| To nije evropski | |
Usporavanje daljeg proširenja EU
"Ukoliko bi Srbiji bilo ponuđeno da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ja bih to uradio već danas, potpisao bih ugovor. Možda će neko reći da nemam pravo – imam po Bečkoj konvenciji. Ne guram se, ali bi takav ugovor štitio naš identitet u Evropi. Kosovo može da brani samo ekonomski jaka i stabilna Srbija koja je u Evropi.” (Boris Tadić, predsednik Srbije, Tanjug, 6. 3. 2008)
“Smatram da je pravi i jedini ispravni put da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dopunimo samo jednom rečenicom kojom se potvrđuje da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.” (Dr Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, “Danas, 19-20. 4. 2008)
“Racionalni pristup glavnih političkih stranaka trebalo bi da bude da se pitanje Evrope stavi u neku vrstu moratorijuma. Tri ili četiri najveće stranke trebalo bi da se dogovore o zajedničkom srpskom predlogu EU kojim bi Srbija postala sui generis slučaj (kao što je, kako EU tvrdi, i Kosovo sui generis slučaj) i bila izopštena iz opštih pravila za pristup EU, koja važe za zemlje zapadnog Balkana. Tako, cilj Srbije, čak ni u nekoj dalekoj budućnosti, ne bi više bio članstvo u Uniji niti potpisivanje bilo kakvih ugovora koji tome prethode. Odnosi između Srbije i EU bi se postavili na novi kolosek gde bi se pregovaralo i sarađivalo o svim stvarima od zajedničkog interesa: institucionalnoj reformi, lokalnoj samoupravi, infrastrukturnim investicijama, ukidanju viza itd. Cilj bi bio najveća moguća ekonomska i institucionalna bliskost koja je kompatibilna sa nečlanstvom.” (Dr Branko Milanović, saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, Vašington, “Politika”, 17. 4. 2008)
“Svaki od aktera srpsku javnost ‘štedi’ za poneku istinu. Briselske evrokrate od nas kriju da su Srbi na ‘posebnom tretmanu’ u EU i da će se takav tretman i dalje nastaviti. Ovdašnji evroentuzijasti od nas kriju da nema šanse da Srbija uđe u EU, a da zadrži makar i formalnu suverenost nad Kosovom. A ovdašnji evroskeptici neće da nam kažu da je vreme da počnemo da se opraštamo od EU. I da je vreme da se suočimo sa istinom: ma koliko to neverovatno izgledalo, i izvan EU ima života. I ma koliko to neverovatno izgledalo, taj život možda i ne mora da bude toliko loš?” (Dr Slobodan Antonić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, “Politika”, 17. 4. 2008).
“Kroz višegodišnji proces ciljane degeneracije čak je i ono malo ‘evropejstvujušče’ glazure spalo sa DSS-a, obreni i šormazi su sasvim zavladali njime, a velje ga spolja čvrsto drže u šaci, jer bi se bez njihove glasačke baze iznova sveo na debatni klub kružoka koji, doduše, ne zna ništa ni o čemu, ali ume tako pompezno da ćuti. Šta je ishod ovih degenerativnih procesa? Strateški antievropska politika (šifra: ne želim) prikazuje se kao razumni skepticizam, i to ne ‘načelni’ (šifra: ne treba) nego praktični (šifra: ne može). Tako je nekako najlakše, a i transfer odgovornosti na pogrešne adrese je najmanje primetan. A koja je svrha sve ove inflacije lažljivog brbljanja? Može biti samo jedna: da se svaki ozbiljan rad na hvatanju evropriključka prikaže, ako već ne kao ‘izdaja’, a onda kao infantilno sanjarstvo koje ne vodi računa o činjenicama. A šta su u toj interpretaciji uopšte ‘činjenice’? One proizvode same sebe: prvo sve učinim da zemlju maksimalno udaljim od Evrope (‘kao metafore’, jelte), a onda objektivno konstatujem da je, gle, ta Evropa jako daleko, pa bi stoga bilo bolje gledati svoja posla. A koja su to posla? E, to je bar lako odgonetljivo. U ekonomiji: trange-frange; u kulturi: pljuni i zapjevaj; u politici: smuti, pa prospi. Da su iole pošteni, to bi im bili predizborni slogani!” (Teofil Pančić, www.pescanik.net, 23. 3. 2008)
Susedi i integracije
“Realno je očekivati da Crna Gora aplicira za članstvo u Evropskoj uniji do juna ove godine. Crna Gora odgovorno implementira privremeni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Pripremljen je Nacionalni program integracije. (...) Crna Gora ne treba da bude samo članica EU, nego i NATO-a. Ulazak u NATO je ne samo vojno nego i političko, demokratsko i ekonomsko pitanje. Ako čitav region Balkana, sa izuzetkom Srbije, smatra da treba da budu članice NATO-a, ko u Crnoj Gori može razmišljati da Crna Gora treba da bude van te globalne integracije.” (Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore, “Danas”, 12. 4. 2008)
“Ako Hrvatska ostvari predviđenu dinamiku reformi, uveren sam da bi značajan progres u pristupnim pregovorima mogao biti dostignut već u ovoj godini. U tom slučaju, Evropska komisija bi naredne jeseni mogla predstaviti vremenski okvir za zaključivanje tehničkog dijela pregovora u toku 2009. godine, pod uslovom da i Hrvatska ostvari preostale uslove za to.” (Oli Ren, komesar za proširenje EU, Dojče vele, 8. 4. 2008)
“Prekjučerašnja rezolucija Europskog parlamenta, kojom se 2009. potvrđuje kao ciljna godina za kraj pregovora između EU i Hrvatske, ukazuje da će Hrvatska 2010. ili najkasnije 2011. postati punopravna članica Europske unije. Ta je rezolucija uslijedila točno sedam dana nakon što smo dobili pozivnicu za članstvo u NATO-u, koja bi se trebala formalno realizirati do idućeg samita Sjevernoatlantskog saveza na proljeće 2009. godine. Sada je, dakle, sasvim očigledno da su EU i NATO donijeli političku odluku da Hrvatska postane nova članica euroatlantskih integracija.” (Davor Butković, “Jutarnji list”, objavljeno u “Danasu”, 16. 4. 2008)
“Evropska unija najveći je spoljnotrgovinski partner Srbije. Tokom prva dva meseca 2008. godine, srpska privreda je ostvarila izvoz od milijardu i 549 miliona dolara. Najveći deo tog posla napravljen je na tržištu EU, gde je prodato robe i usluga za 884 miliona dolara. To praktično znači da je više od polovine ukupnog izvoza, odnosno 57,09 odsto, ostvareno u trgovini sa zemljama članicama EU.” (Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, “Dnevnik”, 12. 4. 2008)
Evropski forum br. 04. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 903 od 24. aprila 2008. |
|