REČ PO REČ

 

Srbija i Hrvatska

 

“Budućnost Hrvatske, budućnost SCG je u zajedničkoj Evropi koja se ujedinjuje. Evropa je imala veoma tešku istoriju obilježenu međusobnim ratovima, tragedijama, dominacijama jednih nad drugim, borbom za teritorije. Ako je nešto u biti evropskog ujedinjenja, onda je da se ta prošlost, koja je bila teška i krvava, prevaziđe i zato projekat Ujedinjene Evrope ne može biti završen bez Hrvatske, SCG, Makedonije i Bosne i Hercegovine” (Ivo Sanader, premijer Hrvatske, u prvoj poseti Beogradu, “Pobjeda”, 16.11.2004).

 

 

“Srbi i Hrvati ponovno žele živjeti u istoj državi, samo se ovoga puta glavni grad neće zvati Beograd vec Bruxelles, najkraći je sažetak državničkog susreta premijera Ive Sanadera i predsjednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića. Obojica sugovornika složili su se da je razdoblje rata za nama, odnosno da ‘normalizacija odnosa nema alternative’. Sudbine su nam vezane, jer ‘što prije Hrvatska ude u europske i euroatlantske integracije, to ce prije uciniti i SICG’. (…) sve ono što nismo bili u stanju riješiti sami za zajedni;kog života, pa čak se ni civilizirano rastati, moramo ostvariti u ponovljenome braku, ovoga puta pod budnom paskom Velike Mame Europe. (…) Za nama su golema kosturnica, stotine tisuća tjelesno i duhovno obogaljenih, raseljenih, nestalih. Siromašniji smo za milijarde i milijarde dolara, a bogatiji za polja koja nisu zasađena žitom vec minama i tajkune koji su isisali i ono malo krvi koje nam je nakon rata preostalo. Takoder, u haškom sefu čuvaju se i respektabilne nacionalne reprezentacije ratnih zločinaca koji će se natjecati za prestižna mjesta u Enciklopediji masovnih ubojica 20. stoljeća. Njezini autori, naši europski ujedinitelji, mjerit će pitanje krvnika i žrtve upravo brojem leksikografskih jedinica koje će se jednoga dana u tome udžbeniku naći, jer im je od povijesne istine znatno bitnija zaštita vlastitog kapitala kojim su nas u bescjenje kupili. Jedini koji se iz nebeskih visina svemu može smijuljiti jest gospodin Fric koji se odavno užasavao srpskog junaštva i hrvatske kulture. Zaista, Krleža, tko, nas to rastavi?” (komentar riječkog “Novog lista”, prenet u “Danasu”, 17.11.2004).

 

 

O Kosovu

 

“Za rešavanje pitanja standarda, decentralizacije i statusa potrebni su pregovori. Zato predlažemo sazivanje međunarodne Konferencije o Kosovu i Metohiji u Beču 21. novembra 2005. na Aranđelovdan. Na Konferenciji bi se postigao Sporazum o načinu zaštite manjinskih prava, decentralizaciji, entitetima, prelaznom suverenitetu i kolektivnoj bezbednosti “ (Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, “Politika”, 6.11.2004).

 

 “A kad se govori o našoj integraciji (zajedno sa Crnom Gorom) u Evropsku uniju, onda bi trebalo isticati da ne mora sva Srbija na isti način i istom brzinom da se pridružuje EU. Drugim rečima, njena smanjena autonomna pokrajina Kosmet mogla bi da bude ostavljena po strani sve dok ne obezbedi ljudska, građanska i nacionalna prava i na ostale načine ne funkcioniše po pravilima civilizovane Evrope” (Prof. Svetozar Stojanović, predsednik Srpsko-američkog centra, “Politika”, 15.11.2004).

 

“Kosovu bi trebalo obezbediti neku vrstu nezavisnosti. Ja se zalažem za uslovnu nezavisnost, pod protektoratom Evropske unije. Na kraju krajeva, i Kosovo i Srbija i Crna Gora postaće članovi Evropske unije, gde mogu sarađivati u mnogo oblasti. Srbi su svesni da je Kosovo unutar Srbije kao neka vrsta kancera i zato smatram da Srbija treba da odstrani taj tumor, jer će joj biti lakše da pronađe put ka Evropskoj uniji bez Kosova kao problema, koje će stalno opterećivati Srbiju sve dok je Kosovo u njenom sastavu” (Doris Pak, poslanik Evropskog parlamenta, “Danas”, 15.11.2004)

 

“Oslobađajmo Srbiju od Kosova. Odbranimo Srbiju od varvarske albanizacije.

