| To nije evropski | |
Prikriveni rasizam
Mnogo toga
u našoj zemlji i u okruženju, na Balkanu, odudara od onoga što se smatra
evropskim vrednostima, evropskim ponašanjem ili tekovinama. Nije utešno – mada
je poučno – videti da i u (starim i novim) članicama Evropske unije ima podosta
“neevropskog”. Naročito u odnosu prema pripadnicima drugih narodnosti,
veroispovesti i boja. Ovoga puta smo rešili da ukažemo na takve pojave
“Obojeni”
Francuzi teže dolaze do posla: Početkom septembra u Parizu je
objavljen izveštaj bivšeg francuskog ministra industrije Rožera Forua, koji
jasno pokazuje da su u poslovnom svetu Francuske emigranti i “obojeno”
stanovništvo žrtve rasne diskriminacije. Recimo, žena poreklom iz Magreba ima
tri puta veće šanse od ostalih da bude odbijena kad traži zaposlenje, a
muškarac čak pet puta veće od „belih” Francuza. Preduzeća i službe za
zapošljavanje koriste i posebne kodove kako bi odbacili kandidate prema
njihovoj rasnoj pripadnosti, navodi se u istraživanju, dok firme koje nude
usluge preko telefona traže od zaposlenih da „pofrancuze” svoje ime. Diplomci
imigranti teže nalaze posao od “domorodaca”. U izveštaju, podnetom Ministarstvu
rada, ocenjuje se da je francusko društvo dugo odbijalo da prizna postojanje
rasne diskriminacije pri zapošljavanju, i zato je Foru zatražio analizu etničke
strukture u preduzećima (što je, inače, zabranjeno zakonom) kako bi država
preduzela široku medijsku kampanju, pooštrila kazne za diskriminaciju Francuza
stranog porekla, naročito “obojenih”, i mobilisala nadležne službe.
“Turskim”
Nemcima oduzeto pravo glasa: Ozbiljne posledice “neevropskog” ponašanja osetilo
je oko 6000 nemačkih građana turskog porekla koji su u pokrajini Bavarskoj
bili lišeni prava glasa uoči septembarskih izbora za novog kancelara Nemačke
zato što su, posle nemačkog državljanstva, povratili i pređašnje tursko, a
dvojno državljanstvo je u Nemačkoj nezakonito. Njima je poručeno da, čak i
ako se i dalje vode u nemačkim biračkim spiskovima, ne smeju glasati jer time
čine krivično delo. Problem sa ilegalnim dvojnim državljanima, prenela je
Beta, pojavio se nakon stupanja na snagu novog zakona o državljanstvu (1.
januara 2000), kojim je strancima olakšano da steknu nemački pasoš, ali pod
uslovom da se odreknu starog. Takođe, ukoliko bi neko zatražio državljanstvo
neke druge zemlje, automatski bi izgubio nemačko. Nezgoda je što su neki nemački
građani turskog porekla još pre stupanja na snagu novog zakona zatražili staro
državljanstvo, ali su ga dobili tek posle 2000. godine.
Pre
nekoliko meseci, kada je ovaj problem dospeo u javnost, Turska zajednica u
Nemačkoj je ocenila da bi nemačke pasoše moglo da izgubi oko 50.000 nemačkih
građana turskog porekla, dok su mediji nagađali da bi broj mogao biti i
dvostruko veći.
Vaspitačica
suspendovana zbog marame: Mlada Turkinja, vaspitačica u dečijem vrtiću
grada Ebersbaha, u saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg u Nemačkoj, vraćena je
kući s posla jer je nosila zabranjeno „religiozno obeležje” – maramu na glavi.
Gradska uprava se pozvala na ranije izdat ukaz da zaposleni u školama ne smeju
nositi religiozne simbole, dok se vaspitačica branila da je, iako u vrtiću radi
već godinama, odlučila da se prvi put pojavi pokrivene glave kad se vratila sa
dužeg odsustva na kojem je negovala teško bolesnu ćerku, u znak detetovog
ozdravljenja.
