| Evropa u brojkama | |
Bogati i siromašni
Među novim članicama EU-a, najbogatiji region je češka
prestonica Prag, gde domaćinstva imaju prihod od 14.500 evra godišnje po članu
porodice, pokazuje najnovije istraživanje Evrostata. Evropski statističari su
kao osnov za poređenje uzeli čiste prihode domaćinstava, ne uračunavajući
socijalnu pomoć i poreze, i u tim rezultatima se Prag svrstao odmah ispod
proseka cele Unije. Životni standard je dobar i u ostalim glavnim gradovima
država Istočne i Srednje Evrope u sastavu EU-a: Bratislavi, Budimpešti i
Varšavi, dok žitelji siromašnih, nerazvijenih poljoprivrednih regiona u
Poljskoj, Letoniji i Slovačkoj imaju čak šest puta manji prihod od najbogatijeg
regiona EU-a, a to je
U glavnom gradu Britanije prihod po članu domaćinstva iznosi
27.754 evra, a u najsiromašnijem regionu Unije, poljskom vojvodstvu Lubelskie,
svega 4439 evra. Statistike iz prošlih godina, međutim, pokazuju da se sa
proširenjem EU-a polako ublažavaju razlike: u istraživanju iz 1999. godine
najsiromašnije članice EU-a imale su prihod sedam puta manji nego najbogatije.
Direktne strane
investicije u milionima USD
Direktne strane
investicije po glavi stanovnika u USD
Nezaposlenost
Prema poslednjim objavljenim podacima Evrostata, stopa
nezaposlenosti u 25 članica Evropske unije smanjena je u julu na prosečno 8,6
odsto, sa devet odsto u julu prošle godine i 8,7 odsto u prethodnom mesecu.
Najveće godišnje smanjenje nezaposlenosti zabeleženo je u Litvaniji, 7,8 odsto
(prošlog jula 11,1 odsto), u Estoniji i Slovačkoj, koja, prema navodima
statističke agencije EU-a, ipak spada u članice EU-a s procentualno najviše
nezaposlenih (15,2 odsto). Ispred nje je jedino Poljska sa nezaposlenošću od
17,6 odsto.
Nemačka, ekonomski najjača članica EU-a, imala je u julu
stopu nezaposlenosti od 11,5 odsto radne snage (5,2 miliona), dvostruko veću
nego SAD i
Najnižu nezaposlenost u julu ove godine imale su Irska (4,3
odsto), Velika Britanija (4,7 odsto) i Danska (4,8 odsto). Stopa nezaposlenosti
od pet odsto ili niža, po oceni ekonomista, predstavlja punu zaposlenost jer
obezbeđuje minimum ponude radne snage za zadovoljenje potreba tržišta rada.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 769 od 29. septembra 2005. |
|