|
|
Dve kancelarije i jedno ministarstvo
Državna zajednica SCG i Srbija sarađuju
sa Evropskom unijom preko svojih kancelarija za pridruživanje EU-u, dok je
Crna Gora osnovala Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske
integracije
KANCELARIJA ZA PRIDRUŽIVANJE SRBIJE I
CRNE GORE EVROPSKOJ UNIJI obrazovana je odlukom Vlade Savezne
Republike Jugoslavije 1. novembra 2001. godine, kao telo Saveta ministara SCG, koji posluje pod nadzorom i u skladu sa smernicama
Ministarstva za medunarodne ekonomske odnose SCG. Osnovni zadatak Kancelarije
je koordiniranje procesa pridruživanja SCG, koji obavlja uz blisku saradnju sa
nadležnim organima i institucijama državne zajednice, kao i sa obe države
članice.
Delatnost
Kancelarije podeljena je na četiri velike tematske oblasti. Prva je
koordinacija aktivnosti u vezi sa procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP)
uključujući i primenu strategija pridruživanja EU, proveru
usklađenosti propisa u nadležnosti državne zajednice SCG sa propisima EU,
praćenje sprovođenja reformi u procesu pridruživanja, kao i primenu
programa finansijske pomoći EU koja se odnosi na ovaj proces i obavljanje
stručno-administrativnih poslova na pripremi sastanaka sa EU povodom
pregovora o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Kancelarija, u saradnji sa drugim nadležnim organima, priprema izveštaje o PSP
za Savet ministara SCG, kao i izveštaje o ispunjavanju preporuka datih od
strane Komisije EU (godišnji izveštaji o PSP, matrice – tabele za praćenje
ispunjavanja preporuka po oblastima itd).
Druga
značajna oblast rada Kancelarije je unapređivanje državne uprave sa
stanovišta pridruživanja EU-u, a najznačajniji je proces obuke državnih
službenika. Nakon usvajanja Strategije
obuke državne administracije, izrađene u saradnji sa nadležnim
ministarstvima u Srbiji i Crnoj Gori, obučeno je oko 140 državnih
službenika sa svih nivoa administracije. Prvi deo obuke, koji je bio uvodnog
karaktera, realizovao je Fakultet političkih nauka u Beogradu, dok je
izvođenje drugog dela povereno Evropskom koledžu iz Briža.
Kancelarija radi
na prevođenju i pravno-jezičkoj redakciji pravnih tekovina EU (acquis communautaire), čime se bavi
Izdavacko-prevodilačka komisija..
KANCELARIJA ZA PRIDRUŽIVANJE EVROPSKOJ UNIJI VLADE
REPUBLIKE SRBIJE osnovana je Uredbom Vlade Republike Srbije 8. marta 2004.
godine («Službeni Glasnik» 25/04). Kancelarija je preuzela poslove koje je
ranije obavljao Sektor za evropske integracije Ministarstva za ekonomske veze
sa inostranstvom. Osnivanje Kancelarije predstavlja jasan znak odlučnosti
Vlade da ubrza pripreme za integraciju sa Evropskom unijom i izraz je potrebe
za jakim autoritetom čiji je zadatak koordinacija procesa pridruživanja,
zasnovana na principima efikasnosti i ekonomičnosti.
Glavni zadaci
Kancelarije su: koordinacija, iniciranje, praćenje i izveštavanje o
procesu usklađivanja propisa Republike Srbije sa propisima EU. Važan deo
rada je i planiranje, praćenje i unapređenje institucionalnih
kapaciteta Republike Srbije u skladu sa potrebama pridruživanja EU, u saradnji
sa odgovarajućim organima i organizacijama državne uprave. Kancelarija
takođe koordinira obuku kadrova za potrebe pridruživanja EU, kao i odnose
sa javnošću u vezi sa pridruživanjem. Ona pruža i tehničku podršku i
organizuje sastanke Saveta za evropske integracije Republike Srbije, rukovodi
radom Komisije za koordinaciju procesa pridruživanja EU, održava kontakte sa
Kancelarijom SCG za pridruživanje EU i odgovarajućim institucijama u Crnoj
Gori i pruža logističku podršku Odboru za evropske integracije Narodne
skupštine Republike Srbije.