Nemački
mediji sad očekuju novi sudski spor o tome da li bi sugrađankama islamske
veroispovesti trebalo dopustiti da na poslu, pre svega u državnoj službi,
prekrivaju glavu maramom, i podsećaju na slučaj učiteljice avganistanskog porekla
Ferešte Ludin, kojoj vlasti iste pokrajine nisu dozvolile da na nastavu dolazi
zabrađena maramom. Sukob je trajao pet godina (do 2004) a okončao ga je Savezni
ustavni sud, odlukom da se, doduše, ukida zabrana rada za učiteljicu, ali da
zabrana nošenja marame u školi, u načelu, ostaje, ukoliko je to u skladu sa
pokrajinskim zakonima. Više nemačkih federalnih jedinica je ubrzo posle toga
izmenilo svoje zakone o školama zabranjujući “nošenje religioznih simbola, da
se ne bi ugrožavala neutralnost nastave”.
Kad se
potuku Bugari i Romi: Kako je nedavno objavila sofijska štampa, u
Kozlodiju, na obali Dunava, izbila je masovna tuča između 150 Roma i 20 Bugara,
kad su romski radnici zatražili od vlasnice lokalne farme krava da im isplati
zarađene plate, a ona to odbila optužujući ih da su već prisvojili te pare, jer
su navodno ukrali od nje 3000 evra, i još pozvala obezbeđenje da ih otera. U
“masovki” u kojoj su Bugari, pripadnici službe obezbeđenja, upotrebili vatreno
oružje, a Romi se branili motkama i vilama, povređeno je 19 osoba (većinom
Roma), a žrtava bi bilo i više – može se pretpostaviti na čijoj strani – da u
pomoć nije priskočila policija. Ovaj događaj samo je jedan u nizu etničkih
sukoba sa romskom zajednicom, koja u Bugarskoj nezvanično broji oko milion
ljudi, primetili su sofijski mediji. Predstavnik stranke Roma Toma Tomov
izjavio je da “bugarski nacionalizam prerasta u fašizam prema Romima”.
Ali, nisu
samo Romi nepopularni u toj zemlji...
Neće Turke
za gubernatore: Vlada Bugarske nije mogla da postavi oblasne gubernatore
i njihove zamenike zbog protesta građana koji ne žele da na te funkcije budu
izabrani manjinski Turci, iako je njihova stranka Pokret za prava i slobodu
treća po snazi u parlamentu i učestvuje u vladi. U Varni, gde je za gubernatora
određen Turčin, protesti su trajali više od nedelju dana, a za “odbranu grada”
je formiran i Revolucionarni komitet!
Češki
policajci uče da ne budu rasisti: Češko Ministarstvo unutrašnjih poslova
počelo je policajcima da deli novi priručnik koji treba da ih nauči da ne budu
rasisti, i da im raznim korisnim savetima olakša komunikaciju sa predstavnicima
manjina i strancima. „Policajac u multikulturnom okruženju” izašao je u tiražu
od 28.000 primeraka i namenjen je prevashodno “snagama reda” u oblastima sa
najbrojnijim manjinskim ili stranim stanovništvom (Romima, Vijetnamcima i
Ukrajincima). Pored kratke istorije tih manjina, pregleda glavnih
veroispovesti, zakona i propisa o strancima, priručnik obiluje i “praktičnim
preporukama” poput ovih koje citira češki dnevnik „Mlada fronta Dnes”:
policajci ne bi smeli da zure romskim mališanima pravo u oči, jer mnogi Romi i
danas veruju da neko može pogledom da urekne dete, a kada se Vijetnamac smeje
to može da bude izraz nelagodnosti i krajnje neprijatne situacije.
MUP je
naručio priručnik posle jedne ankete kada je dve trećine studenata policijskih
škola priznalo da znaju za kolegu koji postupa i razmišlja kao rasista.
E. F.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 769 od 29. septembra 2005. |
|