| |
EU zasad bez strategije za Kosovo
Ako Brisel želi da zameni Ujedinjene nacije, prvo će morati da
reorganizuje i konsoliduje svoje prisustvo u Protektoratu
Piše: Markus Bikel
Evropska unija želi da preuzme mandat Ujedinjenih nacija na Kosovu,
ali neki od EU zvaničnika upozoravaju da bi administracija pod
kontrolom Brisela mogla biti jednako birokratska i glomazna kao i
sadašnja administracija UN.
Oktobarski parlamentarni izbori u protektoratu, i Kosovo uopšte,
nalazili su se visoko na agendi sastanka ministara inostranih
poslova EU u Luksemburgu 11. oktobra.
Tome su prethodile preporuke norveškog diplomate, Kai Eidea, koji je
nedavno kritikovao misiju UN na Kosovu, UNMIK, i zaključio da je
restrukturisanje ovog tela “neizbežno”
U izvestaju Eide iznosi se sugestija da EU treba da postane vodeći
akter na Kosovu u bliskoj budućnosti. U poglavlju pod naslovom
“Pogled na budućnost: nova podela rada”, u njegovom izveštaju se
kaze: “Sa istekom rezolucije 1244… Kosovom će se verovatno
upravljati iz Prištine, pri čemu ce EU imati vodeću međunarodnu
ulogu.”
Eide je dobio zadatak od UN da istraži etničko nasilje koje je
izbilo na Kosovu polovinom marta, što je za posledicu imalo 19
mrtvih i raseljavanje 4.000 kosovskih Srba i drugih nealbanaca iz
njihovih domova.
Generalni sekretar UN Kofi Anan zatražio je od Eidea da preporuči
put u budućnost za Kosovo, region kojim se nakon okončanja NATO
kampanje bombardovanja 1999. godine upravlja kao međunarodnim
protektoratom u skladu sa rezolucijom UN 1244.
Kristina Galjak, portparol Visokog predstavnika EU za spoljnu
politiku i bezbednost, Havijera Solane, slaže se da Brisel pokazuje
interes za dobijanje aktivnije uloge. Ona je ove sedmice izjavila za
IWPR da postoji “neposredna potrebe da EU ostvari šire prisustvo na
Kosovu.”
Ali, još nije jasno šta bi ovo pojačano prisustvo tačno značilo na
terenu.
EU je već bila aktivna na različitim nivoima u Prištini u poslednje
četiri godine. EU radi u samom srcu UNMIK-a, gde nemački diplomata
Niklaus Graf Lambsdorf predvodi Stub četiri, odeljenje nadležno za
obnovu i ekonomski razvoj.
Pored toga, Solana je posle martovskog nasilja imenovao sopstvenog
specijalnog predstavnika za Kosovo, Fernanda Đentilinija iz
Italije.
Početkom septembra, Romano Prodi, predsednik Evropske komisije,
otvorio je još jednu kancelariju EU u Prištini, na čijem čelu se
nalazi još jedan Italijan, Đorđo Mamberto, čime je dodatno uvećan
broj EU diplomata najvišeg nivoa koji su prisutni na Kosovu.
Bivši specijalni predstavnik EU za Kosovo, Volfgang Petrič, koji je
bio na čelu kancelarije Visokog predstavnika u Sarajevu od 1999. do
2002, vidi ovu instituciju kao model za Kosovo.
”Imajući u vidu težak period koji se očekuje posle konačnog rešenja
pitanja statusa, Brisel bi trebalo odmah da započne sa
evropeizacijom UN misije”, izjavio je Petrič.
”Konačno, na Kosovu važe isti kriterijumi kao u Bosni i Srbiji. Ako
želimo da pronađemo rešenje, Brisel mora učiniti konkretne ponude u
pogledu prijema u EU.”
Rajnhard Pribe, direktor za Zapadni Balkan u Generalnom direktorartu
za spoljne odnose EU, slaže se sa takvim stavom.
“Pošto je Kosovo deo Evrope, nema sumnje da mu moramo dati evropsku
perspektivu – i prihvatiti tamo više odgovornosti”, rekao je Pribe.
U isto vreme, Erhard Busek, specijalni koordinator Pakta za
stabilnost jugoistočne Evrope, kaže da je verovatno da će EU bolje
upravljati Kosovom nego UN.
“EU je pravi igrač za vođenje internacionalne misije u Prištini”,
izjavio je za IWPR. “Za razliku od UN, EU ima iskustva u vođenju
zemalja u tranziciji.”
Doris Pak, šef parlamentarne delegacije EU za jugoistočnu Evropu,
zahtevala je da UNMIK struktura bude manje-više odmah zamenjena od
strane EU.
“UN nije u stanju da obavi posao”, izjavila je Pak za IWPR.
Pak je dodala da Brisel treba da razmotri uspostavljanje EU
protektorata na Kosovu, jer bi to “pojednostavilo proces
približavanja članstvu u EU i pružilo bi Srbima fer šansu da
učestvuju u kosovskim institucijama.”
Uz opasnost sukoba u UN, pozivi da se uloga EU na Kosovu proširi još
nisu naišli na opšte prihvatanje među lokalnim političarima.
Hašim Tači, šef Demokratske partije Kosova, PDK, bivši komandant
Oslobodilačke vojske Kosova, KLA, kaže da bi vodeću ulogu trebalo da
imaju SAD, a ne Evropa.
“Dok se odluka o konačnom statusu ne donese, ne bi trebalo da bude
promene u stukturi međunarodne administracije”, izjavio je Tači.
Neki od EU zvaničnika privatno priznaju da nema garancija da će
administracija pod vođstvom EU biti manje birokratska i glomazna
nego aktuelna UN administracija.
Jedan EU diplomata u Prištini izjavio je za IWPR da bi mogla biti i
gora: “Smešno je zamenjivati postojecuh UN birokratiju EU
administracijom, jer je organizacija struktura u Briselu još
konfuznija od one u Njujorku.”
Isti diplomata ukazao je na poznata rivalstva koja opterećuju Brisel
i dovode do sukoba između različitih administrativnih struktura,
kao sto su Evropski savet, Savet ministara i države članice.
“Dok u Vašingtonu znate koji telefonski broj treba da pozovete ako
želite da razgovarate sa predsednikom, unutar EU se ne zna ko zaista
ima vlast”, dodao je ovaj zvaničnik.
Prema mišljenju nekih posmatrača, tekuće umnožavanje broja EU
zvaničnika u Prištini dovodi do nastajanja konkurentskih i
preklapajućih nadležnosti. Takođe, nije rasvetljeno zašto je Prodi
osetio potrebu da imenuje posebnog predstavnika za EC kad je EU već
tako dobro zastupljena na Kosovu.
Eideov izveštaj naterao je EU “da konsoliduje svoja različita
prisustva na Kosovu u jednu koherentniju i konsolidovanu strukturu”.
Dok taj proces konsolidacije traje, Briselu neće biti lako da
preuzme vodeću ulogu na Kosovu kao što neki od njegovih podržavalaca
izgleda traže.
Autor je dopisnik agencije Austria Press Agency i berlinskih
novina Der Tagespiegel sa Balkana
(Tekst preuzet od Institute for War & Peace Reporting, London)
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 721 od 28. 10. 2004. |