Vlada
Republike Srbije je kao jedan od svojih strateških ciljeva istakla
približavanje i pristupanje Evropskoj uniji. Osim pomenute Kancelarije za
pridruživanje EU, Srbija ima i Savet za
evropske integracije kao savetodavno telo Vlade
Republike Srbije koje formuliše strategiju pristupanja EU-u.
Komisija za evropske integracije je operativno telo koje usklađuje aktivnosti
republičkih organa i organizacija na ovim poslovima pristupanja Uniji.
Do kraja godine treba da bude napisana, a
onda i usvojena, "Nacionalna strategija Srbije za pridruživanje Srbije i Crne Gore EU",
koja će kao zvanični dokument Srbije biti osnov za razvoj odnosa sa
Unijom, ali i za unutrašnje reforme i prilagođavanja.
MINISTARSTVO ZA EKONOMSKE ODNOSE SA
INOSTRANSTVOM I EVROPSKE INTEGRACIJE formirano je Odlukom Vlade Crne Gore 6. februara 2003. godine. Njegovi su
zadaci da unapređuje ekonomske
odnose sa inostranstvom i privlači strane investicije, da vodi spoljnu
trgovinsku politiku i prati regulative carinskog i poreskog sistema.
Ministarstvo, takođe, sarađuje sa regionalnim i međunarodnim
ekonomskim organizacijama, institucijama
i inicijativama, na primer sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO),
OECD-om, Paktom stabilnosti za Jugoistočnu Evropu… Ovo ministarstvo je
zaduženo i za izradu strategije pridridruživanja Evropskoj Uniji i koordinaciju
aktivnosti i saradnju sa svim EU institucijama, posebno u oblasti harmonizacije
zakonodavstva.
Ministarstvo se
sastoji od tri sektora - za unapređenje ekonomskih odnosa sa
inostranstvom, za saradnju sa međunarodnim ekonomskim organizacijama, za
evropske integracije - i službe za opšte
poslove i finansije.
Komisija za koordinaciju
procesa pristupanja EU u Crnoj Gori koordinira i
unapređuje aktivnosti i saradnju ministarstava i državnih organa i
institucija nadležnih za donošenje i sprovodjenje politika koje se odnose na
proces pridruživanja Evropskoj Uniji; utvrđuje prioritete i efikasne
metode za usklađivanje politika i propisa Republike Crne Gore sa
standardima Evropske Unije; predlaže mere u vezi sa usaglašavanjem
zakonodavstva, institucionalnim promjenama i reformom politika koje su u
nadležnosti Republike Crne Gore, u skladu sa obavezama i zahtevima koji proističu
iz procesa pridruživanja Evropskoj Uniji; kontinuirano prati i analizira
sprovođenje predloženih mjera.
U maju 2004 osnovan je Savjet za
evropske integracije kao telo Vlade Crne Gore.
SARADNJA SA NEVLADINIM
SEKTOROM
Jula ove godine
predstavnici nevladinog sektora i pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa
inostranstvom i evropske integracije Crne Gore potpisali su Memorandum o
saradnji. Pored ostalog, ta saradnja obuhvata redovnu razmenu informacija o
aktivnostima na pripremi, usvajanju i primeni zakona i politika, kao i
projektima u oblasti evropskih integracija.
U Srbiji već postoji prvi praktični i veoma značajan
rezultat saradnje Kancelarije za pridruživanje EU i nevladinog sektora.
Evropski pokret u Srbiji i Kancelarija pomogli su Odboru za evropske
integracije Skupštine Srbije da uobliči Rezoluciju o pridruživanju EU,
koja je polovinom ovog meseca i usvojena u Skupštini.
|
PRAVNA HARMONIZACIJA Pripreme za ulazak naše zemlje
u EU podrazumevaju dugogodišnje strukturno i zakonsko prilagođavanje. EU
zahteva od kandidata za članstvo usvajanje, primenu i poštovanje svojih
pravnih tekovina, propisa i standarda, Acquis communautaire, koji trenutno sadrži, pored osnivačkih ugovora,
više od 20.000 propisa iz sekundarnog zakonodavstva i 4.000 sudskih presuda. Iako pre
zaključivanja Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju (SSP) ne postoji obaveza da naša zemlja
usklađuje svoje propise sa propisima EU-a, opredeljenje za članstvo
u EU, obim posla koji nas čeka, kao i značajan zaostatak u
evropskim integracijama, nalažu hitno organizovanje ovog formalnog procesa.
