| |
Savet EU o saradnji sa Haškim tribunalom i “dvostrukom koloseku”
“Savet je sa dubokom zabrinutošću primio današnje izlaganje glavnog tužioca Tribunala za ratne zločine u Hagu, gospođe Karle Del Ponte. Savet je podsetio na obećanje koje su zemlje iz regiona dale za vreme Foruma Zapadni Balkan, 9. decembra 2003, da će ‘potpuno i bezuslovno sarađivati sa Tribunalom, naročito u transferu u Hag optuženih koji su još uvek na slobodi, kao i u omogućavanju pristupa dokumentima i svedocima’. Savet je ponovio svoj poziv državama, naročito Srbiji i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ali takođe i Hrvatskoj, da pruže svu moguću pomoć Tribunalu, naročito kako bi se bez odlaganja u Tribunal poslali Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Ante Gotovina, kao i svi drugi optuženi begunci. Savet očekuje izveštaj tužioca Tribunala, gospođe Del Ponte, Savetu bezbednosti UN u novembru 2004. Duži izostanak potpune i blagovremene saradnje sa Trubunalom bi ozbiljno ugrozilo dalje kretanje ka EU.”
Savet je pozdravio rezultate misije Visokog predstavnika Solane i komesara Patena u Beogradu. Savet je izrazio podršku pristupu dvostrukog koloseka, koji bi podrazumevao jedan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, sa posebnim pregovorima sa republikama o trgovini, ekonomiji i možda o drugim važnim sektorskim politikama. Savet je potvrdio svoju privrženost ojačanoj državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, na osnovu Ustavne povelje. Savet je pozdravio nameru Komisije da ponovo započne izveštaj o izvodljivosti sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. On je zatražio da političke vođe iskoriste pristup dvostrukog koloseka da bi doprineli pozitivnom rezultatu izveštaja o izvodljivosti početkom sledeće godine. Savet je podsetio da poštovanje međunarodnih obaveza, uključujući punu saradnju sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu, ostaje ključ daljeg napretka u procesu ka integraciji u EU. U ovom svetlu, Savet je pozdravio nedavnu predaju gospodina Beare Tribunalu u Hagu i očekuje transfer u Hag svih drugih optuženih begunaca.
Savet pozdravlja obećanja Vlade Srbije od 8. septembra da će pojačati dijalog sa svim etničkim zajednicama i očekuje da se ova obećanja ostvare. EU će nastaviti da prati situaciju.” (Savet EU, 11.10.2004)
Vlada Srbije za evropsku integraciju i regionalnu saradnju
“Strategija koju je tretirala ova Vlada i za koju uživa nepodeljenu podršku i
Skupštine i društva, jeste orijentacija ka evropskim integracijama. Posle, u
osnovi nepovoljnog, trećeg godišnjeg izveštaja Evropske komisije
početkom ove godine o mestu državne zajednice Srbija i Crna Gora u procesu
stabilizacije i pridruživanja i brojnih razgovora sa najodgovornijim
funkcionerima Evropske unije, Vlada je prihvatila predlog Evropske komisije da
se nastavak ovog procesa kreće u pravcu zaključivanja jednog
sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali sporazuma koji bi bio
praćen sa dva aneksa koji će se posebno odnositi na ekonomske,
trgovinske i sektorske politike u dve države članice. To nam je otvorilo
put za pisanje Studije o izvodljivosti i pripremama za zaključivanje
sporazuma. Za Srbiju se time otvaraju dve značajne pogodnosti. Prvo,
ekonomski deo pregovora je odblokiran, drugo, time nije dovedena u pitanje
državna zajednica, bar ne od strane Srbije, koja će i dalje insistirati na
integracijama, a ne na dezintegracijama. Hoću da vas podsetim i na izradu
nacionalne strategije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji koja
će, kao razvijen, detaljan i regulacioni dokument, biti završena do kraja
ove godine.” (Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Republike Srbije, govor u
Skupštini Srbije, 19.10.2004)
“Primećujem da DSS sve više naginje toleranciji sa
Radikalnom strankom. To je signal onom delu populacije koji se oseća
gubitnikom u tranziciji. Drugim rečima, onima koji blokiraju puteve, koji
hoće platu, a neće da rade, koji nemaju dozvolu, a hoće da
grade, stranka
koja je na vlasti posredno daje za pravo. Ta opcija je
legitimna samo ako hoćemo da uđemo u Azijsku uniju, to nikako nije
put u Evropsku uniju. Kod nas je
na sceni sirovi populizam i mi smo u nekoj vrsti permanentnog predizbornog
stanja. U takvim uslovima nema reformi i ja ne vidim prostor za bilo kakav
zaokret sve dok se ne dese naredni izbori” (Dr Danica Popović,
prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu, “Dnevnik”, 27.9.2004)
Unija nezavisnih država umesto državne zajednice
“Želimo da vidimo kako da najbezbolnije Srbija i Crna Gora ostanu u nekoj vrsti specijalne veze, ali sa jasnom političkom definicijom. Želimo da budemo nezavisni, ali ukoliko postoji elementarna spremnost za zajedništvo u Srbiji, model postoji. To je unija nezavisnih država, za šta postoji i pozitivan presedan, odnosno češko-slovačko razdruživanje” (Miodrag Vlahović, ministar spoljnih poslova Crne Gore, Pobjeda, 30.9.2004).
