NOVA ETAPA ODNOSA SA EVROPSKOM UNIJOM

Poznati uslovi, nepoznati rokovi

Sa Briselom možemo pregovarati jedino o rokovima do kad ćemo nešto uraditi, naročito kad je u pitanju otvaranje našeg tržišta, ali ne i o tome koje uslove treba da ispunimo. Zato nemojmo iskušavati strpljenje i predusretljivost Unije pozivanjem na nekakve naše specifičnosti i izuzetne okolnosti, već prionimo da što brže i bolje dovršimo reforme koje su nam, uostalom, preče od samog članstva u EU-u

Primakao se, najzad, i taj dan: početak pregovora sa Evropskom unijom. Doduše, ne o članstvu naše zemlje u Uniji – to je poslednji korak na dugom putu, a mi smo još u podnožju uspona koji treba da savladamo u narednih, recimo, desetak godina – već o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Između Evropske unije i Srbije i Crne Gore trenutno ne postoje nikakvi ugovorni odnosi, i tek će nas obostrano prihvatanje obaveza iz ovog sporazuma uvesti u novu, višu, formalnu etapu saradnje.

Budimo, međutim, načisto: naše je da ispunimo sve uslove koje je Brisel propisao pretendentima na članstvo u EU-u, a njihova je jedina obaveza da nas, kad sve to obavimo, primi. I sami pregovori, u stvari, nisu pravi pregovori, jer “druga strana” nema nameru da pravi nikakve posebne ustupke SCG (kao ni ostalim državama – budućim kandidatima), pa dakle ne treba iskušavati njeno strpljenje i predusretljivost pozivanjem na nekakve naše specifičnosti i izuzetne okolnosti. Bolje prionimo da što brže i bolje završimo reforme koje su nam, uostalom, preče od samog članstva u EU-u.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je svojevrstan tipski ugovor koji ne ostavlja mnogo prostora za isterivanje sopstvenih interesa. Ako želimo u članstvo EU-a, moramo da sledimo “standardnu proceduru”, bespogovorno odradivši svoj deo posla – i tačka.

Od štićenika do partnera

Pet godina posle demokratskih promena u Srbiji, nova državna zajednica je konačno voljna i spremna da prihvati ovakvo stanje stvari, i da zrelo i odgovorno, kao partner a ne više kao problematični štićenik moćnog patrona, započne ozbiljan razgovor sa Unijom i 25 država članica koje ona predstavlja. To je, uostalom, potvrdila proletos u svom izveštaju i Evropska komisija, završivši dugo očekivanu (pozitivnu) studiju o izvodljivosti za SCG, koja je bila osnovni preduslov za nastavak procesa evropske integracije naše zemlje i početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Nakon što je položila ovaj svojevrstan “prijemni ispit”, SCG se kvalifikovala da ravnopravno sa ostalim aspirantima učestvuje u pripremama za dobijanje “diplome” (to jest članstva u EU-u) – počevši od zaključivanja SSP-a, zatim dobijanja statusa kandidata, pa zatvaranja jednog po jednog poglavlja, od ukupno 31, pravnih tekovina EU-a (“aki kominotera”).

Svaka sledeća faza u odnosima sa Unijom je složenija, zahtevnija, ali i blagorodnija, jer donosi više povlastica i koristi. Koliko će vremena proteći između njih zavisi od svake zemlje ponaosob, isključivo od toga koliko je brza u unutrašnjim političkim, ekonomskim i administrativnim reformama, i koliko uspešna u prihvatanju i primeni evropskih propisa i standarda. Neke države su ceo poduhvat završile u veoma kratkom roku, nekima (kao Turskoj) bile su potrebne decenije da pređu u narednu fazu (pogledajte veoma ilustrativnu tabelu na strani 15. ovog broja “Evropskog foruma”).

