| SCG I BALKAN U “TRANZICIONOM IZVEŠTAJU” EBRD ZA 2004. GODINU |
Zastoj u reformama
Glavno je pitanje postoji li
politička volja da se sprovedu reforme, i snažno, odgovorno vođstvo
koje će to učiniti, makar po cenu gubitka popularnosti među
glasačima
Na listi od
27 evropskih zemalja u tranziciji, čiji ekonomski napredak u svojim
godišnjim izveštajima prati Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Srbija i
Crna Gora se našla negde u sredini, iza osam novoprimljenih članica
Evropske unije (Slovenije, Slovačke, Češke, Mađarske, Poljske,
Letnije, Litvanije i Estonije) i tri EU kandidata (Rumunije, Bugarske i
Hrvatske), a ispred zemalja iz sastava Zajednice nezavisnih država.
U najnovijem
“tranzicionom izveštaju” EBRD za 2004. godinu, pokazalo se da je naša zemlja
jedina u regionu jugoistočne Evrope, koja još nije započela drugu
fazu tranzicije, a na skali osnovnih indikatora reformi pomak je u proteklih
godinu dana postignut samo u oblasti aukcijske privatizacije. Naši susedi su
bili vredniji: Makedonija je, recimo, u odnosu na prethodni period dobila bolju
ocenu za tendersku privatizaciju, povećanje udela privatnog sektora u
BDP-u i razvoj finansijskih institucija, Hrvatska za restrukturaciju
preduzeća i korporativno upravljanje, reforme u bankarstvu i
infrastrukturne reforme, Albanija za povećanje konkurentnosti i
unapređenje bankarskog sistema…
Na “indikatoru tranzicije”
SCG je najvišu
ocenu, četvorku, dobila za liberalizaciju
cena, a najnižu, jedinicu, za izostanak
politike u oblasti konkurencije. Nismo baš slavno prošli
ni u finansijskom
i infrastukturnom sektoru i u upravljanju
preduzećima (sve same dvojke), dok smo
trojke zaradili za “malu” privatizaciju
i otvaranje tržišta. Naša
zemlja, da podsetimo, jedina u regionu još nije dobila pozitivan izveštaj
Evropske komisije, takozvanu studiju o izvodljivosti, na osnovu koje bi
potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Očekuje se da
ćemo studiju dobiti na proleće, a Sporazum krajem iduće ili
početkom 2006. godine… pod uslovom da nastavimo reforme i otklonimo
nedostatke koje su, pored analitičara EBRD-a, zapazili i stručnjaci
Evropske komisije.
I jedni i drugi su zaključili
da je, posle više od decenije nazadovanja, a zatim brzog napretka posle
oktobarskih promena u Srbiji 2000. godine, u to vreme najbržeg u regionu, SCG u
poslednjih godinu dana suočena sa stagnacijom.
Peter Sanfej, vodeći
ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu, ocenjuje da smo se u proteklih
nekoliko meseci, doduše, trgli i da bi do kraja godine SCG mogla da ostvari
rast iznad šest odsto (znatno veći od prošlogodišnjeg i nešto iznad
očekivanog za 2004.), ali upozorava da time nije otklonjena opasnost od
našeg još većeg zaostajanja za zemljama iz okruženja koje su već
odmakle u tranziciji, jer nas opterećuju pozamašni spoljnotrgovinski
deficit i deficit platnog bilansa koji je dostigao čak 10 odsto BDP-a.
Bliži Uniji – uspešniji u reformama
Proučavajući,
iz godine u godinu, tranzicione promene u bivšim komunističkim zemljama
istočne, srednje i jugoistočne Evrope i na području bivšeg
Sovjetskog Saveza, stručnjaci EBRD-a su došli do zaključka da su
reforme najbrže i najuspešnije u državama koje su na samom pragu ulaska u
Evropsku uniju; da nakon pristupanja Uniji proces posustaje, delom zato što su
glavni ciljevi postignuti, a delom i zbog “tranzicionog umora”; najzad, da se
promene izvode najteže, najsporije i uz najveće troškove tamo gde je
evropska integracija tek u začetku, a perspektiva ulaska u EU veoma
daleka.
Zato i ne
iznenađuje što su 15-godišnjicu pada Berlinskog zida i kraja “crvenog
terora” bivše komunističke zemlje
Evrope dočekale u veoma različitim stadijumima tranzicije. Osam
najnaprednijih u maju su primljene u Evropsku uniju i time, praktično,
dokazale da su ispunile sve što se od njih tražilo da reformišu; tri kandidatkinje
za EU članstvo ubrzano prilagođavaju svoju ekonomiju, institucije i
državnu administraciju evropskim standardima, dok svi mi ostali –
zapadnobalkanski pretendenti na članstvo u Uniji i oni koji tamo, kako
stvari sad stoje, nikad neće dospeti – ostvaruju reformske pomake samo u
nekim oblastima, i to ne uvek uspešno.
