Energetska bezbednost Srbije

Značaj sektorskog integrisanja

Našim pristupanjem Ugovoru o energetskoj zajednici sektorski smo se uključili u Evropsku uniju i otvarili za nužne investicije i jačanje energetske bezbednosti

Piše: Milan Simurdić

Srbija je energetski visoko zavisna država. Na to nas najbolje mogu podsetiti period međunarodnih sankcija iz devedesetih godina i nestašice goriva i struje. Podaci govore da uvozimo 91 odsto nafte i 83 odsto gasa. Nafta se uvozi najvećim delom iz Rusije, i to oko tri miliona tona godišnje, dok se gas uvozi isključivo iz Rusije u količini od oko 2,2 milijarde kubnih metara godišnje. Taj uvoz je prošle godine plaćen dve milijarde dolara. Srbija je snažno izložena uticaju neposrednog i globalnog energetskog okruženja. Bez izlaza na more, stabilna i prihvatljiva nabavka nafte i gasa, kao ključnih energenata, ukazuje na prioritetan značaj razvoja regionalne saradnje i dobrosusedstva. Naftovod kojim se doprema sirova nafta ide preko Hrvatske, a gasovod iz Rusije prolazi preko Ukrajine i Mađarske i preko Srbije tranzitira prema BiH.
Srbija je 2005. pristupila Ugovoru o energetskoj zajednici EU, zajedno sa drugim državama Jugoistočne Evrope. Suština Ugovora, i na njemu zasnovane Energetske zajednice, jeste primena direktiva u oblasti struje i gasa, otvaranje regiona za nužne investicije, solidarnost i podrška razvoju energetskih potencijala država članica. To će imati ukupan efekat jačanja energetske bezbednosti, a Srbija, kroz “sektorsku integraciju”, postaje deo energetskog prostora Unije.
Naša zemlja ima potencijalno značajnu ulogu kao tranzitna država. Balkansko energetsko čvorište sve više dobija na geopolitičkom značaju za isporuke iz Rusije, ali i kao vrata “četvrtog koridora” za evropsko snabdevanje gasom i naftom sa Bliskog istoka, iz Kaspijskog bazena, Centralne Azije i Severne Afrike. Kada je reč o nafti i gasu, Srbija energetski sve više postaje deo crnomorskog i kaspijskog bazena. Diverzifikacija pravaca i izvora snabdevanja za ova dva ključna energenta je ekonomski i politički interes Srbije. Projekat naftovoda Konstanca–Trst, gasovod Južni tok, ali i gasovod Nabuko jesu ključni element privrednog razvoja i povećanja investicione atraktivnosti regiona. Logično je da su to komplementarni projekti, koji jačaju konkurentnost i pouzdanost snabdevanja, a time i energetsku bezbednost.
Energetska bezbednost podrazumeva da se “ne stavljaju sva jaja u istu korpu”. Uključuje štednju energije, odnosno razvijanje energetske efikasnosti, alternativnih i obnovljivih izvora, što je poželjan politički i tehnološki izazov. Porast značaja energetske bezbednosti koincidira sa početkom vlasničke transformacije naftnog i gasnog sektora u Srbiji. Potpisani jedinstveni sporazum sa Ruskom Federacijom će na primenu sačekati parlamentarne izbore. Sa aspekta pouzdanosti snabdevanja dolazak snažnog partnera sa sopstvenim nalazištima nafte i gasa može biti prednost. U smislu diverzifikacije pravaca i izvora snabdevanja, ali i većinske pozicije na unutrašnjem tržištu, činjenica je da se sa ovim sporazumom sektor nafte i gasa čvrsto ukotvljuje kod jednog vlasnika. Ruski partner, inače državni monopol, sporazum vidi kao deo strategije nastupa na evropskom tržištu, koja nailazi na podeljene stavove članica EU. Realizacija gasovoda i podzemnog skladišta gasa bi strateški ojačala bezbednost snabdevanja gasom kao ekološki najprihvatljivijim energentom i dodatno bi integrisala Srbiju u gasnu mrežu Unije.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose

Antrfile 1

Uticaj klimatskih promena

Energetska bezbednost je multidimenzionalni koncept. U vrh prioriteta dovodi je snažan, naizgled nezaustavljiv rast cena nafte i gasa, ali i rastuća bojazan od klimatskih promena. Uzroci rasta cena su u brzom porastu tražnje, kao i u nestabilnom geopolitičkom okruženju u većini regiona bogatih ovim resursima. Za države potrošače energetska bezbednost znači sigurno snabdevanje energentima po prihvatljivim cenama, a za države proizvođače radi se o stabilnoj predvidljivoj tražnji po adekvatnim cenama. Reč je o međuzavisnosti koja, globalno gledajući, ne počiva na mehanizmima saradnje, već na takmičenju za pristup, kontrolu i eksploataciju energenata. U svetu postoji malo kriznih žarišta koja, direktno ili indirektno, nisu povezana sa prirodnim resursima, pogotovo sa naftom i gasom. Nagoveštava se da i klimatske promene mogu biti uzrok sukoba u budućnosti. Globalni ekonomski rast u velikoj meri zavisi od nesmetanog protoka, pre svega, nafte i gasa. Glavne svetske privrede su najveći potrošači zainteresovani da snabdevanje naftom i gasom ne ugrozi njihovu energetsku bezbednost, time i ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Projekcije povećanja potrošnje energenata samo povećavaju značaj ove teme.

Antrfile 2

Nova EU formula  

Međuzavisnost kao bitna odrednica energetske i klimatske bezbednosti govori da nijedna država nije dovoljno autonomna, te da je nužna globalna, ali i regionalna saradnja. Ova tema je postala prva briga Evropske unije. Rešenje ili bar ublažavanje problema se traži kako u razvoju pravnog i institucionalnog okvira, na principima konkurentnosti, liberalizacije tržišta, ali i solidarnosti, tako i u usvajanju niza praktičnih mera za povećanje energetske bezbednosti. Formula je “tri puta 20 odsto do 2020”, odnosno povećanje energetske efikasnosti, smanjenje emisije štetnih gasova i povećanje korišćenja obnovljivih i alternativnih izvora energije u naznačenim procentima. Istovremeno, uz dosta napora, nastoji se izgraditi jedinstvena spoljna energetska politika Unije sa osloncem na “meku moć” Brisela. Diverzifikacija je ključna reč kada je reč o pravcima i izvorima snabdevanja naftom i gasom, ali i kada je u pitanju “energetski miks” – razmera učešća pojedinog energenta u ukupnoj potrošnji.

Evropski forum br. 04. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 903 od 24. aprila 2008.

home povratak