Doduše, nismo svi imali iste polazišne uslove, niti su nas očekivale iste vrste teškoća: jednima je najveći problem uvođenje otvorene, funkcionalne tržišne privrede, drugima poštovanje ljudskih (uključujući i manjinska) prava, trećima uspostavljanje stabilnih demokratskih institucija, četvrtima još nedostaje sposobna, efikasna državna administracija koja će sve to sprovesti, i obezbediti ostvarivanje ciljeva Unije u svojoj zemlji. Ovi, takozvani kopenhagenski uslovi, u slučaju Zapadnog Balkana dopunjeni su sa još dva, a to su regionalna saradnja i poštovanje mirovnih sporazuma, što uključuje i saradnju sa Haškim tribunalom. Hapšenje haškog optuženika generala Ratka Mladića i njegovo izručenje Tribunalu nije izričito navedeno kao uslov za početak pregovora, ali je iz izjava briselskih zvaničnika sasvim jasno da se bez toga neće okončati, kao ni bez novih ustava Srbije i Crne Gore.

Ko je za šta nadležan

I, kao da to nije dosta, SCG je opterećena još jednom nezgodnom specifičnošću, a to je da pred Briselom nastupa kao nedovršena država, ne znajući da li će se usred pregovora raspasti na dve nezavisne celine. Kad je Srbija u pitanju, postoji i nerešen status Kosmeta, koji može jednog dana postati odlučujuća prepreka za njen konačan ulazak u EU.

Kako u svom izveštaju ističe Evropska komisija (koja u pregovorima predstavlja EU), državna zajednica SCG, kao subjekat međunarodnog prava, ima moć potpisivanja ugovora, ali i dve republike članice takođe imaju moć potpisivanja ugovora u okviru svojih nadležnosti, na osnovu Ustavne povelje. Državna zajednica je nadležna za SSP u oblasti međunarodne političke saradnje, neprivrednih međunarodnih obaveza (kao što je pomenuta saradnja sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju – Haškim tribunalom), ljudskih i manjinskih prava i regionalne saradnje. Osim toga, državna zajednica je odgovorna za oblast odbrane, koja je povezana sa poštovanjem političkih kriterijuma u procesu stabilizacije i pridruživanja Uniji. Ostale politike – posebno trgovinska, carinska, ekonomska i fiskalna, kao i sektorske politike poput poljoprivrede, energetike i saobraćaja, životne sredine, elektronskih komunikacija, audiovizuelne politike, policije i sudstva – u nadležnosti su odgovarajućih organa republika članica. Međutim, neke zakonodavne moći i administrativne strukture, kao što su prava intelektualne svojine, standardizacija i sertifikacija, ostaju u nadležnosti državne zajednice. Osim toga, oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova spada u nadležnost državne zajednice, ali su za sprovođenje nadležne republike članice.

Pregovarački timovi

SCG

Šef (glavni pregovarač): Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova

Zamenik: Predrag Ivanović, ministar za međunarodne ekonomske odnose

Članovi: Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava

Miroljub Labus, šef srpskog pregovaračkog tima

Gordana Đurović, šef crnogorskog pregovaračkog tima

SRBIJA

Šef: Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije

Članovi: Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom

Predrag Bubalo, ministar privrede

Mlađan Dinkić, ministar finansija

Slobodan Samardžić, savetnik premijera

Tanja Miščević, sekretar Kancelarije za pridruživanje EU-u

CRNA GORA

Šef: Gordana Đurović, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije

Članovi: Milutin Simović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Igor Lukšić, ministar finansija

Miodrag Vlahović, ministar inostranih poslova

Darko Uskoković, ministar ekonomije

Dvostruki kolosek, model koji je EU smislila specijalno za Srbiju i Crnu Goru nakon što je propao pokušaj harmonizacije ekonomskih sistema dve države članice, odgovara ovoj komplikovanoj institucionalnoj strukturi. U zaključcima od 11. oktobra 2004. godine, Savet EU-a je izrazio svoju “podršku modelu dvostrukog koloseka, koji podrazumeva jedan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a odvojene pregovore republika u oblastima trgovine, privrede i verovatno drugim sektorskim politikama. Savet je potvrdio da se zalaže za jačanje državne zajednice Srbija i Crna Gora zasnovane na Ustavnoj povelji.”

