To nije evropski

Romi kao turistička atrakcija

Turističke agencije iz Poljske organizuju razgledanje „tipično ciganskih naselja” u Slovačkoj, britanske novine pišu o “ciganskim palatama” u Rumuniji

Vest, koju su nedavno prenele i ovdašnje agencije, postidela je mnoge zagovornike “evropeizacije” Srbije po ugledu na druge bivše komunističke zemlje u tranziciji, novoprimljene članice Evropske unije: turističke agencije iz Poljske nude, u okviru jednodnevnih izleta u susednu Slovačku, kao posebnu atrakciju obilazak nehigijenskih naselja u kojima žive slovački Romi. Neke od njih otvoreno reklamiraju posetu „tipično ciganskim naseljima”, dok druge samo uzgred pominju da će klijenti, pored razgledanja zamka, videti i romske udžerice, gde će autobus stati kako bi turisti fotoaparatima i kamerama mogli da zabeleže bedu slovačkih Roma.

Agencija Trip, iz poljskog zimskog turističkog centra Zakopane, nudi romsku sirotinju kao atrakciju i na svojim internet stranicama, a predstavnici kancelarije su za slovački dnevnik „SME” potvrdili da su za takve izlete veoma zainteresovani strani turisti, najviše Englezi.

A sad sledi još jedan neverovatan podatak: opunomoćenica slovačke vlade za romske zajednice Klara Orgonjikova, priznaje da joj se ne sviđa takva “komercijalizacija tuđe bede”, ali smatra da bi sve bilo u redu - ukoliko bi Romi prethodno dali svoj pristanak! „Ako gledaju na Rome kao na specifičnu zajednicu u Slovačkoj, možda to jeste turistički interesantno. Na primer, beduini u Egiptu su pristali da budu deo turističke atrakcije. Nude svoje proizvode i to je u redu. Ali kada strani turisti dođu da pogledaju naše Rome samo iz autobusa, a oni za to ne znaju i ništa svoje ne pokazuju, to nije u redu”, rekla je Orgonjikova.

Druga je stvar zašto bi stranci, recimo Englezi, uopšte bili zainteresovani za razgledanje romskih udžerica. Da bi se zgražavali nad tuđom bedom i prljavštinom? Da bi se uverili u sopstvenu nadmoć? Ili da bi proverili koliko su tačni napisi iz britanske štampe, kao oni iz “Dejli mirora”, “Sana” ili “London ivning standarda”, o “ciganskim palatama” koje Romi grade u inostranstvu od novca prikupljenog prosjačenjem u Ujedinjenom Kraljevstvu? Navodno, pišu ovi listovi, cele romske porodice stižu u London iz Rumunije, Slovačke i drugih istočnoevropskih zemalja kako bi “nasankale” domaćine i na nečastan način zgrnule bogatstvo od socijalne pomoći i milostinje “velikodušnih Engleza”, a onda od tih para kod kuće gradile “palate u mermeru i zlatu”.

Ovakvi članci upereni protiv Roma, ali i drugih pridošlica iz siromašnijih krajeva Evrope (među kojima su i izbeglice iz Bosne i sa Kosmeta) samo idu na ruku rasnoj netrpeljivosti koja je u poslednje vreme visoko podigla svoju ružnu glavu širom starog kontinenta. Zastrašujuće je, međutim, što se hajci protiv Roma, Jevreja (prisetimo se skorašnjih svastika iscrtanih po jevrejskim grobovima i sinagogama u mnogim delovima EU-a), Muslimana (ovih potonjih naročito posle terorističkog napada Al kaide na Njujork) i raznih “došljaka” u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji… pridružuju i zemlje prema kojima je, do juče, Zapad imao isti takav odnos.

Naročito zabrinjava kad rasizam poprimi “institucionalizovan” oblik. U Slovačkoj se, recimo, nedavno dogodilo da je jedan policajac odbio da se rukuje sa romskom novinarkom, zahtevajući da mu ona prethodno pokaže uverenje da nema šugu ni žuticu. Uvređena žena je zatražila da rasista u uniformi bude kažnjen, ali je, umesto toga – šef policije u tom srezu podneo protiv nje tužbu, uzevši u zaštitu svog potčinjenog! Kad je afera procurela u medije, slovački ministar unutrašnjih poslova izvinio se novinarki i zatražio ostavku šefa policije, ali šteta je već bila učinjena.

Ni Evropska komisija za borbu protiv rasizma (koju je osnovao Savet Evrope) nije, nažalost, mogla da stane na put netoleranciji za koju smo mislili da će biti iskorenjena posle holokausta u Drugom svetskom ratu, a naročito u otvorenim, demokratskim evropskim društvima trećeg milenijuma. Pored ostalog, i zato što države nisu dovoljno brze (ili voljne) da ozakone politiku koja će takve stvari preduprediti i sankcionisati. Brisel je, doduše, jasno zatražio od nacionalnih parlamenata svih članica EU-a da usvoje nove zakone, ili izmene postojeće, kako bi se stalo na put rasnim i verskim predrasudama, ali je veći problem – te propise primeniti u praksi. Osim kad je reč o najočiglednijoj vrsti nasilja, često se na “blaže” oblike netrpeljivosti prema “drugima” (Romima, Jevrejima, “obojenima”, strancima iz siromašnijih krajeva Evrope…) gleda sa tolerancijom, čak izvesnom blagonaklonošću, kao da su u pitanju mali nesporazuimi, nestašluci, a ne najuvredljiviji oblik kršenja ljudskih prava i ljudskog dostojanstva.

Brisel je nedavno pokrenuo dve inicijative za unapređenje položaja Roma i Jevreja u Evropi. Jedna od njih predlaže uvođenje funkcije evropskog komesara za ova pitanja, druga – osnivanje Evromediteranske fondacije za unapređenje interkulturalnog dijaloga. Zašto se pošlo baš od Roma i Jevreja? Prvi su “gladni i izolovani”, potonji “prezreni i ugroženi”, rekao je nedavno, tim povodom, predstavnik Evropskog jevrejskog kongresa.

A obe konstatacije mogu sasvim dobro da opišu i odnos prema ostalim manjinama.

E.F.

Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 730 od 30. 12. 2004.

home povratak