Pojmovnik EU i evropskih integracija

Zajednička spoljna i bezbednosna politika ustanovljena je Mastrihtskim ugovorom (1992) kao viši stepen do tada postojeće evropske političke saradnje (1970) među državama članicama i kao tzv. drugi stub Evropske unije. Sve odluke iz oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike donosi Savet EU-a (u većini slučajeva jednoglasno, a kada to nije slučaj, moguća je tzv. konstruktivna uzdržanost).

“Petersburški zadaci”: nazvani po mestu u Nemačkoj, obuhvataju opredeljenje Evropske unije da se angažuje u humanitarnim i akcijama spasavanja, kao i u održavanju i nametanju mira. Evropski savet u Helsinkiju odlučio je decembra 1999. godine da EU do 2003. godine formira do 15 brigada, sa 50.000 do 60.000 vojnika za ove svrhe.

“Berlin plus aranžmani”: naziv nose po sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a iz 1996. godine, u glavnom gradu Nemačke, na kojem je doneta odluka o stvaranju tzv. evropskog bezbednosnog i odbrambenog identiteta. Aranžmanima se izbegava dupliranje kapaciteta EU-a i NATO-a, omogućava da Unija koristi sredstava i kapacitete NATO-a u posebnim operacijama koje bi vodila bez Alijanse, i obezbeđuje njihova puna saradnja.

Politički i bezbednosni komitet: telo u okviru Saveta EU-a, sastavljeno od predstavnika država-članica Unije, odgovorno za političku kontrolu i strateško vođstvo u tzv. operacijama upravljanja krizama. Naslednik je Političkog komiteta, a u radu mu pomažu Komitet za civilne aspekte upravljanja krizama i Vojni komitet.

“Bonska ovlašćenja”: pravo visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini da poništava odluke svih institucija u BiH i njenim entitetima, kao i da smenjuje funkcionere u ovoj zemlji; naziv dolazi od nemačkog grada u kojem je Savet za uspostavljanje mira ustanovio ova izuzetno velika ovlašćenja za visokog predstavnika, koja nisu bila originalno predviđena Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 730 od 30. 12. 2004.

home povratak