| DVOSTRUKI KOLOSEK
|
BRŽE U EVROPU?
Neposredni izbori za Skupštinu SCG
pokazaće da li je moguće ubrzati našu evropsku integraciju
Piše:
dr Milica Delević-Đilas
Proces
evropske integracije Srbije i Crne Gore ne napreduje već dve godine.
Početno ubrzanje inspirisano demokratskim promenama u Srbiji 2000. godine
brzo se potrošilo, i od 2002. godine čeka se što početak rada na
Studiji o izvodljivosti, što njegovo okončanje i pozitivan odgovor.
Evropska unija, najzad, odlučuje da ponudi pristup «dvostrukog koloseka»
za SCG. Šta to znači za perspektivu evropske integracije naše zemlje?
Najpre, EU ostaje privržena
ideji državne zajednice i zaključivanju jednog sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju sa njom. Razloga za ovakav stav ima više – krhka bezbednost u
regionu, koju svaka dalja fragmentacija ugrožava, mogućnost otvaranja
pitanja konačnog statusa Kosova u trenutku kada ne postoji rešenje koje
bi, bar u načelu (čitaj – uz minimalno «zavrtanje ruku»), svi
prihvatili, reformama Vojske SCG (koja je, kao što joj ime kaže, još
zajednička) ne vidi se kraj…
Ipak, i pored zainteresovanosti EU za opstanak
zajedničke države Srbije i Crne Gore, nije bilo moguće ne primetiti
teškoće u funkcionisanju državne zajednice. Originalnost ustavnog rešenja,
i, još više, nespremnost da se sprovede čak i ono što je u okviru i takvog
rešenja dogovoreno, onemogućila je državnoj zajednici da ostvari napredak
ka zadovoljavanju nekih od ključnih uslova koje je postavila EU.
Jedan od njih je kriterijum
funkcionalne tržišne privrede, koji je bilo nemoguće ispuniti bez
harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore i uspostavljanja jedinstvenog tržišta u zemlji.
Posle godinu dana neuspešnog natezanja dve države članice da ovo ispune,
EU izlazi sa predlogom dvostrukog koloseka, čiji pravni okvir ostaje jedan
sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali se ekonomska pitanja razmatraju u
odvojenim protokolima. Na ovaj način uvažena je realnost u odnosima Srbije
i Crne Gore i njihovi, u ovom trenutku, različiti ekonomski interesi.
Rečeno jezikom političara iz SCG, EU je «uvažila specifičnosti
državne zajedice», što od nje tražimo već godinu dana, odustala od daljih
napora usmerenih na potpunu primenu Akcionog plana i njegovu dopunu koja bi
pokrivala i spornih 56 poljoprivrednih proizvoda. Time nam je skinula teret
usaglašavanja ekonomskih sistema sa leđa i otvorila vrata pozitivnoj oceni
Studije o izvodljivosti.
Ipak, dvostruki kolosek, bar ovako kako je sada
zamišljen, neće biti dovoljan da reši sve probleme evropske integracije
SCG jer će se odnositi samo na ekonomiju, dok će se politčka
pitanja i dalje razmatrati u jedinstvenom delu Sporazuma. To znači da
oblasti odbrane, spoljnih poslova, viznog režima, azila i migracija ostaju
zajedničke, kao i sve institucije Saveta ministara. Za svaku od ovih
«zajedničkih» oblasti vezan je problem izazvan nedostatkom političke
volje potrebnim da bi one uspešno funkcionisale (ili bile prenete u nadležnost
članica) – podela ambasadorskih mesta, iako ne najznačajniji problem,
možda je najbolja ilustracija - a svima im je zajedničko to da ne postoji
dogovoren način njihovog finansiranja na nivou državne zajednice.
Slično važi i za institucije na nivou
zajedničke države – Sud SCG koji, još uvek, nema ni prostorije ni jasnu
nadležnost možda je najrečitiji primer. Ipak, iako se problem Suda
najčešće pominje, u ovom trenutku mogla bi biti najznačajnija
Skupština SCG. Ustavna povelja predviđa direktne izbore za Skupštinu SCG u
februaru sledeće godine. U Crnoj Gori u ovom trenutku ne izgleda da
postoji spremnost da se ovi izbori održe. To je nepodeljen, jasan i dosledan
stav vladajuće koalicije. Rešenje za ovu situaciju mora se brzo naći
jer je EU naglasila da će ignorisanje problema i nastavak sedenja sadašjih
poslanika u skupštinskim klupama smatrati nelegitimnim i neće priznavati
odluke koje takva skupština donosi.
Mogućnost iznalaženja dogovora o pitanju
(ne)održavanja direktnih parlamentarnih izbora biće i pokazatelj da li je
moguće doći do bilo kakvog dogovora kada je u pitanju funkcionisanje
državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ne mislim da kažem da bi dogovor o
održavanju posrednih umesto neposrednih izbora značio i definitivan kraj
državne zajednice – verovatno bi, jer bi otvorio mogućnost «dvostrukih»
koloseka i za politička pitanja – već da bi nemogućnost dogovora
značila ponovan zastoj evropske integracije blokiranjem čitavog niza
političkih pitanja koja se još uvek posmatraju u jedinstvenom delu
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Da bi do dogovora došlo, obe strane
moraju jasno znati šta žele. Crna Gora, bar oni koji je danas predstavljaju, a
čije pravo da to čine niko ozbiljno ne dovodi u pitanje, to
definitivno zna. U Srbiji tako jasnog opredeljenja ni u vladajućoj
koaliciji, ni u opoziciji, nema. Ako je EU nespremna da bilo koju članicu
«tera» da ispunjava preuzete obaveze, što, posle jednogodišnjeg natezanja sa
ekonomskom harmonizacijom, ne bi trebalo dovoditi u pitanje, činjenica da
Srbija, zaokupljena unutrašnjepolitičkim temama, nema nedvosmislen stav o
ovom pitanju najveća je smetnja trajnom dogovoru.
Na nedavnom sastanku
ministara spoljnih poslova zemalja članica EU rečeno je da se
nastavlja rad na Studiji o izvodljivosti. Paten je još maja meseca izjavio da
neće ni inicirati ponovni početak rada na Studiji ukoliko ne bude siguran
da će ona biti okončana pozitivnim odgovorom, tako da je za
očekivati da ćemo uskoro dobiti zeleno svetlo za početak
pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Odvojeno razmatranje
ekonomskih pitanja mnogo će pomoći, ali činjenica da se politička
pitanja još uvek posmatraju zajedno znači da je potreban dogovor o
načinu njihovog funkcionisanja ili prebacivanju na dvostruki kolosek.
Dogovoru na nivou SCG mora da prethodi dogovor unutar Srbije. Neposredni izbori
za Skupštinu SCG biće značajan pokazatelj da li je do takvog dogovora
moguće doći, a, samim tim, i da li je moguće ubrzati evropsku
integraciju SCG. Sve to, naravno, pod pretpostavkom da se ostvari puna saradnja
sa Haškim tribunalom, koju ovaj tekst nije ni razmatrao.
Autorka je asistent na Fakultetu političkih nauka u
Beogradu i bivši direktor Kancelarije za pridruživanje EU SCG
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 721 od 28. 10. 2004. |