| Zašto bismo želeli da postanemo članica EU-a | |
Više dobitaka nego gubitaka
Jeste, moraćemo da se pomučimo, da odustanemo
od nekih naših ustaljenih navika i lokalnih specifičnosti, da se prilagodimo
evropskim pravilima i prigrlimo kao sopstvene i one stvari kojima smo se
doskora podsmevali, ali iskustva zemalja i naroda koji su sve to već prošli
uveravaju nas da se sva odricanja i napori, na kraju, višestruko isplate,
jer...
Piše:
Aleksandra Mijalković
Sad,
kad smo na pragu pravog posla – a to su pregovori sa Briselom o potpisivanju
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, zatim pripreme za
sticanje statusa kandidata, pa usklađivanje domaćih zakona, propisa i standarda
sa evropskim i usvajanje novih, koji se primenjuju u Uniji – pravi je trenutak
da se upitamo zašto uopšte želimo da pristupimo ovoj organizaciji, i da li je
članstvo u EU-u vredno svih ovih napora, muka i odricanja.
Kad
posmatramo “širu sliku”, naravno, jasno nam je da je lepo živeti u miru,
okružen prijateljima (ili barem saveznicima) spremnim da ti priteknu u pomoć,
biti uvažavan kao “ravnopravan među jednakima” i nalaziti se među onima čije
odluke oblikuju svet (umesto biti izolovan, omražen, bombardovan...). I te kako
je zgodno pripadati krugu demokratskih, slobodoumnih, ekonomski naprednih,
dobro uređenih država čije vlasti (htele to ili ne) brinu o dobrobiti i
interesima svojih građana, o prosperitetu svojih kompanija, o očuvanju
prirodnih bogatstava i lepota, o kulturnom i istorijskom nasleđu, i koje kroz
pravne tekovine i institucije EU-a uglavnom dosta uspešno štite prava svih
svojih žitelja, koliko god se oni razlikovali po svojoj političkoj, verskoj,
nacionalnoj, polnoj ili socijalnoj pripadnosti, po seksualnim, umetničkim ili,
na primer, sportskim sklonostima.
Ali, šta
svako od nas kao pojedinac može očekivati od budućeg članstva u Evropskoj
uniji? Gde je u toj “evropskoj idili” mesto za srpske čvarke i ljutenicu,
kajmak i pršutu; za popodnevno spavanje po povratku sa posla, za svinjsku daču
i pečenje rakije u dvorištu, sa komšijama; za produženu pauzu izvan kancelarije
(odmah se vraćam, samo da skoknem do...); za džipove parkirane na tramvajskim
šinama i autobuse zaustavljene nasred ulice, ispred pekare; za kućne ljubimce
puštene da slobodno obavljaju svoje pseće poslove na dečijem igralištu ili
travnjaku; za zadimljene radne prostorije i zamandaljene prozore u gradskom
prevozu; za buvljake i “priučene” majstore; za kioske iznikle usred parka i
privatne parkove ograđene usred zaštićenog šumskog područja...? Da li ćemo, da
bismo se uklopili, morati da svoje stare narodne običaje žrtvujemo na oltar
nekakvim pomodnim globalističkim novotarijama?
Za i protiv
Slična su
pitanja, mnogo pre nas, postavljali i drugi pretendenti na članstvo u EU-u, a
naročito male, siromašne ili prethodnim totalitarističkim režimima ubogaljene
zemlje. I pre nas su došle do odgovora koje ćemo ovde, donekle
pojednostavljene, preneti. Najsažetije rečeno: da, isplati se i ne, nećemo biti
prinuđeni da se odreknemo onoga što čini suštinu naših uverenja, tradicije i
običaja (mada se mnogi ovde nadaju da će izvesni, od gore navedenih, nestati i
pre nego što uđemo u Evropsku uniju). Jeste, moraćemo da se pomučimo, da
odustaneno od nekih naših ustaljenih navika (“pa dobro, majstore, dogovorismo
se da to završite još prošle nedelje”) i lokalnih specifičnosti (“kakvo
spavanje, komšija, platio sam muziku da mi svira do zore, ispraćam sina u
vojsku!”), da se prilagodimo evropskim pravilima (ko upali cigaretu u
kancelariji, plaća kaznu) i prigrlimo kao sopstvene i one stvari kojima smo se
doskora podsmevali (“vidi onoga što lopaticom skuplja iza svog kera!”), ali
iskustva zemalja i naroda koji su sve to već prošli uveravaju nas da se
odricanja i napori, na kraju, višestruko isplate (vidi tabele 1 i 2).
