| |
«TRI E»
“Naša prečica na
putu ka Briselu vodi preko Vašingtona. Njeno ime je Partnerstvo za mir
i NATO savez. Sve bivše socijalističke države, i
Poljska i Češka i Slovačka i Mađarska, ušle su u NATO, pa iza toga u Evropsku
uniju. Tako je postupila i Slovenija. Bugarska,
Rumunija i Turska su već u NATO-u, a pred uključenjem su i Hrvatska, Makedonija,
BiH i Albanija. (…)
Sve ocene su
prelazne, osim iz vladanja. Vrata evroatlantskih integracija nama
su zatvorena isključivo zbog odnosa prema zahtevima Tribunala u Hagu i zbog
toga što nema korenitog raskida sa Miloševićevim nasleđem, pre svega u službama
bezbednosti i vojnom vrhu. Spoljna politika ne može da
otkloni ove unutrašnje kočnice i prepreke. Saglasno stavovima Saveta
ministara, i u međunarodnim i u domaćim nastupima, ističem da je bezuslovna
saradnja sa Tribunalom naša međunarodna obaveza i da
je ona, kao takva, definisana i našim zakonom. Smatram,
međutim, i to često naglašavam, da je to i nacionalna obaveza Srba i
Crnogoraca. (…) Sramota se ne spira negiranjem ili
odbranom sramote, niti greh ikada sme biti proglašen za vrlinu. (…) Moralne temelje naroda poriče pamet koja
tvrdi da su naša ogrešenja patriotska, a da su zločinačka samo ogrešenja drugih
prema nama. (…)
Moguće je, i
veoma realno, da se izborimo za Kosmet kao evropsku regiju u državnim okvirima
evropske Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije. I u državama članicama
Kontakt-grupe i u drugim zemljama i u razgovorima sa
generalnim sekretarom UN-a, sa velikom pažnjom ili odobravanjem prihvata se formula
"Tri E" koju zastupam.
Prvo E. Evropski nivo zaštite manjina u Pokrajini, Srba i ostalih
nealbanaca.
Drugo E. Evropska decentralizacija vlasti, uz poštovanje suštine
Plana Vlade Srbije.
Treće E.
Evropski status i kvalitet sadašnje državne granice Srbije i Crne Gore sa Albanijom, kao i unutrašnjih granica Kosmeta sa Srbijom i
Crnom Gorom. Te se granice ne mogu menjati ni
preimenovati, ali moraju biti prozirne i otvorene. Na građanima Kosova je da
se, preko tih i takvih granica, ekonomski, politički i kulturno povezuju s kim hoće. To znači da se Srbi, i na
severu, i u Kosovskom Pomoravlju, i u enklavama, i po principu personalne
autonomije, mogu u svakom pogledu povezivati sa Srbijom i Crnom Gorom. Ovo znači i prisustvo međunarodnih vojnih i policijskih snaga za
još dosta godina.” (Vuk Drašković,
ministar spoljnih poslova SCG, u ekspozeu o spoljnoj politici u Skupštini SCG,
21.12.2004)
“Države u
kojima su rašireni organizovani kriminal i korupcija i čije su strukture jako
složene i skupe, ne mogu, jer nisu sposobne, da se uključe u Evropsku uniju.
Zato se u EU-u i raspravlja o tome kako
prevazići dejtonske strukture, i zato se i insistiralo na
tome da je nerazborito da u državi kao što je SCG postoje dva potpuno različita
ekonomska i institucionalna ustrojstva… Kako mislite da budete sposobni da
pregovarate s nama u EU-u na osnovu poverenja, ako ne poštujete sopstvene
ustave?…
EU još okleva da zapadnobalkanski region uključi u svoju politiku pomoći
otklanjanja velikih socijalnih razlika, kao posledice nedovoljnog razvitka i
strukturalnih reformi: među članicama EU-a ne postoji spremnost da se otvori
mogućnost korišćenja strukturnih i kohezionih fondova za zemlje izvan Unije.” (Rajnhard Pribe, direktor za zapadni Balkan u Evropskoj
komisiji, agencija Beta, 7.12.2004.)
