| Akcioni plan – godinu dana posle |
“Evropski forum” je pre
godinu dana doneo tekst Radmile Milivojević pod nazivom Akcioni plan – dan posle, u kojem je
autorka kritički predstavila sadržinu postignutih dogovora o harmonizaciji
ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore sa stanovišta uslova koje nam je
postavila Evropska unija za izradu studije o izvodljivosti. Studija, od koje
zavisi pokretanje pregovora sa EU za zaključivanje Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje Uniji, u međuvremenu nije ni
započeta, jer ni uslovi nisu bili ispunjeni. Tek nedavno je, na Savetu
ministara EU, posle usvajanja strategije “dvostrukog koloseka” za SCG, najavljeno konačno dovršenje
pomenute studije, verovatno početkom iduće godine.
Piše: Radmila Milivojević
Kakva je sudbina Akcionog plana
godinu dana posle donošenja? Moja osnovna poruka u vreme donošenja ovog
dokumenta je bila dvojaka. Sa jedne strane postojala je skepsa povodom
kvaliteta tog dogovora kao “kritične mase” za dalji dijalog sa EU, a sa
druge strane ukazala sam da postoji alternativa kroz formu “dva koloseka”, mada
prvenstveno vezanu za pregovore oko stupanja naše zemlje u Svetsku trgovinsku
organizaciju (STO), imajući u vidu “pravni prozor” koji je za takvu
alternative postojao u STO.
U međuvremenu, jedna srpska
vlada je ustupila mesto drugoj i za sve to vreme dijalog sa Crnom Gorom nije
vođen. Delegacija Komisije EU obavila je u tom periodu tri runde dijaloga
sa zvaničnicima obe vlade u okviru tzv. Unapređenog stalnog dijaloga.
Razgovori su jasno pokazali da nema političke spremnosti da se ide dalje
od onoga što je već urađeno sa Akcionim planom. Naknadne inicijative
koje je pokrenula srpska vlada, tada već novog mandata, da se ponovo
otvori dijalog, makar samo na tehničkom nivou, o “zatvaranju” otvorenih
pitanja Akcionog plana (u skladu sa već dobro poznatim preporukama
Evropske komisije) nisu naišle na odziv drugog partnera u Državnoj zajednici.
Kulminacija neodrživosti ovakve situacije i njenih negativnih
implikacija – političkih, stabilizacionih, ekonomskih - usledila je u julu
ove godine na novoj rundi razgovora Unapređenog stalnog dijaloga. U
konsultacijama sa predstavnicima delegacije Evropske komisije (i to prvenstveno
zato što su oni shvatili težinu problema) delegacije obe vlade su ukazale da
dalji dijalog zahteva specifično sagledavanje ekonomskog karaktera Državne
zajednice. Srpska delegacija posebno je apostrofirala urgentnost ubrzanja
procesa evropskih integracija kao snažne podrške internim ekonomskim i
političkim reformama i kreiranja konsensusa o tome da između
domaće reformske i evropske agende nema razlike.
Reakcija je usledila iznenađujuće brzo – u septembru su
konsultacije Saveta ministara EU u Mastrihtu rezultirale preporukom o
uvođenju ”dvostrukog koloseka” u proces stabilizacije i pridruživanja
Srbije i Crne Gore.
Suština dvostrukog koloseka: Otvorena je mogućnost da se zaključi jedan Sporazum o
stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji sa dva aneksa
o ekonomskim pitanjima, zasebnim za svaku članicu Zajednice. Drugim
rečima, politička arhitektura Državne zajednice, utemeljena u
domenima spoljne politike, bezbednosti, ljudskih i manjinskih prava, kao i
institucija definisanih Ustavnom poveljom, ne menja se. Promena je u
uvođenju zasebnih “koloseka” pregovora o ekonomskim pitanjima. Upravo ovaj
elemenat znači “vetar u leđa” za celinu procesa u obe članice
Državne zajednice i otvara prostor da se koncentrisanjem na usaglašavanje sa acquis communitaire stvore okolnosti
koje će kohezivno delovati na oba ekonomska sistema.
Paralelni koloseci Srbije i Crne Gore u ekonomskoj sferi
harmonizacije sa standardima EU igraće, tako, kohezionu ulogu i u internoj
ekonomskoj harmonizaciji dve članice Državne zajednice, čime se
stvara i drugačije, pozitivno političko okruženje za funkcionisanje
državne zajednice.
Šta će biti sa
Akcionim planom kad države članice krenu odvojenim ekonomskim kolosecima
ka EU: Izazov je dvostrukog karaktera. Prvo treba na
tehničkom nivou razmotriti sve elemente postojećeg acquis Akcionog plana sa stanovišta
preporuke zvaničnika Evropske komisije, kako se ne bi sve počinjalo
iz početka, već da bi se u dogovoru dve vlade zadržalo ono što je
funkcionalno i racionalno. Imajući u vidu da obema stranama predstoji
obiman rad na ispunjavanju onoga na šta su se obavezale u svojim planovima sprovođenja
prioriteta Evropskog patnerstva (novog instumenta predpristupne strategije za
zemlje Zapadnog Balkana), ovakvom dogovoru bi trebalo pristupiti što pre.
Drugi izazov je suočavanje sa činjenicom da
retorika o važnosti evropskih integracija sada mora da ustupi mesto efikasnom
delovanju – dakle uvođenju i sprovođenju odgovarajućih politika.
Kako će SCG dalje da se približava EU zavisi isključivo od toga
koliko su države članice zajedno, i svaka ponaosob, spremne da na tome
rade, da donose i sprovode zakone u skladu sa acquis communitaire, jačaju administrativne kapacitete,
reformišu institucije, rade na tome da se kroz odgovarajuću komunikaciju
celo društvo uključi u ovaj proces.
A upravo su svi ovi elementi potvrđeni kao deo
“recepta” uspešnih pregovora za članstvo u EU tokom nedavne serije
studijskih poseta saradnika Kancelarije za pridruživanje EU Hrvatskoj,
Sloveniji, Mađarskoj, Českoj i Slovačkoj. Prvi i najvažniji “sastojak recepta” je postojanje unutrašnjeg
političkog konsensusa. Ukoliko njega nema, nema ni napretka u evropskoj
agendi niti ona može da profitira od ove Mastrihtske relaksacije.
Autorka je šef Kancelarije za pridruživanje EU u Vladi Srbije
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 721 od 28. 10. 2004. |