|
Novac Evropske unije za nove članice 2004–2006. (u milijardama evra, po cenama iz 1999)
Izvor: Evropska komisija |
|
Predviđena finansijska pomoć EU-a Bugarskoj,
po pristupanju, 2007–2009. (u milionima evra)
Izvor: Ugovor o pristupanju
Bugarske i Rumunije Evropskoj uniji (april 2005) i IME, Sofija |
Jer, u
zamenu ćemo dobiti:
- mir,
bezbednost, stabilan život, vladavinu prava i poštovanje suseda, drugih
pripadnika “evropske porodice naroda” i ostatka sveta;
- podsticaj
i pomoć za unapređenje životnog standarda i kvaliteta života, a na dalji rok
sustizanje onoga koji su dostigle najrazvijenije članice EU-a;
-
povlastice koje stičemo kao deo jedinstvenog evropskog tržišta, zajedničkog
carinskog sistema (koji članice EU-a štiti od svetske konkurencije, pored
ostalog i direktnim subvencijama, recimo za poljoprivredne proizvođače) i
ulaskom u “evrozonu”;
- mogućnost
učešća u evropskim regionalnim i drugim fondovima;
- bolju
kontrolu nad zaštitom životne sredine;
- bolju
zaštitu potrošača;
- uspešnije
zastupanje svojih interesa pred Svetskom trgovinskom organizacijom i drugim
međunarodnim organizacijama;
-
efikasniji nadzor nad proizvodima koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi
(zdrava hrana, bezbednije dečije igračke, itd.);
-
jeftinije, a pouzdanije i kvalitetnije telekomunikacione usluge i energiju;
- jeftiniji
i bezbedniji avio-prevoz;
- uspešniju
zaštitu naše intelektualne svojine;
- ukidanje
granica i viza;
- mogućnost
studiranja bilo gde u EU-u, i dobijanje diploma priznatih svuda u svetu;
- mogućnost
zapošljavanja bilo gde unutar Unije, pod jednakim uslovima kao u sopstvenoj
zemlji;
-
konkurentniju domaću privredu;
- pomoć u
razvoju nauke i tehnologije, kroz programe saradnje između zemalja članica i
ne-članica, razmenu informacija, stručnjaka i finansijsku podršku.
Spisak je,
u stvari, duži, i svako ga može dopuniti prema sopstvenoj želji ili saznanjima.
Uz svaku od navedenih stavki je, naravno, moguće dodati i po neko “ali” (koje
sreću kvari), što ćemo u nastavku ovog teksta ponegde i učiniti, a opširnije u
drugim prilozima u ovom broju “Evropskog foruma”. Pozabavimo se, ipak, prvo
dobicima.
Petooktobarsko nasleđe
Vladavinu
prava, bezbednost i mir nećemo ovde potanko objašnjavati, jer se time naši
mediji veoma detaljno bave još od “petooktobarske revolucije” u Srbiji.
Dovoljno je primetiti da je, uoči petogodišnjice demokratskog prevrata koji nam
je i omogućio da sada odmeravamo dobitke i gubitke od budućeg članstva u
Evropskoj uniji, većina građana u SCG povratila nadu u “bolje sutra” (mnogi
bolje žive već danas, u odnosu na deceniju koja je prethodila petom oktobru
2000), a međunarodna zajednica povratila poverenje u našu sposobnost da
ispunjavamo obećanja i obaveze i ponašamo se odgovorno, pa nas nagradila
trgovinskim olakšicama, kreditima, nepovratnim donacijama i raznim drugim
povlasticama.
Brisel,
nakon što je samo za nas izmislio model “dvostrukog koloseka”, najavljuje
produženje bescarinskog režima za izvoz naše robe na tržište EU-a, i pristaje
(uprkos nezadovoljstvu Karle del Ponte, glavne tužiteljke Haškog tribunala) da
započne pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Uniji i pre nego
što Hagu isporučimo Ratka Mladića, generala optuženog za ratne zločine. NATO je
spreman da primi SCG u svoj program Partnerstvo za mir čim se Mladić nađe u
Hagu. Savet Evrope strpljivo čeka da dovršimo zadatke preuzete stupanjem u
članstvo ove organizacije u aprilu 2003, a Svetska trgovinska organizacija se
po ko zna koji put sprema da razmotri uslove pod kojima će primiti Srbiju i Crnu
Goru, zajedno ili ponaosob, istovremeno ili jednu za drugom.
