| Reč
po reč |
|
Pregovori
“Spremni
smo za početak pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju i oni mogu da počnu već sutra. Usvojili smo platformu za
pregovore i izradili naš predlog teksta ugovora koji ćemo potpisati sa
Evropskom unijom.” (Miroljub Labus,
potpredsednik Vlade Srbije, “Danas”, 7. 9. 2005)
“Veoma je
važno što pre početi pregovore EU-a i SCG o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju
i očekuje se da će Savet ministara EU-a uskoro potvrditi mandat za to.” (Oli
Ren i Havijer Solana, komesar za proširenje i visoki predstavnik EU-a
za spoljnu i bezbednosnu politiku, na sastanku šefova diplomatija EU-a u Njuportu,
“Blic”, 3. 9. 2005)
“Ako bi EU počela pregovore o stabilizaciji i
pridruživanju 5. oktobra, a Mladić još bio na slobodi, to bi teško
kompromitovalo izglede za hapšenje u doglednoj budućnosti. To bi čak mogla biti
propusnica za nekažnjivost.” (Karla del
Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala, “Blic”, 2. 9. 2005)
“Posle
dobijanja Studije o izvodljivosti, u atmosferi velikog optimizma, verovalo se
da je pitanje dana kada će se Ratko Mladić naći u Hagu, da će prestati
politički sporovi između Beograda i Podgorice, da ćemo ubrzanim tempom
iskoristiti svoje fantastične geopolitičke mogućnosti. Međutim, mi smo ponovo iznenadili
svet svojim talentom da ne propustimo priliku da propustimo priliku i sad smo
tu gde smo.” (Vuk Drašković,
ministar spoljnih poslova SCG, Beta, 12. 9. 2005, “Politika”, 13. 9. 2005)
“Izručenje
Mladića neće biti uslov za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU-om, ali će uticati na potpisivanje sporazuma i uticaće na
još mnogo toga. Završetak saradnje s Haškim sudom je od životnog značaja za
Srbiju i Crnu Goru. Vlada Srbije je ostvarila visok stepen saradnje s Tribunalom
i ta saradnja će se nastaviti do kraja. Uveren sam da će pregovori sa EU-om
početi u oktobru. To je sada najznačajnije pitanje i Vlada Srbije je potpuno
posvećena tom pitanju.
Poruka
Brisela je veoma jasna – da će Srbija i Crna Gora zajedno brže doći do EU-a,
nego kao dve posebne države. To je više nego jasno i mislim da što više bude
odmicao proces pregovora, sve više će ideja o državnoj zajednici preovlađivati,
dakle ta integrativna ideja nad bilo kojim drugim dezintegrativnim načinom
mišljenja.“ (Vojislav Koštunica,
predsednik Vlade Srbije, “Blic”, 22. 9. 2005)
“Ekspertski
timovi Ministarstva poljoprivrede trenutno traže najbolje modele za carinsko
prilagođavanje. Kako će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju izgledati na
kraju, sada je teško reći, ali je izvesno da nas niko neće prisiljavati niti da
odmah ukidamo svu zaštitu niti da sve ostavimo za dan ulaska u EU, ali je naš
interes da ceo posao uradimo postepeno. Tako, na primer, veoma je lako
prilagoditi živinarstvo jer u roku od šest meseci možete da prestrukturišete
proizvodnju, a time i carinska zaštita može lakše pasti. S druge strane, imate
mlekarstvo, gde ne možete brzo da promenite ni krave, ni njihov kvalitet, ni
mlečnost, pa će samim tim trebati više vremena. Međutim, moramo uvek imati na
umu slučaj Slovenije. Oni su, na primer, u pregovorima s EU-om isposlovali da
se carinska zaštita za živinu ukine brzo, a mlekarstvu su dali više godina. I
šta se desilo? Perutnina Ptuj je, uprkos tome što je živinarstvo ostalo bez
zaštite, sada izuzetno jaka firma, a slovenačko mlekartvo, koje je, kao,
branjeno, sada je pred gašenjem jer se mlekare polako zatvaraju i ostale su
samo dve.” (Goran Živkov, pomoćnik
ministra poljoprivrede, “Dnevnik”, 9. 9. 2005).
Članstvo u Evropskoj
uniji i Kosovo
“Ne može kompenzacija bržem ulasku u EU da bude
gubitak Kosova i Metohije, kao što neke struje u Srbiji iznose. Jedinstven
slučaj na evropskoj mapi bio bi da jedna zemlja postane član EU-a zahvaljujući
tome što se odrekla dela svoje teritorije. Srbija ima svoje realne interese
na Kosovu i Metohiji, koje može da brani samo na evropski način i kroz evropske
vrednosti. Sa vladavinom prava, zalažući se za poštovanje ljudskih prava i
koristeći evropske principe. Način na koji branimo KiM je istovremeno i sredstvo
našeg bržeg učlanjenja u EU. Brzina našeg ulaska u Evropsku uniju obezbeđuje
se kroz brže sveobuhvatne reforme, koje moraju da se sprovedu u Srbiji. A
bazični uslov da izvedemo reforme na svim nivoima je da se postigne unutrašnja
stabilnost u Srbiji. Nezavisnost KiM prouzrokovala bi, pored unutrašnje, i
destabilizaciju čitavog regiona, a da bi region bio stabilan i deo evropskih
integracija, neophodno je da se postigne dogovor o KiM koji bi bio prihvatljiv
za sve strane.” (Boris Tadić, predsednik
Srbije, “Večernje novosti”, 14. 9. 2005).
“Kosovo i
Metohija će u narednih godinu dana dobiti novi budući status koji neki zovu
uslovna nezavisnost, a
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 769 od 29. septembra 2005. |
|