Doduše,
ocenjuje Willem Buiter, glavni ekonomista i specijalni savetnik predsednika
EBRD-a, većina ovih zemalja ipak je postigla izvestan napredak u otvaranju
svojih tržišta prema svetu, povećanju stope rasta i stranih investicija
(uzimajući, pritom, u obzir da su krenule takoreći od nule).
Istovremeno, međutim, sve odreda pate od visoke, trajne finansijske
neravnoteže, budžetskog deficita, velike nezaposlenosti, siromaštva (koje,
srećom, počinje da opada), i dalje nepovoljne poslovne klime, slabog
pravosudnog sistema, neizgrađene infrastrukture i – korupcije.
Buiter
upozorava da ekonomske reforme mogu biti uspešne samo ukoliko su
propraćene odlučnom posvećenošću demokratskim principima i
političkim slobodama, a
Olivier
Descamps, direktor Poslovne grupe EBRD-a za
jugoistočnu Evropu i Kavkaz,
smatra da je glavno pitanje – postoji li
politička volja da se sprovedu reforme, i snažno, odgovorno vođstvo
koje će to učiniti, makar po cenu gubitka popularnosti među
glasačima.
Kad
je reč o SCG, on primećuje da bi novi model takozvanog dvostrukog
koloseka, koji je Evropska unija ponudila našoj zemlji kako bi ubrzala proces
stabilizacije i pridruživanja EU i ostvarivanje ciljeva “evropskog partnerstva”,
trebalo da omogući da se otkloni zastoj zbog kojeg smo usporili, u nekim
oblastima čak zaustavili
započete reforme.
A još mnogo toga treba da promenimo: od
infrastrukture, efikasnije uprave javnim službama i firmama, pouzdanijeg
knjigovođstva, jasnijeg podsticaja preduzetništvu, posebno u malim i
srednjim preduzećima, pored ostalog i kroz stvaranje bankarskog sistema
koji će biti u stanju da kreditira njihovo poslovanje.
Ovo
je, u stvari, isti recept koji EBRD “propisuje” i ostalim zemljama u tranziciji:
one moraju obezbediti zakonski okvir koji će posebno podsticati razvoj i
konkurentnost u oblasti infrastrukture, jer je ona preduslov za dalji razvoj
privrede, dolazak stranog kapitala, veće zapošljavanje i poboljšanje
opšteg životnog standarda građana. Energetika, putevi, železnica,
telekomunikacije… takođe povezuju zemlju sa susedima i ostatkom Evrope i
omogućavaju joj lakše uključivanje u svetsko tržište. To su,
međutim, i oblasti gde su i najveći monopoli protiv kojih se treba
izboriti.
Nova strategija za SCG
EBRD je nedavno usvojila novu,
ambicioznu, podsticajnu strategiju za SCG, koja je sačinjena uz
konsultacije sa svim zainteresovanim stranama i uzimajući u obzir kako
potrebe naše zemlje, tako i očekivanja njenih klijenata i akcionara. Ta strategija
obuhvata četiri oblasti koje će biti osnova budućeg angažovanja
EBRD-a u Srbiji i Crnoj Gori.
Prvo, potrebna je povoljna klima
za investiranje, sa utvrđenim “pravilima igre” odnosno zakonskim okvirom.
To pored ostalog znači zakon o preduzećima i antikorupcijski zakon.
Drugo, banke moraju biti sposobne da podrže ubrzan rast malih i srednjih
preduzeća, dakle da im ponude dugoročne, znatno jevtinije kredite,
kao i čitav niz novih usluga (uključujući i hipoteke). Moraju se
razviti uspešna korporativna uprava i konkurentnost. Treće, razvoj
infrastrukture: strani partneri i investitori neće doći ako nemamo
razvijenu, konkurentnu, kvalitetnu infrastrukturu: puteve, aerodrome,
železnicu, telekomunikacije, gasovod… Četvrto su novi infrastrukturni
projekti sa kojima se uključujemo u regionalno i evropsko tržište.
U svemu ovome možemo računati
na finansijsku podršku EBR, ali ne samo njenu, jer na svaki evro koji ona uloži
dolazi još jedan evro od drugih finansijskih organizacija ili privatnih
investitora. Dosad je EBRD uložila u evropske zemlje u tranziciji oko 23
milijarde evra, a u našu zemlju oko 615 miliona, od kojih je 60 odsto
upotrebljeno za javnu infrastrukturu. Više od 150 miliona evra je bila
pomoć razvoju oko 30 hiljada malih i srednjih preduzeća, a 15 miliona
je iskorišćeno za tehničku pomoć vladi u donošenju zakona i
unapređenju uprave. Finansirani su reforma bankarstva i razvojni projekti
u drugim oblastima…
E. F.
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 725 od 25.11.2004. |