KOLIKO KOŠTA ODLAGANJE INTEGRACIJE U EU

Alternativa bez alternative

Od integracije naše zemlje u Evropsku uniju zavisi da li ćemo dobiti nove strane investicije, podići konkurentnost domaće privrede i nastaviti ubrzani društveni i ekonomski razvoj

Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) uoči majskih izbora stavio je širokoj javnosti na uvid sažetak svog istraživanja koje daje odgovor na pitanje šta u ekonomsko-socijalnom smislu za Srbiju znači evropska alternativa

Najveći deo stanovništva Srbije danas živi gore nego 1990, kada smo prvi put bili na pragu EU, jer je Srbija odustala od integracije u EU. U periodu 1992–2000. Srbija je izgubila potencijalni društveni proizvod od preko 100 milijardi evra. Svaki zaposleni građanin u proseku je gubio 300 evra mesečno, odnosno ukupno skoro 29.000 evra! Penzioneri su u odnosu na 1992. u proseku gubili 150 evra mesečno, ukupno preko 14.000 evra! Da bi se kupila prosečna korpa namirnica, bile su neophodne tri i po plate. Ispod granice siromaštva nalazilo se 2,8 miliona ljudi, ili trećina stanovništva. Dečji dodaci su kasnili dve godine a ostala socijalna davanja i do tri godine. Odlazak na letovanje mogla je da priušti tek svaka trinaesta porodica. Više od 400.000 mladih i obrazovanih je svoju sreću potražilo izvan Srbije. Do lekova se nije moglo doći, a u bolnice se često išlo sa sopstvenim čaršavima i peškirima.
U ovom periodu su se snažno razvile i pustile duboke korene i tri pojave koje imaju direktnog uticaja na raspodelu nacionalnog dohotka: korupcija, kriminal i sumnjivo stečeno veliko bogatstvo pojedinaca. Zahvaljujući njima došlo je do većeg socijalnog raslojavanja i većeg siromaštva nego što je to bio slučaj u većini drugih država.

Koristi od približavanja Uniji

U Srbiji i dalje ima puno problema, ali oni će se rešavati brže i bolje ako se nastavi normalna ekonomska putanja razvoja, započeta pre sedam godina. Od 2001. godine došlo je do promene ove nepovoljne situacije. Srbija je krenula u sveobuhvatne reforme i u pridruživanje EU. U ovom periodu neostvareni društveni proizvod je smanjen sa 100 na ispod 40 milijardi evra. Privreda je rasla po visokoj stopi od šest odsto, izvoz roba i usluga je povećan petostruko, a ukupne direktne strane investicije do kraja 2007. godine premašile su 12 milijardi evra. Prosečna plata je povećana za gotovo četiri puta, sa 86 na 331 evro, a kupovna moć tri i po puta. Prosečne penzije su povećane sa 50 na 160 evra, isplaćuju se redovno, a svi dugovi su vraćeni. Ponovo je počela da se isplaćuje stara devizna štednja. Snabdevanje strujom i drugim energentima je redovno. Znatno su poboljšani ponuda i kvalitet robe široke potrošnje.
Ekonomski posmatrano, najveća korist od integracije u EU jeste što je bitno doprinela ovakvom dosadašnjem rastu, i što pruža mogućnost da se nastavi željeni brzi rast, odnosno da se obezbede uslovi za priliv neophodnih investicija. Integracija u EU je sertifikat rastućeg kvaliteta naše privrede. Ona donosi i niz drugih značajnih ekonomskih koristi:
– povlašćen pristup najvećem tržištu na svetu jer ne plaćamo carine na najveći broj roba koje izvozimo u EU;
– preko dve milijarde evra već dobijenih bespovratnih sredstava i oko milijardu evra pretpristupnih fondova koji su predviđeni za narednih šest godina (a integracijom u EU ta sredstva rastu sve više kako se zemlja približava članstvu);
– mogućnost korišćenja povoljnih dugoročnih kredita Evropske investicione banke neophodnih za izgradnju infrastrukture; povećava se konkurencija na domaćem tržištu i ograničava moć lokalnih monopola, što vodi ka nižim cenama roba i usluga;
– sužava se prostor korupciji delom zbog bržeg ekonomskog rasta, ali i zbog snažne i efikasne antikorupcijske politike EU;
– otvaraju se bolje mogućnosti obrazovanja mladih i njihovog zapošljavanja u tehnološki naprednim sektorima;
– omogućeni su brži rast i razvoj i brže približavanje ekonomskom standardu zapadne Evrope.

