| INICIJATIVE | |
Dijalog o evropskoj budućnosti Balkana
U Briselu je sredinom aprila održan veliki skup na kojem je pokrenut novi program saradnje Evropske komisije i civilnog društva Jugoistočne Evrope
“Gradimo Evropu zajedno”, naziv je konferencije koju je 17. i 18. aprila u Briselu organizovala Evropska komisija (EK), kao otvoreni dijalog sa predstavnicima najuticajnijih nevladinih organizacija (NVO) iz zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ovo je, istovremeno, bio i poziv građanskom društvu u državama Jugoistočne Evrope da uzme aktivnije učešće u pripremama regiona za pristupanje EU, ali i prilika da briselski zvaničnici “iz prve ruke” saznaju kako bi mogli najuspešnije da podrže napore “trećeg sektora” da pospeši procese evrointegracija u svojim zemljama u raznim oblastima, od razvoja demokratije, zaštite ljudskih prava i očuvanja čovekove okoline, do obrazovanja i društvene uključenosti… Skup je označio početak novog programa Evropske komisije “Ljudi ljudima”, za jačanje uloge civilnog društva u budućim članicama EU, a ovakva godišnja razmena mišljenja, najavljeno je, postaće tradicija sve do ulaska ovih država u EU.
U staklenom zdanju “Šarlemanj” briselskog sedišta komisije u toku dva dana okupilo se nekoliko stotina gostiju sa Zapadnog Balkana (iz nevladinih organizacija Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Srbije, Crne Gore) i Turske, kao i predstavnici značajnih fondacija iz Austrije, Belgije, Grčke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Britanije i SAD koje deluju u ovom regionu. Pozivu su se odazvali i članovi Beogradskog centra za evropske integracije, uz još dvadesetak NVO-a iz Srbije.
U pozdravnom obraćanju, evropski komesar za proširenje Oli Ren podsetio je da je iznos pomoći “po čoveku” koju EU daje Zapadnom Balkanu najveća u svetu, a među projektima finansiranim od tih para su i oni namenjeni izgradnji kapaciteta civilnog društva, uspostavljanju partnerstva i upoznavanju institucija EU.
“Sloboda udruživanja i govora nije do kraja uspostavljena u ovim državama, i to će biti jedna od oblasti u kojima ćemo posebno usmeriti našu podršku nevladinim organizacijama”, istakao je Ren. On je, govoreći o perspektivi EU članstva za zemlje Zapadnog Balkana, pored ostalog, poručio da je na građanima Srbije da odluče hoće li sa ostalim svojim susedima u Uniju, ili će u samoizolaciju.
Učesnicima se na početku konferencije obratio i Džordž Soros, američki biznismen mađarskog porekla, koji je znatan deo svog bogatstva utrošio na podršku razvoju demokratije u bivšim komunističkim zemljama srednje, istočne i jugoistočne Evrope, preko svoje fondacije, aktivne u ovom delu sveta već tri decenije. “Bilo je to sjajno iskustvo”, rekao je Šoroš, dodavši da za sve to vreme nije bio potreban nikakav dodatni nadzor nad trošenjem tog novca, jer je samo društvo delovalo kao najbolji kontrolor.
Čelnici nevladinih organizacija u evropskim zemljama u tranziciji bili su, naravno, glavni partneri Soroseve fondacije u godinama promena i izgradnje demokratije, a nakon pada komunizma mnogi od njih su ušli u zvaničnu politiku i stupili na vlast. “E, tu su se već neki od njih pokazali kao daleko neuspešniji”, ocenio je Soros. “Jedni nisu bili dorasli politici, drugima nije bila dorasla politika, pa su prvi diskreditovani, a drugi se vratili u nevladin sektor, da odatle utiču na svest građana i nadziru vladu, kako bi je učinili što odgovornijom.”
Soros je naglasio da ostaje posvećen razvoju demokratije u regionu, i obećao da će nastaviti da podržava sve aktivnosti koje tome budu doprinosile. “Novčana pomoć neće biti smanjena uprkos krizi na međunarodnom finansijskom tržištu”, uzvratio je na zabrinutu primedbu iz publike.
Želju da, preko svojih sagovornika iz nevladinih organizacija, balkanskoj javnosti poruče da ne treba da odustane od svoje “evropske budućnosti”, iskazali su i Jan Truščinjski, zamenik generalnog direktora Direkcije EK za proširenje, Ana Ibrisagić, članica Komiteta za spoljne odnose Evropskog parlamenta, Krasimir Kanev, direktor Helsinškog komiteta Bugarske, i Janez Potočnik, evropski komesar za nauku i istraživanja. On je, govoreći o iskustvima svoje zemlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji, rekao da je, kao šef pregovaračkog tima Slovenije sa EU pre deset godina, angažovao tim od 150 ljudi, a vlada je u dijalog o članstvu u EU uključila (i finansirala) ne samo “proevropske” nevladine organizacije već i one koje su bile veoma kritične ili čak protiv ulaska u Uniju. “Na taj način smo uspeli da aktiviramo celokupno društvo u procesu evropske integracije, što je znatno olakšalo ovaj složeni poduhvat”, naveo je Potočnik.
Rad konferencije se odvijao po “radionicama” koje su pokazale da u svakoj od oblasti saradnje (dobro upravljanje i demokratizacija društva, ljudska prava, društveni razvoj i obrazovanje, zaštita čovekove sredine i održivi ekonomski razvoj, pitanja identiteta i rodne ravnopravnosti, korišćenje instrumenata pretpristupne pomoći IPA) postoje duboko razumevanje i zajednički interesi, ako ne i istovetni metodološki pristup rešavanju akutnih problema sa kojima se građansko društvo suočava. U zasebnim razgovorima briselskih zvaničnika sa predstavnicima nevladinih organizacija iz svake od zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU jasno, otvoreno i detaljno je navedeno sa kakvim se preprekama suočavaju i u čemu im druga strana može pomoći. Najkontroverzniji je bio slučaj Srbije u kojoj – za razliku od svih ostalih zemalja koje pretenduju da uđu u Uniju – ne postoji ni jasan društveni, a još manje politički konsenzus partija na vlasti oko članstva u EU, što, naravno, otežava i svaku vrstu pomoći Unije u ubrzanju započetog procesa evropske integracije.
E. F.
Evropski forum br. 05-06. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 908 od 29. maja 2008. |
|