Najviše o trgovini

Brisel će, dakle, pregovarati sa državnom zajednicom, odnosno republikama, prema podeli nadležnosti koja je gore izneta, a SSP će u celini predstavljati jedinstven instrument koji zaključuju državna zajednica i republike u skladu sa njihovim nadležnostima. Model dvostrukog koloseka, međutim, ne prejudicira budućnost državne zajednice. Ustavna povelja sadrži klauzulu po kojoj svaka od republika ima pravo na izlazak iz državne zajednice. Ova klauzula jasno navodi i vremensku odrednicu: odgovarajući postupak može se pokrenuti tek po isteku tri godine od usvajanja Povelje u februaru 2003. godine. O ovakvom izlasku iz zajednice odlučuje se putem referenduma koji se raspisuje u republici koja se poziva na ovu klauzulu. Evropska komisija ocenjuje da postojanje ovakve opcije nije samo po sebi prepreka za napredak ka ugovornim odnosima sa Srbijom i Crnom Gorom u okviru dvostrukog koloseka, ali će za to biti potrebni veliki politički napori svih strana kako bi se Srbiji i Crnoj Gori obezbedili odgovarajući kapaciteti za pregovore i uspostavljanje ugovornih odnosa sa EU-om.

I još jedna naša posebnost u pregovorima o SSP-u sa Srbijom i Crnom Gorom: oni moraju da budu u skladu sa Rezolucijom 1244. Ovo znači da taj sporazum ne sme da prejudicira budući status Kosova. Osim toga, trenutni pravni položaj Kosova ne treba da predstavlja smetnju za napredak Srbije i Crne Gore u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja ukoliko budu ispunjeni ostali potrebni uslovi za takav napredak. Zaključak je da SSP sa Srbijom i Crnom Gorom u postojećim uslovima ne može da obuhvata Kosovo.

Evropska komisija je ocenila da je SCG spremna za pregovore o SSP-u i predložila Savetu EU-a da ih započne, naravno, uz odgovarajuće pripreme sa naše strane, što pre svega znači da treba da dostavimo Komisiji jasan opis naših trgovinskih režima uz puno poštovanje klauzule o mirovanju u okviru autonomnih trgovinskih mera. Opisani nivoi trgovinske zaštite predstavljaće osnovu za pregovore o dinamici liberalizacije, a oni čine lavovski deo budućih pregovora EU-a i SCG. Naime, gotovo 90 odsto materije o kojoj se pregovara odnosi se na rokove i dinamiku otvaranja našeg tržišta za slobodan uvoz robe iz Unije (podsetimo da je gotovo naš celokupan izvoz na tržište Unije već oslobođen carina, što je bila jedna od prvih posledica demokratizacije zemlje i njenog opredeljenja da postane članica Unije). Jedna od najvažnijih stvari o kojima ćemo sada pregovarati sa Briselom upravo je dužina prelaznog perioda za stvaranje zone slobodne trgovine. On je za Makedoniju deset, a za Hrvatsku šest godina.

Komisija takođe smatra da državna zajednica i dve republike treba da nastave sa sprovođenjem prioriteta Evropskog partnerstva kroz akcione planove. Srpska Kancelarija za pridruživanje EU-u izradila je, u okviru ovog plana, takozvane matrice Evropskog partnerstva za sedam oblasti – od demokratizacije i vladavine prava, do unutrašnjeg tržišta i trgovine. Komisija će nastaviti sa pažljivim praćenjem tog napretka, i on će biti ocenjen u godišnjem izveštaju o procesu stabilizacije i pridruživanja za SCG, koji će biti objavljen na jesen 2005. godine. U skladu sa Evropskim partnerstvom, od naših vlasti se očekuje da učine znatan napredak u oblastima koje su od naročite važnosti za SSP, a naročito u pogledu usaglašenosti ustavnih pitanja, podele ovlašćenja i revizije ustava dve republike u skladu sa evropskim standardima.

