupotrebe monopolskog položaja, na kartele i položaj javnih preduzeća, prema ovim pravilima ocenjivaće se na osnovu kriterijuma koji se primenjuju u EU, odnosno u Evropskoj zajednici, a naročito iz članova 81, 82, 86 i 87 Ugovora o EZ-u, kao i instrumenata tumačenja koje su usvojile institucije Zajednice.
To praktično znači da na tržištu ne sme da bude “nedodirljivih”: kao što na tržištu EU nije nedodirljiv Majkrosoft, tako nijedna velika kompanija na našem tržištu ne sme da bude izuzeta od pravila zaštite konkurencije. Garant primene ovih pravila u Srbiji biće Savet i Komisija za zaštitu konkurencije, koja će izmenama i dopunama zakona o zaštiti konkurencije dobiti veća ovlašćenja, kako bi ovo telo na našem tržištu imalo ulogu ekvivalentnu Evropskoj komisiji na unutrašnjem tržištu EU.

STUPANJE NA SNAGU I PRIMENA SSP: Po svojoj strukturi, broju oblasti koje reguliše i načinu stupanja na snagu, SSP je kompleksan sporazum. Jedan od njegovih osnovnih ciljeva je pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, koje se ostvaruje osnivanjem zajedničkih institucija, kao što su Savet za stabilizaciju i pridruživanje, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje. Sastav ovih tela činiće jednak broj predstavnika Srbije i EU, a odluke koje će donositi odnosiće se na delokrug koji je određen samim sporazumom.
Složenost ovog sporazuma ogleda se i u načinu stupanja na snagu. Ugovorne strane su se članom 139 SSP-a dogovorile da pojedine odredbe od obostranog interesa, koje pre svega regulišu trgovinska pitanja, stupe na snagu pre okončanja procedure ratifikacije u svih 27 država članica EU (što najčešće traje od dve do tri godine). Pretežno od trgovinskih odredbi SSP-a sačinjen je takozvani Prelazni sporazum. Ovlašćeni predstavnik Srbije, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, u Luksemburgu je potpisao oba sporazuma – i Prelazni sporazum o trgovinskim pitanjima i SSP.
Činom potpisivanja Prelaznog sporazuma otvorena je još jedna nedoumica: da li i kada on stupa na snagu, pre svega imajući u vidu obavezu Srbije da sarađuje sa Haškim tribunalom. Poslednjim članom ovog dokumenta je, naime, predviđeno da privremeno stupa na snagu 1. jula 2008. godine i pored mogućnosti da Evropski parlament i Skupština Srbije dotle ne potvrde SSP. Istovremeno, Savet EU je na sastanku 29. aprila, kad je i doneta odluka da se pozovu predstavnici Srbije da potpišu SSP, usvojio još jedan zaključak na insistiranje Holandije i Belgije. U njemu se kaže da će SSP početi da se primenjuje kada Savet EU bude doneo odluku u kojoj pozitivno ocenjuje saradnju Srbije sa Haškim tribunalom. Tako će sporazum stupiti na snagu 1. jula ove godine, ali se neće primenjivati ukoliko Savet ne bude doneo pomenutu odluku.
U međuvremenu, bez sumnje SSP predstavlja jasan politički signal investitorima. Najava dolaska Fijata i pre početka primene SSP-a ne treba da čudi, i ne događa se prvi put u istoriji međunarodnih ekonomskih odnosa. Podsetimo da su, u očekivanju uspostavljanja zone slobodne trgovine severnoameričkih zemalja (NAFTA), investitori iz SAD pohrlili u pogranične zone sa Meksikom i formirali industrijske naseobine, “makiladorase”, koje su i danas verovatno najrazvijeniji deo Meksika.
Članstvo u EU nije cilj po sebi, već je još jedno sredstvo u ostvarivanju našeg političkog, ekonomskog i društvenog cilja, a to je da državljani Srbije žive kao svi ostali građani EU, sa svim evropskim pravima i obavezama i evropskim vrednosnim orijentacijama, i sa životnim standardom koji je karakterističan za evropske države. Najbrže dostizanje tog cilja moguće je članstvom Srbije u Evropskoj uniji.

Autor je savetnik u Kancelariji Vlade Srbije
za evropske integracije

ZAJEDNIČKE INSTITUCIJE KOJE SE OSNIVAJU SPORAZUMOM

Savet za stabilizaciju i pridruživanje će se sastojati od članova Saveta Evropske unije (resorni ministri u državama članicama) i članova Evropske komisije (tzv. komesari), s jedne, i članova Vlade Srbije s druge strane. Ovo telo će nadzirati, po pravilu jednom godišnje, sprovođenje SSP-a i usvajanje i sprovođenje pravnih, administrativnih, institucionalnih i privrednih reformi u Srbiji. Istovremeno, predstavljaće važan forum za politički dijalog, kao i telo koje će donositi sve važne odluke iz domena trgovine prema ovom Sporazumu.
Odbor za stabilizaciju i priduriživanje će pomagati u radu Savetu, kao operativnije telo koje će činiti predstavnici Saveta EU, Evropske komisije i Vlade Republike Srbije.
Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje će imati savetodavnu ulogu, a u njegov sastav će ući predstavnici Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Republike Srbije.

Evropski forum br. 05-06. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 908 od 29. maja 2008.

home povratak