| O vojnoj neutralnosti | |
O vojnoj neutralnosti Srbije
Sve je to zbog NATO-a
“Zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO “konačan organ” vlasti u “nezavisnom Kosovu”, Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju.”
(Iz Rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, 26.12.2007)
Deklaracija 
o vojnoj neutralnosti Srbije
Član 1.
Vojna neutralnost u odnosu na postojeće vojne saveze (u daljem tekstu vojna neutralnost) predstavlja najbolji i najpouzdaniji način da Srbija očuva državni suverenitet, integritet i nezavisnost kao temelj svog slobodnog i sveukupnog napretka i da obezbedi dostojanstven život svojih građana.
Član 2.
Vojna neutralnost je najsigurniji garant mira, a politika vojne neutralnosti najbolji put da se Srbija razvija i napreduje u skladu sa sopstvenim interesima.
Član 3.
Vojna neutralnost predstavlja izraz iskrenog opredeljenja Srbije protiv politike sile, ugrožavanja mira u svetu, agresije i rata.
Član 4.
Opredeljenost politici mira, izgradnji i očuvanju unutrašnje i međunarodne bezbednosti dokaz je da vojna neutralnost nije, niti može biti uperena protiv drugih zemalja i najbolje svedoči o spremnosti Srbije da ravnopravno sarađuje sa svim zemljama u svetu koje poštuju univerzalna načela međunarodnog prava sadržana u Povelji UN.
Član 5.
Vojna neutralnost ne isključuje mogućnost saradnje Srbije sa drugim zemljama u interesu zajedničke i opšte bezbednosti i omogućava da Srbija razvija sopstveni sistem bezbednosti u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima, u cilju demokratskog, mirnog i stabilnog razvoja Srbije.
Član 6.
Odustajanje od principa vojne neutralnosti i pristupanje NATO paktu obavezalo bi Srbiju da učestvuje u ratovima koji nisu u njenom interesu, ograničilo bi njenu nezavisnost i slobodu političkog odlučivanja, ugrozilo bi živote njenih građana i opteretilo unutrašnji preobražaj i napredak zemlje.
Član 7.
Niko ne može, niti ima pravo da donese odluku o pristupanju Srbije bilo kom vojnom savezu bez saglasnosti građana, koji o tome odluku mogu doneti isključivo na referendumu.
(Demokratska stranka Srbije, 28. 10 . 2007)
Vojno neutralni nemaju saveznike
Da li je vojna neutralnost dobra za Vojsku Srbije i Srbiju?
“Nije moje da se izjašnjavam na tu temu. Skupština se opredelila. Kada ste
vojno neutralni, kao što je Srbija sada, nemate saveznika. Vojno savezništvo i
neutralnost isključuju jedno drugo. Nacrtom strategijskog pregleda odbrane, koji je sačinjen u vreme političkog opredeljenja za evroatlantske integracije, bilo je planirano dalje smanjenje vojske do 2010. godine i tada se govorilo o broju od 21.000 ljudi. To se više ne spominje jer je Skupština usvojila deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Kada je doneta deklaracija, stav Generalštaba je da do daljeg treba zadržati postojeće brojno stanje. Vojna neutralnost košta. Jer, o brojnosti, osim ekonomskih mogućnosti, odlučuje i pitanje da li se spremate da se suprotstavite pretnjama sami ili imate saveznika. Neutralnost podrazumeva da ste bez vojnih saveznika.”
To znači istovremeno i zaustavljanje evroatlantskih integracija?
“Termin ‘evroatlantske integracije’ se više ne pominje na političkom nivou.
Koristimo deo mehanizama koje nam nudi članstvo u programu Partnerstvo za mir (PZM). Nažalost, u ovoj situaciji, to nije mnogo više no što smo koristili pre učlanjenja.”
Da li deklaracija o vojnoj neutralnosti određuje i čije naoružanje će VS
koristiti?
“Svakako ne. U ovom momentu, NATO standard je najviši profesionalni vojni kvalitet. Logično bi bilo da pratimo taj kvalitet. Po pitanju naoružanja to ne isključuje mogućnost nabavke oružja od Rusa ili ma koga drugog. Postoje oblasti gde je ruska vojna industrija moćna i respektabilna i mi u Vojsci Srbije imamo rasprostranjenu rusku vojnu tehniku. To nema veze sa ideologijom, politikom, već s kvalitetom i standardom. Mnoge NATO članice i dalje kupuju oružje kod Rusa i ne postoji ta vrsta uslovljavanja, ako postoje pritisci, oni svugde u svetu dolaze, pre svega, iz domena finansijsko-komercijalnih lobija.“
Da li je naše učešće u Partnerstvu za mir blokirano?
“Između ostalog, još nije otvorena kancelarija u Briselu, to je politička odluka o kojoj ne odlučuje vojska, već Vlada. Nije potpisan ni sporazum o razmeni poverljivih informacija u okviru PzM-a. O tome odlučuje Vlada, takođe.
Zašto sporazum nije potpisan, nemam objašnjenje. To je pitanje za Vladu. Mogu samo da konstatujem da, zato što nije potpisan taj sporazum, nismo u mogućnosti da koristimo sve ono što PzM nudi svim članicama. Jedino mi, kao članica PzM-a, stoga nemamo pristup nekim kursevima, fondovima, vežbama... Zlonamerno tumačenje bi bilo da tim sporazumom treba da otvorimo neke naše vojne tajne. To nije istina. Sporazumom se samo obavezujemo da ćemo informacijama koje imamo pristupom u PzM raspolagati u skladu sa kodeksom koji se podrazumeva u Briselu.”
Kakve je instrukcije Vojska Srbije dobila od političkog rukovodstva? U kom pravcu nastavljate reforme i koji su prioriteti?
“Vojska nije institucija koja može dnevno da menja ritam, niti ima potrebe za tim. Pitanje vojnih standarda je profesionalni kontekst i nema veze sa političkim opredeljenjem, što podrazumevaju evroatlantske integracije. Imamo podršku i saglasnost predsednika Srbije da sledimo NATO standarde i to nema veze sa političkim opredeljenjem.”
Evropski forum br. 04. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 903 od 24. aprila 2008. |
|