Rekordi su da se ruše

Ukoliko Komisija u bilo kom trenutku zaključi da vlasti državne zajednice ili republika članica nisu ispunile svoje obaveze, ona će predložiti Savetu EU-a da obustavi pregovore. Ali, ova klauzula ne odnosi se samo na nas. I u slučaju ostalih zemalja pretendentkinja na članstvo u Uniji, pa i sadašnjih kandidatkinja (Rumunija, Bugarska, Turska, Hrvatska) Brisel može u bilo kojem trenutku da suspenduje pregovore. U Bukureštu i Sofiji već se javno iznose bojazni da ove dve zemlje, iako su nedavno potpisale sa EU-om ugovore o članstvu, neće pristupiti Uniji 1. januara 2007. godine, kako je prvobitno najavljeno, jer nisu dovršile započeti “reformski posao”.

U slučaju SCG, koja je u proteklih pola decenije svako kašnjenje na evropskom putu redovno uspevala da produbi, umesto da smanji, Brisel je izrazio nadu da će pregovori o SSP-u početi na petu godišnjicu “oktobarske revolucije” u Srbiji (tu poruku je u Beograd doneo lično Oli Ren, evropski komesar za proširenje), ali je već gotovo izvesno da će datum biti pomeren. To ipak ne smeta ovdašnjim zvaničnicima da optimistički ustvrde kako još imamo šanse da ovu etapu u pregovorima dovršimo za manje od godinu dana, i da već dogodine potpišemo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. A onda, akobogda, da požurimo sa kandidaturom, i do 2014. zakucamo na vrata Unije.

Brisel predložio mandat za pregovore sa SCG

Evropska komisija predložila je 12. jula mandat za pregovore o sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između SCG i Evropske unije, s ciljem da se „pospeši integracija SCG u programe i strukture EU-a”. Evropska komisija je mandat za pregovore uputila na usvajanje šefovima diplomatija EU-a, a potom će svoje mišljenje o mandatu dati i sve zemlje članice Unije. Čim Savet ministara EU-a bude usvojio mandat, Komisija će „što brže pokrenuti pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju” sa SCG.

Ključni cilj sporazuma je unapređivanje ekonomskih i trgovinskih odnosa, sa perspektivom uspostavljanja zone slobodne trgovine i uređivanja pitanja slobodnog kretanja radne snage, slobode osnivanja firmi, poslovanja na sektoru usluga i protoka kapitala”. Sastavni deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je i program izdašne finansijske pomoći u okviru CARDS programa podrške za obnovu, razvoj i stabilizaciju.

Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije i šef srpskog pregovaračkog tima, kaže da su na ovakvu računicu (da pregovore o SSP-u dovršimo za devet meseci) u Briselu reagovali rečima “To će onda biti olimpijski rekord!”, a da je naš odgovor bio “Rekordi se postavljaju i ruše”.

Ali, ostavimo po strani među ovdašnjim političarima toliko omiljeno, a u Briselu veoma nepopularno “licitiranje datumima”, i pogledajmo kako su se SCG, Srbija i Crna Gora pripremile za predstojeće pregovore.

U maju ove godine je Vlada Republike Srbije prihvatila osnivanje šest radnih grupa koje će, svaka u svom domenu, do kraja avgusta izraditi pregovaračke pozicije, odnosno polazne platforme za pregovore o SSP-u. Rad ovih grupa koordiniše Kancelarija za pridruživanje EU-u (kojom rukovodi Tanja Miščević), a oblasti za koje su zadužene su: (1) slobodno kretanje roba i (2) usluga, (3) poljoprivreda, (4) slobodno kretanje kapitala i finansijska saradnja, (5) harmonizacija zakona, prelazne i završne odredbe SSP-a i (6) preambula SSP-a i politička saradnja. Šest pregovaračkih radnih grupa sa istim nadležnostima formiralo je u junu i Ministarstvo za ekonomske odnose i evropske integracije Crne Gore.

Sredinom juna, Savet za evropske integracije Srbije (kojim predsedava premijer Vojislav Košunica) prihvatio je Nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje SCG Evropskoj uniji, koju je nekoliko dana kasnije usvojila Vlada, a početkom jula i Odbor za evropske integracije Skupštine Srbije.