Poželjno je da već od ovog trenutka svi zakoni koji se donose budu u
skladu sa propisima EU-a, ukoliko nema izuzetnih ekonomskih ograničenja.
Potrebno je takođe ukloniti ili izmeniti zakone koji su u značajnoj
suprotnosti sa propisima Unije ili predstavljaju grubo kršenje evropskih
standarda i time otežavaju našu ekonomsku i drugu komunikaciju sa Unijom. Na
taj način u isto vreme podižemo kredibilitet i legitimišemo se kao
odgovorna vlada i uvažavan partner za pregovore o SSP-u koji će uslediti
i, nakon toga, o članstvu u EU. Iz ovih razloga
Vlada Republike Srbije je usvojila prvi Akcioni plan za usklađivanje domaćih zakona sa zakonima EU
(prva verzija je iz leta prošle, a druga iz proleća ove godine) . Reč je o tabelarnom prikazu 50
zakona koje treba doneti, sa obrazloženjem zašto je potrebno pristupiti
njihovoj izradi, određivanju nadležnog ministarstva, roka i osobe
neposredno odgovorne za izradu konkretnog zakona. Rok za potpuno ispunjavanje
Akcionog plana je godinu dana od dana usvajanja, a predloženi rokovi za
pojedinačne zakone se razlikuju zavisno od njihovog značaja i složenosti,
i kvartalno su određeni. Kao mehanizam za
ocenu usklađenosti, odnosno merilo uspešnosti i preciznosti
sprovođenja akcionih planova, uvedena je u zakonodavnu proceduru Izjava
o usklađenosti nacrta zakona, drugih propisa i opštih akta sa propisima EU. Ona predstavlja pisanu izjavu kojom nadležni organ
ili organizacije državne uprave daje ocenu nivoa usklađenosti nacrta
pravnog akta sa propisima EU-a. |
ŽENE NA KORMILU
Rukovodioci
naših državnih organa koji se bave pridruživanjem Uniji se menjaju, ali jedno
se ne menja: sve odreda su žene. Tako je na čelu Kancelarije SCG Maju
Kovačević zamenila Milica Delević-Đilas, a nju Jela
Baćović. U Srbiji je na čelu nekadašnjeg Sektora za evropske
integracije bila Ana Trbović, a Kancelariju za pridruživanje EU danas vodi
Radmila Milivojević. U odgovarajućem ministarstvu Crne Gore prvo je
šefovala Slavica Milačić, a danas to radi Gordana Đurović.
SAVETI ZA EVROPSKE
INTEGRACIJE
Sve tri naše vlade osnovale su Savete za evropske integracije,
koji treba – svakako više nego do sada – da se bave strateškim pitanjima
pridruživanja Evropskoj uniji. Izuzetan značaj uloge saveta vidi se i iz
njihovog sastava: većinu članova čine najviši politički
funkcioneri republika i državne zajednice.
Srbija je prva dobila ovakav Savet, početkom septembra
2002. godine. Savetom predsedava premijer, njegov potpredsednik je ministar za
ekonomske odnose sa inostranstvom, a u njegovom sastavu je još 13 ministara i
generalni sekretar Vlade. Savet se nijednom nije sastao otkad je u martu ove
godine izabrana sadašnja Vlada Srbije.
Krajem jula 2003. i državna zajednica je dobila Savet za
evropske integracije, na čelu sa predsednikom SCG, a ostali članovi
su: premijeri obe republike, ministar spoljnih poslova SCG, ministri za međunarodne
ekonomske odnose
iz državne zajednice, iz Srbije i iz Crne Gore, kao i po jedan potpredsednik
vlade Srbije, odnosno Crne Gore.
Crnogorski Savet, osnovan u maju 2004, čine: predsednici
Republike, Vlade i Skupštine CG, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda ove
republike, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske
integracije, kao i predsednik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i rektor
Univerziteta Crne Gore.
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 721 od 28. 10. 2004. |