Visoka cena odustajanja

Ključno ekonomsko pitanje za građane Srbije danas je: da li ćemo nastaviti da se ubrzano razvijamo, povećavajući nacionalni dohodak a time i zarade, zaposlenost, penzije i kvalitet života, i kako ćemo to uraditi?
I stručnjaci i političari se slažu da nema prosperiteta bez značajnih novih investicija i rasta izvoza. U dugoročnoj strategiji razvoja, koju je usvojila prethodna Vlada, kaže se da nema rasta privrede od sedam odsto ako se ne obezbede bar tri milijarde evra stranih investicija godišnje i rast izvoza od najmanje 25 odsto godišnje.
Analiza pokazuje da ovi uslovi mogu da se obezbede samo ako Srbija nastavi integraciju u EU. Odlaganjem integracije u EU postajemo manje zanimljiva i pouzdana zemlja za investitore, ne samo iz EU već i iz drugih zemalja. A evo zašto:
– Već od 2010. EU može da nam uskrati povlašćen izvoz i ponovo uvede carine. To bitno utiče na investicione odluke. Naše tržište je malo i investitori i iz EU i izvan EU računaju na izvoz iz Srbije upravo na tržište EU.
– Odustajanjem od integracije u EU smanjuju se predvidivost i usklađenost zakonskog i institucionalnog okvira za investicije.
– Makroekonomska stabilnost daleko je manje izvesna bez tehničke i finansijske podrške EU.
– Pretpristupne fondove EU ne bi mogli da koriste ni Srbija ni brojni investitori koji su ih koristili u drugim zemljama i očekuju ih i ovde.
– Poskupeli bi izvori za finansiranje investicija zbog povećanja kreditnog i investicionog rizika. Naš kreditni rejting je već opao, što najbolje ilustruje odustajanje Dojče banke da finansira dva projekta u Srbiji.
Ovi i drugi razlozi nužno bi doveli do smanjenja priliva stranih investicija. Ako priliv stranih investicija u narednim godinama bude oko dve milijarde evra godišnje, koliko se očekuje ove godine, posledica na nacionalnu ekonomiju bila bi pre svega smanjenje stope rasta društvenog proizvoda. Efekti na građane prikazani su u drugoj koloni sledeće tabele. U trećoj koloni prikazani su projektovani efekti rasta sa prilivom investicija od najmanje tri milijarde godišnje.

Tabela 2. Efekti smanjenja investicija u periodu 2008–2015.

Pokazatelj	2 milijarde investicija	3 milijarde investicija
Društveni proizvod u celom periodu	Raste manje od 30 odsto	Raste za 70 odsto
Društveni proizvod po stanovniku	6300 evra po glavi stanovnika	8346 evra po glavi stanovnika
Potrošnja domaćinstava	Raste ukupno 5 odsto	Raste ukupno 65 odsto
Prosečna zarada	oko 550 evra u 2015.	oko 740 evra u 2015.
Prosečna penzija	oko 200 evra u 2015.	oko 270 u 2015.
Nova radna mesta	oko 120.000	oko 300.000

Ima li drugih mogućnosti?

Svakako da Srbija ima i drugih mogućnosti za razvoj, samo je pitanje da li su one bolje, iste ili lošije od integracije u Evropsku uniju, i da li su realne i predvidive. Kao alternativa nudi se oslanjanje na Rusiju, Kinu, Indiju i prijatelje u svetu. Ne postoji realan ekonomski osnov za takvu razvojnu strategiju. Naš ukupan izvoz u Rusiju, Kinu, Indiju i sve ostale prijateljske zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike iznosi 538 miliona dolara. To je skoro dvostruko manje od godišnjeg izvoza u Italiju!
Drugo, ne postoji plan kako bismo u narednim godinama bitno povećali izvoz u ove zemlje, niti nam one, osim Rusije, nude povlašćene trgovinske odnose. Kineske i indijske investicije u Srbiju su zanemarljive, a ruske su koncentrisane na kupovinu već postojećih, a ne na izgradnju novih preduzeća. Srbija može i mora da razvija ekonomske veze sa svim zemljama sveta, međutim, strateški oslonac na ekonomske veze izvan EU je i nerealan i nepouzdan, jer ne postoji strategija razvoja uzajamnih odnosa niti sa njihove niti sa naše strane.
Ugledanje na Švajcarsku i Norvešku kao uspešne zemlje koje nisu u EU sasvim je nerealno. Te dve zemlje imaju visoko uređene ekonomske, privredne i političke sisteme, i ogromne resurse, ni nalik našim. Drugo, obe zemlje su sa EU vezane brojnim ugovorima i sporazumima, mada nisu članice. Situacije jednostavno nisu uporedive.
Integracijom u EU budućnost Srbije je jasna i predvidiva. Iskustvo 12 zemalja koje su primljene u poslednje tri godine uverljivo govori šta će se desiti integracijom u EU. Iskustvo Irske i Grčke potvrđuje ogromne razvojne mogućnosti koje članstvo u EU donosi. Ovaj put razvoja je ne samo povoljan nego po rezultatima izvestan!
Za građane Srbije integracija u EU je, ipak, najpovoljnija razvojna varijanta.

Evropski forum br. 05-06. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 908 od 29. maja 2008.

home povratak