Ubeđujmo vladu Evropske unije da na Kosovu i Metohiji radi protiv Evrope, a vladu Sjedinjenih Država Amerike da na Kosovu i Metohiji ne radi za sebe” (Dobrica Ćosić, pisac, “Večernje novosti”, 5.11.2004).

 

 

 

Šta će EU uraditi povodom SCG?

 

 

 

„Crna Gora nije u stanju da iskoristi sve prednosti modela duplog kolosijeka, jer neispunjavanje uslova od strane Srbije u saradnji sa Haškim tribunalom, reformom vojske, postaje prepreka bržem i ukupnom crnogorskom putu ka Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir. (…) Ne treba dodatno kažnjavati Srbiju, već je mnogo bolje za ukupni region, pa i za same Srbiju i Crnu Goru, da se dozvoli Crnoj Gori, kao strani koja nije odgovorna za zaostajanje u procesu evro-atlantskih integracija, da se uključi u program Partnerstvo za mir” (Miodrag Vlahović, ministar spoljnih poslova Crne Gore, “Pobjeda”, 6.11.2004).

 

«U ovom trenutku ne može da postoji ‘dvostruki kolosek' za Crnu Goru i Srbiju u pogledu priključenja NATO programu Partnerstvo za mir. Državna zajednica je realnost i mora biti jedan kolosek. Ako odlučite drugačije u budućnosti, onda je to nešto o čemu će se kasnije razmišljati» (Majkl Polt, ambasador SAD u SCG, «Večernje novosti», 13.11.2004).

 

 

“Ovakva zajednica otvara prostor da se jedna članica često oseća taocem one druge, što opterećuje međusobne odnose i što se kosi sa onim što je gotovo prvi princip proširivanja Evrope: a to je da se, po principu regate, Evropi pridružuje svako onom brzinom kojom je u stanju da usvaja evropske standarde. Crna Gora je ta koja nudi koncept saveza samostalnih država, ali ne potencira samo ona pitanje svoje samostalnosti. I Srbija ključni kapacitet odgovornosti za svoju budućnost čuva u svojim rukama – i kada je u pitanju budžet, i kada je u pitanju poreski i carinski sistem, bezbjednost, pa ako hoćete i kada su u pitanju evropski poslovi. Stoga mislim da bi delotvornije bilo i za Srbiju i za Crnu Goru da suštinu, koju već imamo, upodobimo sa formom i da od državne zajednice, kakva je sada, nastane savez dve nezavisne, međunarodno priznate države, koje nose potpun kapacitet odgovornosti za svoju evropsku budućnost” (Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore, “Politika”, 31.10.2004).

 

“Evropska unija će u sporu Crne Gore i Srbije unutar državne zajednice od mogućnosti razdruživanja ili zajednice nezavisnih država optirati za drugu varijantu, s obzirom da je na njoj i Podgorica. Onda će uslediti jedan pritisak na Beograd da prihvati tu opciju ili će jednostavno dovesti u pitanje dalje razgovore oko Kosova” (Dr Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, “Pobjeda”, 11.11.2004).

 

 

«Budućnost Srbije je u Evropi i Evropskoj uniji. Tim pre, jer Amerika ne namerava da ostane na Balkanu i rešava tamošnje političke i bezbednosne probleme. Pristupanje Srbije NATO-u, kao skupoj i proćerdanoj zaostavštini, ne donosi joj ništa što već ne bi dobila prijemom u EU. Iskustva njenih suseda to najbolje potvrđuju» (Prof. Stiven Mejer, Univerzitet za nacionalnu odbranu, SAD, «Politika», 16.11.2004).


A ko je mlada?

Članstvo u Evropskoj uniji najčešće se pogrešno poredi s diplomiranjem. Ljudi misle da je to kao na univerzitetu - učiš, učiš, položiš ispit i dobiješ diplomu za ceo život, ali nije tako. Ono više podseća na stupanje u brak. Prvo se verite, pa venčate, pa se spoje dve porodice i, ako zabrljate, uvek ima neko ko će vas podsetiti na to. A u slučaju SCG, mi još ne znamo ni ko je mlada! (Tarja Halonen, predsednica Finske, u zajedničkom obraćanju novinarima posle susreta s predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, Tanjug, 17.11.2004).

Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 725 od 25.11.2004.

home povratak