Drugi
dobitak je viši životni standard. Do njega se stiže sporije, postepeno, i u
zavisnosti od startne pozicije svake zemlje, kao i od brzine i uspešnosti
ekonomskih reformi. Politički i društveni konsenzus tu je takođe od velike
pomoći, i sposobnost vlasti da spreči, odnosno suzbije korupciju i organizovani
kriminal. Ne zaboravimo i blagotvorni uticaj finansijske pomoći i direktnih
stranih investicija koje oživljavaju domaću privredu i podižu njenu
konkurentnost na međunarodnom tržištu. One, međutim, idu tamo gde postoje
politička stabilnost i povoljna poslovna klima (što uključuje pogodnosti za
investitore i efikasnu, sposobnu, dobro organizovanu a nepodmitljivu državnu
administraciju), a toga mi (na Balkanu) još nemamo dovoljno. Ipak, stvari se
kreću nabolje.
Sa
prethodnim je povezan i treći dobitak. Kao deo jedinstvenog tržišta EU-a, a to
ćemo u punoj meri postati tek sa članstvom (mada se određene pogodnosti mogu
osetiti i ranije), ne obraćamo pažnju na granice, naši kamioni s robom ne
čekaju danima na graničnim prelazima da budu pregledani i ocarinjeni, i ne
brinemo o pribavljanju raznih potvrda i odobrenja za njih svaki put kad uđu u
drugu zemlju unutar Unije. Slobodno kretanje radne snage, robe, usluga i
kapitala jedno je od osnovnih načela na kojima se zasniva Unija. Doduše, ne
zaboravimo da radnici iz novih članica EU-a ne stiču odmah pravo da se
zapošljavaju gde hoće, već na to čekaju, u zavisnosti od toga u kakvoj državi
žive, i koju državu žele da idu, i do sedam godina. Takav je slučaj sa lanjskim
pridošlicama iz regiona Srednje i Istočne Evrope. Bez ograničenja se mogu
zapošljavati samo u Velikoj Britaniji, Irskoj i Švedskoj.
Evro i Šengen
Jedinstveno
tržište EU-a doprinosi povećanju produktivnosti, specijalizacije i otvaranju
novih radnih mesta (od njegovog uspostavljanja 1993. godine stvoreno je 2,5
miliona novih radnih mesta), pospešuje premošćavanje tehnološkog zaostajanja, i
podstiče slobodnu i fer tržišnu utakmicu i otvoreno tržište (koliko otvoreno,
već je drugo pitanje, što je povod i za najnovija razmimoilaženja u mišljenju
među članicama EU-a).
Jedinstveno
tržište je vodilo i uvođenju jedinstvene valute, evra, što je pojednostavilo ne
samo finansijske transakcije između država i kompanija, već i svakodnevni život
građana EU-a (ali i nas ostalih koji tamo povremeno putujemo). Samo Velika
Britanija, Danska i Švedska (još?) nisu odustale od sopstvenih valuta, dok je
svih deset novih članica EU-a izrazilo spremnost da to učini i što je moguće
pre uđe u “evrozonu”.
Svojeglavi
Britanci (ali i Irci), nisu hteli da pristupe ni Šengenskom sporazumu, tako da
je za putovanje na njihovo ostrvo potrebno pribaviti zasebnu vizu. S druge
strane, neke zemlje koje nisu članice EU-a ušle su (kao Norveška i Island) ili
će uskoro ući (poput Švajcarske) u “šengensku zonu” čime olakšavaju poslovna,
turistička, studentska putovanja i stručni boravak državljanima onih zemalja
koje (još) nisu u “bezviznom” režimu.
Sad je
zgodan trenutak da pomenemo i one jeftine i bezbedne letove. Zahvaljujući SES-u
(propis o “jedinstvenom evropskom nebu”), unutar Evropske unije došlo je do
značajnog poboljšanja standarda upravljanja vazdušnim saobraćajem,
pojednostavljenja procedura za pilote i kontrolore leta, povećanja bezbednosti
leta, a usluge avio-kompanija su postale brže, efikasnije i jeftinije. Nedavno
je EU donela još jedan propis koji putnicima evropskih avio-kompanija i
kompanija čije letelice saobraćaju preko njene teritorije, obezbeđuje
pravičniju i veću nadoknadu u slučajevima otkazivanja leta, kašnjenja, ili
oštećenja, odnosno gubitka prtljaga.
