| To nije evropski | |
Usporavanje daljeg proširenja EU
Evropski parlament priprema izveštaj koji zagovara značajno usporavanje daljeg proširenja Evropske unije i alternative punopravnom članstvu. U izveštaju se upozorava da će ishitreno širenje dovesti do podeljene Unije
“Dalje proširenje, bez odgovarajuće konsolidacije, moglo bi da odvede Uniju ka višestrukim konfiguracijama, sa ključnim zemljama koje se kreću ka tešnjoj integraciji i drugima koji ostaju na marginama”, navodi se u Nacrtu izveštaja koji je za Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) pripremio nemački poslanik EP-a Elmar Brok. Dokument o kojem bi trebalo da se u ovom odboru glasa u maju, a u Evropskom parlamentu mesec dana kasnije, predlaže da se aspirantima za članstvo u Evropskoj uniji ponudi širi izbor političkih odnosa sa EU od onih koje postoje u ovom momentu, a to su samo punopravno članstvo ili politika susedstva, odnosno u ovom drugom slučaju ugovor sa susedima bez mnogo političke težine. Strategija proširenja bi, dakle, trebalo da ponudi “diversifikovaniji izbor spoljnih ugovornih okvira”. Države bi onda mogle da idu dalje, ka ugovorima o dubljoj integraciji ako ispune određene uslove.
Izveštaj pozdravlja planove Francuske za uspostavljanje Unije za Mediteran, koju vidi kao način vezivanja južnih zemalja za EU, a istočnim susedima – onima sa “jasnom evropskom perspektivom” – nudi polovično rešenje između punog članstva i sadašnje politike susedstva. To bi moglo da dobije oblik “Evropske zajednice” ili “Evropskog komonvelta”.
Uprkos predlozima za snažnije političke odnose sa EU, naglasak ovog izveštaja na sposobnosti Unije da “apsorbuje” nove članice predstavlja udarac zemljama kao što su Ukrajina ili Gruzija, koje su dosta lobirale u Briselu da bi dobile potvrdu da će eventualno moći da se pridruže klubu. Turska kao kandidat za članstvo u EU takođe nije srećna povodom ovog izveštaja, pa pokušava da utiče da se on izmeni. U očiglednoj aluziji na Tursku – koja je velika, a siromašna – izveštaj kaže da bi svaka nova država članica mogla da ima “uticaj” na politike i budžet Evropske unije, kao i da bi mogla da “utiče na prirodu same EU”.
Prema rečima predstavnika Evropskog parlamenta, ovaj pesimistični izveštaj o daljem proširenju dobio je široku podršku poslanika Spoljnopolitičkog odbora EP-a iz zemalja koje su postale članice Unije pre 2004. godine, takozvanih “starih” članica. S druge strane, poslanicima iz “novih” članica, koje zagovaraju prijem Ukrajine u EU, ne dopada se ton izveštaja.
Na nedavnoj diskusiji u Evropskom parlamentu Andreas Kasekamp, direktor Estonskog instituta za spoljnu politiku, rekao je: “Istorija prethodnih proširenja pokazala je da je dilema proširenje ili produbljenje – lažna.” Proširenje je uvek bilo podsticaj za jačanje funkcija i institucija Unije, naglasio je on, dodajući da Evropska unija, iako više nije “ugodni klub”, ipak funkcioniše adekvatno.
U ovom momentu, pored Turske, još dve države imaju status kandidata za članstvo u EU – Hrvatska i Makedonija – dok je članstvo na dugi rok, kad ispune poznate uslove, obećano preostalim zemljama Zapadnog Balkana: Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini. EU je 2004. godine dobila deset novih članica (Mađarska, Češka, Slovenija, Slovačka, Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta i Kipar), a 2007. još dve – Bugarsku i Rumuniju.
Govoreći o relativnom uspehu prethodnih proširenja, izveštaj kaže: “To nije garancija za dalje održavanje takvog ubrzanog ritma.”
EUOBSERVER, 9.4.2008.
Evropski forum br. 04. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 903 od 24. aprila 2008. |
|