| Reč
po reč |
|
“Biće Crna Gora nezavisna
država. Do tada će koristiti dvostruki kolosijek, pregovarajući direktno o
mnogim stvarima koje se tiču integracija u Evropu sa Briselom, a kada ostvari
nezavisnost, dvostruki kolosijek se pretvara u samostalni, a ta transformacija,
birokratski i činovnički gledano, računajući sve i sa sporošću briselske
administracije i sa otporima deklarisanih velikosrpskih centara i srušenih
anticrnogorskih ambicija istih, trajaće samo nekoliko nedjelja. U Crnoj Gori
mnogi govore s razlogom: pa i da se vrati Crna Gora na početak, to je siguran
znak da će ući u Evropu, jer ‘ako se ne vrati na početak’, ako ostane sa
ovakvom Srbijom u zajednici, Evropu može gledati na razglednicama.” (Miodrag Vuković, poslanik u Skupštini
Crne Gore, “Danas”, 10. 8. 2005)
“Naš prioritetni plan je
dogovor sa Srbijom o transformaciji postojećeg aranžmana u savez nezavisnih
međunarodno priznatih država. To vrijeme već teče i trajaće do pred kraj ove
godine. Ukoliko pregovori budu neuspješni, na proljeće 2006. godine raspisaćemo
referendum o državno-pravnom statusu Crne Gore po evropskim i demokratskim
pravilima.
Korišćenje tog demokratskog
prava nikako ne može biti tumačeno kao dalja fragmentacija niti nešto što može
ugroziti stabilnost. Naprotiv. To će učvrstiti stabilnost koja je prioritetno u
interesu evropske politike na Zapadnom Balkanu. Ostvarenje prava na referendum
Crne Gore i njena nezavisnost nipošto neće ugroziti ostvarivanje evropskih
interesa država članica.
U skladu s tim očekujemo da
Savjet za opšte poslove Evropske unije definiše jasan pregovarački mandat za
početak pregovora o asocijaciji i stabilizaciji, koji će predvidjeti mogućnost
da se tehnički razdvoje dva sporazuma, ukoliko se Crna Gora na referendumu
odluči za nezavisnost. Vjerujem da bi jedno dogovorno i skoro rješenje o
budućnosti Kosova i demokratsko rješenje odnosa budućnosti Srbije i Crne Gore
učvrstilo stabilnost regiona i omogućilo bržu evropsku i evroatlantsku
perspektivu. Rješavanje državnog statusa Crne Gore nipošto neće dovesti u
pitanje našu punu posvećenost pregovorima o stabilizaciji i asocijaciji kao
prioritetu naše državne politike.” (Milo
Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore, “Pobjeda”, 4. 8. 2005)
“
“Referendum u Crnoj Gori
trebalo bi da se održi što pre, ne čekajući april sledeće godine, a pregovori
sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju u tom slučaju odložili bi
se za koji mesec, kada vidimo rezultat referenduma i kada se situacija
raščisti. Treba ogoleti ‘ko ovde hoće državnu zajednicu’, jer Crna Gora želi
nezavisnost, a istovremeno nudi ‘savez nezavisnih država’, koji je u većoj meri
država nego ‘državna zajednica’. Iz toga sledi da je Crna Gora nosilac ideje
državne zajednice.” (Čedomir Antić,
član predsedništva G17 plus, “Večernje novosti”, 2. 8. 2005)
“Želeli bismo da pregovori sa
SCG o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju započnu što je moguće pre i,
naravno, tokom aktuelnog predsedavanja Velike Britanije Evropskom unijom, ali
nijedan konačan datum do sada nije postavljen. Pre donošenja bilo kakve odluke
o početku pregovora, Evropska komisija će vrlo pažljivo da proceni progres koji
je, u saradnji sa Haškim tribunalom, napravila Srbija i Crna Gora. A u očima i
Evropske komisije i međunarodne zajednice SCG će se dobro kotirati ukoliko bude
u potpunosti mogla da ispuni svoje obaveze prema Tribunalu, uključujući i one
najvažnije – transfer Mladića i Karadžića u Hag pre 5. oktobra. (…) Ne kažem da
je hapšenje Mladića i Karadžića apsolutni uslov, ali je ključni faktor za
pregovore, i o tome je li ispunjen ili ne, kao i o drugim pitanjima,
razgovaraće evropski ministri, pre nego što bude doneta odluka o početku pregovora
sa SCG.”
(Dejvid Gauan, ambasador Velike Britanije u SCG, “Večernje novosti”,
16. 8. 2005)
“Ono što je vrlo ohrabrujuće
jesu dve stvari: prvo, što naša javnost u SCG, pa i na Kosmetu, izlaz iz
sadašnje situacije vidi u Evropi. To je simbol normalnog života, tolerantnih
verskih i međuetničkih odnosa. Sve ove teškoće koje će se pojaviti u narednom
periodu približavanja EU-u – mislim na sektor poljoprivrede, industrije –
izgledaju kao dečija šala u odnosu na blokadu u kojoj se sada nalazimo, a pogotovu
sa predrasudama iz nedavne prošlosti. Drugo, imate kompetentne i savesne ljude
koji znaju šta znače pregovori o SAA. Za mene je bilo veliko ohrabrenje što su
ljudi i u Podgorici i u Beogradu pripremali svoju organizacionu šemu za
pregovore, i kada ih uporedite one su identične. Znači, isto mislimo, iste
probleme osećamo.” (Pavle Jevremović,
dosadašnji šef Misije SCG pri EU-u u Briselu, “Politika”, 28. 7. 2005)
“Sukobi sa jednom susednom
zemljom mogu biti incident. Ali, sukobi sa gotovo svim susednim zemljama, uz
odbijanje dijaloga sa Albancima, govore o konstrukcionoj greški u politici.
Nesporazumi sa Makedonijom, Crnom Gorom, Hrvatskom nisu samo vratili retoriku
iz devedesetih godina, već su otvorili pitanje odnosa prema politici koja je
dovela do ratova. Na šta se nakon svega računa? Na silu, i to u situaciji kad
vodeći ljudi u Vojsci govore o tome da je ona na granici egzistencijalne
izdržljivosti? Na Rusiju, koja ima suviše posla i kod kuće i koja svojim
trajnim državnim interesima nikada nije pretpostavljala nesporne emocije prema
srpskom narodu? Puštanje iz boce starih duhova može samo da podstakne haos koji
bi teško bilo kontrolisati. Rat, makar samo u glavama, isključuje mogućnost
koncentracije na mirnodopske poslove, na razvoj ekonomije, prosvete, kulturnih
i političkih institucija.” (Dr Latinka
Perović, istoričarka, “Politika”, 14. 8. 2005)
|
“Postoji opšti društveni
konsenzus da je za našu zemlju najpreči zadatak i najvažniji cilj –
integracija Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju. Veoma je važno da pregovori
o sporazumu sa Evropskom unijom simbolično započnu 5. oktobra. Na taj način
bi celo društvo bilo podstaknuto da snažno podrži proces integrisanja naše
zemlje u EU. Sve što nas kao zemlju u ovom trenutku ne vodi ostvarivanju tog
cilja treba ostaviti po strani. Sada je vreme da priključimo državnu
zajednicu Srbija i Crna Gora Evropi i odlučno ostvarimo ovaj važan i
strateški cilj.” (Vojislav Koštunica,
predsednik Vlade Republike Srbije, Tanjug, 15. 8. 2005) |
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 764 od 25. avgusta 2005. |
|