Ekološka zaštita i briga o potrošačima
Već više od
tri decenije EU unapređuje svoje ekološko zakonodavstvo, kako bi bolje
zaštitila čovekovu okolinu od zagađenja i očuvala prirodne resurse. Godine
1994. osnovana je Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA), koja
trenutno broji više od trideset članica, uključujući i one koje nisu u
Evropskoj uniji – Bugarsku, Rumuniju, Tursku,
|
Cena prilagođavanja propisima EU-a u oblasti zaštite
životne sredine
Prema podacima Instituta svetske privrede Mađarske akademije
nauka |
Usklađivanje
sa ekološkim propisima Unije je ne samo neophodan već i plemenit dugoročan
cilj, ali mnogo košta (vidi tabelu 3).
U zaštiti
nekih prava potrošača EU-a možda nije odmakla toliko daleko kao SAD (gde možete,
recimo, posle nekog vremena vratiti kupljeni proizvod ako njime niste
zadovoljni: ne sviđaju vam se nabori na haljini, automobil troši previše
goriva, krevet je neudoban...), ali je u primeni drugih (na primer, prometu
genetički modifikovane hrane), naprotiv, neumoljiva. Deset principa kojih se u
tome pridržava su sledeći:
1. Kupi šta
hoćeš, bilo gde u EU-u, i ne plaćaš nikakav dodatni porez ni takse.
2. Ako je
proizvod neispravan, odnosno ako nije u skladu sa uslovima kupovine – vrati ga.
Rok je dve godine. U prvih šest meseci na prodavcu je da dokaže da, eventualno,
kupac nije u pravu.
3. Svi
proizvodi na tržištu EU-a moraju biti bezbedni za upotrebu i imati o tome
odgovarajući sertifikat (to je ona oznaka CE koju viđamo), čak i kad nisu
proizvedeni u Uniji.
4.
Potrošači moraju biti obavešteni kakav proizvod kupuju, a posebno – kakvu hranu
jedu. “Zdrava hrana”, organski proizvedena, mora imati čitavu hrpu dokaza da je
zaista takva, a genetski modifikovani sastojci, ukoliko ih ima u namirnicama,
moraju biti identifikovani i jasno navedeni na etiketi.
5.
Kupoprodajni ugovori ne smeju sadržati skrivene ili nefer klauzule.
6. Kad
naručujete robu “na neviđeno” preko pošte, interneta, telefonske prodaje ili iz
kataloga, imate, prema zakonima EU-a, pravo da vratite porudžbinu ukoliko vam
ne odgovara, bez navođenja razloga, u roku od sedam dana od prijema pošiljke.
7. Klijentu
se mora omogućiti da uporedi cene usluga, recimo, da kad uzima kredit sazna
kolika je godišnja kamata, a ne samo koliko iznosi na mesečnom nivou.
8.
Zabranjena je obmana potrošača putem reklame, ili prećutkivanje pojedinih
detalja o proizvodu prilikom prodaje.
9.
Potrošači u EU-u su zaštićeni i od beskrupuloznih turističkih agencija, koje
jedno obećavaju, a posle pruže drugo. Turoperateri, takođe, moraju svoje
putnike vratiti kućama sa odmora i ako je agencija u međuvremenu bankrotirala!
10.
Evropska unija je u svih 25 zemalja članica (pre svega u glavnim gradovima i
najvećim regionalnim centrima) razvila mrežu kancelarija za obaveštavanje potrošača
o njihovim pravima i pružanje saveta i pomoći u ostvarivanju tih prava.
Razmena studenata i zaštita autorskih prava
Kao što
brine o potrošačima, Evropska unija brine i o svojim naučnicima, istraživačima
i akademskom podmlatku, nudeći i onima iz drugih zemalja, izvan Unije, da
učestvuju u pojedinim zajedničkim programima i projektima i podstičući njihovu
saradnju. “Sokrat” i “Erazmo” su dva najvažnija i najpoznatija takva programa,
naročito usmerena na razmenu studenata i nastavnika.
Zaštita
intelektualne svojine jedan je od preduslova koje svi kandidati i pretendenti
na članstvo u EU-u moraju zakonski regulisati pre nego što uđu u Uniju. Pre
četiri godine EU je donela novu direktivu o poštovanju autorskih prava, posebno
usklađenu sa razvojem novih tehnologija.