Na svojoj sednici sedmog jula (istog dana kad je u Beogradu održan i sastanak Stalnog unapređenog dijaloga SCG–EU), Savet ministara SCG je odredio pregovarački tim državne zajednice, u skladu sa nadležnostima koje joj u ovom procesu pripadaju. Glavni pregovarač je ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković, njegov zamenik ministar za međunarodne ekonomske odnose Predrag Ivanović, sekretar tima je Jela Baćović, direktorka Kancelarije SCG za pridruživanje EU-u, a članovi Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava, Miroljub Labus, šef srpskog pregovaračkog tima i Gordana Đurović, šefica crnogorskog pregovaračkog tima. Na nivou državne zajednice oformljene su tri pregovaračke radne grupe. One već uveliko rade: prva (kojom predsedava ambasador Pavle Jevremović) na opštim načelima i preambuli Sporazuma, političkom dijalogu, institucionalnim, prelaznim i završnim odredbama; druga (na čijem je čelu Dragan Đurović iz Ministarstva spoljnih poslova SCG) na vizama, azilu, migraciji i integrisanom upravljanju granicama, a treća (koju vodi Jela Baćović) na usklađivanju zakonodavstva sa EU-om.

Troškovi i dobiti

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju reguliše političke, ekonomske i trgovinske odnose između EU-a i zemlje koja želi da joj pristupi. Odredbe se mogu razvrstati u nekoliko osnovnih poglavlja, koja obuhvataju politički dijalog i regionalnu saradnju, trgovinske odnose i slobodno kretanje robe, usklađivanje zakonodavstva u pojedinim oblastima (uključujući pravosuđe i unutrašnje poslove), određivanje područja i politika saradnje i pomoći, i institucionalne aranžmane za sprovođenje SSP-a.

Kako se navodi u brošuri Proces stabilizacije i pridruživanja, koju je nedavno izdala Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU-a, sprovođenje SSP-a neizbežno prati i analiza troškova i dobiti. Među one prve, kao posledicu liberalizacije domaćeg tržišta, ubrajamo otežane uslove poslovanja ovdašnjih preduzeća usled pojačane konkurencije, rast nezaposlenosti (zbog likvidacije nekonkurentnih firmi), gubitak dela carinskih prihoda i povećan spoljnotrgovinski deficit (zbog rasta uvoza konkurentnijih stranih proizvoda).

Dobiti od jednostranog ukidanja carina za našu robu koju izvozimo u EU jesu, pre svega, slobodan pristup ovom tržištu pod povoljnijim uslovima i nižim cenama, razvoj konkurentnosti domaćeg izvoznog sektora i rast investicija, zaposlenosti i produktivnosti u tom sektoru, dok nam stvaranje zone slobodne trgovine pogoduje na makroekonomskom planu jer doprinosi stabilnosti cena u zemlji, bržem restrukturiranju domaćih preduzeća, prenosu tehnologije i znanja iz inostranstva, povećanju stranih direktnih investicija, ubrzanju privrednog rasta u budućem periodu i korišćenju značajne finansijske pomoći iz fondova EU-a (CARDS program).

E.F.

Odluke Saveta za evropske integracije Republike Srbije

Savet za evropske integracije Republike Srbije je, prihvatajući Nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje SCG Evropskoj uniji, potvrdio da će ovaj dokument biti osnov za donošenje nacionalnih programa za usklađivanje domaćeg prava sa pravnim tekovinama EU-a, nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Savet je istom odlukom zadužio Kancelariju za pridruživanje EU-u da prati usklađivanje aktivnosti državnih organa sa smernicama koje predviđa Strategija.

Savet je u junu usvojio i Informaciju o ispunjenosti obaveza iz Akcionog plana za harmonizaciju zakona Republike Srbije sa propisima EU-a za 2005. godinu i pozivao Vladu da ubrza ovaj proces, a Narodnu skupštinu da joj prioritet pri usvajanju zakona bude zakonodavstvo koje se usklađuje sa EU-om. Na istoj sednici Savet je podržao osnivanje radnih grupa Vlade za pregovaranje o SSP-u i preporučio ubrzano utvrđivanje pregovaračkih pozicija za te pregovore.

Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 764 od 25. avgusta 2005.

home povratak