„Ukoliko stav srpskog ministra pravde da Srbija neće hapsiti optužene pred Haškim tribunalom budu potvrdile najviše instance Srbije, nastaće veliki problem u kojem Crna Gora nije spremna da učestvuje. Crna Gora će u tom slučaju tražiti alternativni put ka evroatlantskim integracijama, kako ne bi bila talac bilo čije, pa ni srpske politike. (…) Izjava ministra Stojkovica dovodi u sumnju konacan ishod Studije izvodljivosti i u potpunosti zaustavlja evropski put SCG. (…) Tražićemo mogućnost da za Crnu Goru bude pozitivan ishod Studije izvodljivosti. Takođe ćemo tražiti da pristupanje Crne Gore programu Partnerstvo za mir NATO-a bude odvojeno od Srbije” (Predrag Bošković, zamenika ministra inostranih poslova SCG, “Pobjeda”, 21.10.2004).
Hag i pare
“Saradnja sa Hagom je moralni, vrednosni izbor. Hag je važan ne zato što određuje kaznu za užasna dela, nego zbog toga što afirmiše univerzalne vrednosti svetinje ljudskog života i ljudskog duha, kao temelj civilizovanog ponašanja u celom svetu.
Zanemarivanje ovih vrednosti ugrožava i našu čovečnost, i naše fizičko blagostanje: za Srbiju je ovo imalo posledice „evro za evro, dolar za dolar”. Zbog nesaradnje sa Hagom već ste ove godine izgubili više od 20 miliona dolara američke pomoći, iz istog razloga ne možete da koristite značajna nova sredstva iz ‘milenijumskog fonda’ SAD, iz kojeg je pet milijardi dolara pomoći namenjeno zemljama koje pokažu jasnu posvećenost dobroj upravi i reformama. Srbija je ostala i bez većih stranih investicija, koje su otišle u susedne zemlje u regionu, zato što inostrani ulagači nisu imali poverenja u državu koja ne ispunjava svoje međunarodne obaveze. U poslednjih desetak godina SCG je dobila svega osam odsto svih direktnih stranih investicija u jugoistočnoj Evropi, mada su njeni potencijali neuporedivo veći.” (Majkl Polt, ambasador SAD u SCG, “Politika”, 21.10.2004).
Izašao
je novi broj “EUROPEAN BALKAN OBSERVERA” (EBO), zajednickog izdanja Beogradskog
centra za evropske integracije (BeCEI) i Beckog instituta za meðunarodne
ekonomske studije (WIIW), na engleskom jeziku. EBO se bavi odnosima Evropske
unije i Balkana, a u svom cetvrtom broju donosi sledece tekstove:
- Vim van Mers, “Ponovno promišljanje Balkana – nesaglasnosti izgradnje države
i nacije i evropske integracije”
- Leda Demetropulu, “Potencijal za evropeizaciju i proces pridruživanja na
Zapadnom Balkanu”
- Dimitar Becev, “Više lica balkanske bezbednosti”
- Kristof Solio, “Bosanski proces integracije u EU”
Zahvaljujemo se dosadašnjem uredniku Florijanu Biberu. EBO ce od sad ureðivati
Vladimir Gligorov. Ovaj i ranije brojeve možete videti na sajtu BeCEI-a:
www.becei.org
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 721 od 28. 10. 2004. |