Kako bi
premostila jaz između svojih najrazvijenijih i onih ekonomski najslabijih
članica, EU je osnovala fondove za podsticaj ekonomske i socijalne kohezije,
zahvaljujući kojima su, recimo, Španija,
Evropska
komisija je 29. septembra prošle godine odlučila da zameni postojeći složen
sistem finansijske pomoći EU-a drugim zemljama jednostavnijim, efikasnijim
okvirom sa svega šest instrumenata. Četiri od njih potpuno su nova: Instrument
za pomoć u pretpristupanju obuhvatiće države kandidate (Tursku i
Hrvatsku) i potencijalne kandidate (ostale zemlje Zapadnog Balkana) i njime se
zamenjuju postojeći instrumenti PHARE, ISPA, SAPARD, CARDS i mnogi drugi
propisi. Instrument za evropsko susedstvo i partnerstvo
obuhvatiće treće zemlje koje učestvuju u politici evropskog susedstva, pre
svega južnog i istočnog Mediterana, Ukrajinu, Moldaviju i Belorusiju, kao i
zemlje južnog Kavkaza (čime se zamenjuju programi MEDA i TACIS). Ovaj
instrument će pomagati i strateško partnerstvo EU-a i Rusije. Instrument
za stabilnost će biti namenjen rešavanju kriza i nestabilnosti u
trećim zemljama, kao i međunarodne izazove (uključujući nuklearnu bezbednost i
neširenje oružja za masovno uništenje, borbu protiv trgovine drogom,
organizovanog kriminala i terorizma). Instrument za humanitarnu i
makrofinansijsku pomoć ostaće nepromenjen.
|
Program CARDS u SCG, 2002–2004. (u milionima evra)
Regionalni program CARDS, 2002–2003. (u milionima evra)
Dodatnih 105,15 miliona evra iz regionalnih fondova dato
je programima država za “integrisano upravljanje granicama” u periodu
2002–2004. Izvor: Evropska agencija
za rekonstrukciju |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
Sve nove članice bile su neto korisnici budžeta EU-a prošle godine. Prema
privremenim podacima, EU-10 su u budžet Unije uplatile ukupno 3,2 milijarde
evra, dok su sva plaćanja koja su oni dobili bila vredna skoro šest milijardi
evra. Njihova ukupna korist bila je, dakle, 2,8 milijardi evra. Reč je o
ogromnom investiranju, u kojem novac osim u infrastrukturu takođe ide i u
istraživanje, promociju preduzeća, zaštitu životne sredine, turizam, obuku,
izgradnju demokratije i inovacije.
Sa pričom o povećanju konkurentnosti preduzeća i o preimućstvima
zajedničkog nastupa pred Svetskom trgovinskom organizacijom zasad ćemo
sačekati, bar dok ne postanemo njena članica (članice), i rešimo pitanje
autorskih prava za čvarke i ljutenicu (ajvar i šljivovicu su nam već maznuli).
Ako dotle
Kina, kako je počela, ne ispretumba celo svetsko tržište, pa i EU i SAD ne
pošalje na klupu za “rezervne igrače”.
|
Nove trgovinske
povlastice za Zapadni Balkan |
|
Evropska komisija predložila je produženje trgovinskih
povlastica za zemlje Zapadnog Balkana, kojima se SCG, BiH, Hrvatskoj,
Makedoniji i Albaniji omogućava da na tržište Evropske unije izvoze svoju
robu bez plaćanja carina (jedini izuzeci jesu vina i neki proizvodi određeni
kvotama, kao šećer, teletina i tekstil iz SCG, uključujući i Kosovo).
Povlastice su usvojene 2000. na rok od pet godina (dakle upravo ističu), a
ukoliko se članice EU-a slože sa predlogom EK-a, a očekuje se da to učine pre
isteka ove godine, bescarinski režim bio bi produžen do 2010. Kako ukazuje Komisija, jednostrane povlastice EU-a
doprinele su povećanju izvoza iz zemalja jugoistočne Evrope u periodu od
2000. do 2004. za oko osam odsto godišnje, a njihov nastavak bi doprineo
zadržavanju najpovoljnijih ekonomskih uslova potrebnih za nastavak reformi u
regionu. U skladu s procesom stabilizacije i pridruživanja, preduslovi za
korišćenje ovih posebnih trgovinskih povlastica su poštovanje interesa
zemalja i teritorija, ljudskih i demokratskih prava, zatim uspostavljanje
regionalne privredne saradnje, i nastavak ekonomskih reformi. Poseban uslov
je efikasno usklađivanje sa propisima i praksom EU-a na sprečavanju rizika
prevare i drugih nezakonitosti. EF |
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 769 od 29. septembra 2005. |
|