TAOCI
“Polovina Srbije odlučila se za antievropske programe, nije joj stalo da Srbija
napravi modernu državu, već su joj važniji prkos, teranje inata, primitivizam
i zaostalost. Srbija značajnim delom gradi svoj identitet na tome da sve ostane
po starom, a to staro je bazirano na komunističkoj ili antikomunističkoj,
svejedno, mržnji prema Zapadu i svemu što je napredno i evropsko.” (Vesna
Pešić, ambasador SCG u Meksiku, “Blic”, 6.12.2004)
"Prošli put kada sam bio u Srbiji, razgovarali smo o napretku koji
treba da bude ostvaren u pogledu hapšenja osoba osumnjičenih za ratne zločine,
pre svih Mladića. Mi smo bili ti koji su vršili pritisak na Savet bezbednosti
UN-a da dozvoli procese pred sudovima u Srbiji. Sada kada Beograd očigledno ne
sarađuje i nema nameru da sarađuje, a kada to kažem, mislim pre svega na
premijera Koštunicu, pitanje sudskih procesa u Srbiji više nije na dnevnom
redu." (Pjer Rišar Prosper,
ambasador SAD za pitanja ratnih zločina, “Glas javnosti”, 25.11.2004)
“Velika većina optuženih [pred Haškim tribunalom] slobodno
žive u Srbiji. Premijer Koštunica je jasno stavio do znanja da nije voljan
hapsiti begunce nego samo pokušati da ih uveri da se trebaju dobrovoljno
predati. Politika Vlade Srbije da se svi begunci dobrovoljno predaju ne daje
rezulate i flagrantno je u suprotnosti sa međunarodnom obavezom zemlje.“ (Karla Del Ponte, tužilac Haškog
tribunala, u izveštaju Savetu bezbednosti, “Blic”, 24.11.2004)
“Crna Gora je talac politike Beograda i stoga Podgorica nudi transformaciju
nefunkcionalne državne zajednice u savez nezavisnih država - po principu na
kojem danas funkcionise Evropska unija. (…) Crna Gora se zalaže za savez dve
nezavisne države - Srbije i Crne Gore, a preduslov za to je eliminisanje
parlamenta državne zajednice.” (Miodrag
Vlahović, ministar spoljnih poslova Crne Gore, “Danas”, 16.12.2004)
PODELA KOSOVA
“Teritorijalno razgraničenje između Albanaca i Srba na Kosovu i Metohiji na
kompromisu istorijskog i etničkog prava, predstavlja racionalno okončanje
vekovnih međuetničkih antagonizama. Taj predlog ne zadovoljava protagoniste
ni albanske ni srpske nacionalne ideologije i njihove
sledbenike. Ali u vidnom polju racionalnog okončanja kosovske tragedije ne
postoji ni teže ni bolje rešenje za životnu koegzistenciju
albanskog i srpskog naroda, ni pouzdaniji put ka trajnoj konsolidaciji balkanskog
prostora.
Teritorijalno razgraničenje podrazumeva poštovanje privatne
i državne svojine kao i podelu industrijskih kapaciteta u koje je uložen srpski
kapital.
Osnova teritorijalnog razgraničenja treba da bude demografsko stanje pre albanskog
secesionističkog ustanka i agresije NATO pakta na
Srbiju i Crnu Goru.
Razgraničenje treba da se zasniva na punoj ravnopravnosti
i poštovanju svih ljudskih i nacionalnih prava: prava koja imaju Srbi moraju
imati i Albanci i obrnuto.
U realizaciji teritorijalnog razgraničenja Albanaca i Srba na
Kosmetu maksimalno koristiti pozitivne primere i iskustva samoupravnih nacionalnih
i političkih zajednica u Evropi.
Čitav proces teritorijalnog razgraničenja sa referendumom
srpskog i albanskog naroda sprovesti ravnopravnim učešćem srpske i albanske
privremene vlade uz aktivnu saradnju i saglasnost Saveta bezbednosti UN-a,
EU-a i SAD. Sporazumi i ugovori pravno utemeljeni treba
da dobiju međunarodno priznanje i garanciju.” (Dobrica Ćosić, pisac, “Politika”, 4.12.2004)
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 730 od 30. 12. 2004. |