“Crna Gora ne želi da uspori put prema EU-u svojom nezavisnošcu. Nema unutar
Crne Gore neraspoloženja prema EU-u, već naprotiv, postoji potpuni konsenzus da
Crna Gora treba da bude dio EU-a. Ukoliko bi postojao jasan i čvrst stav EU-a,
ukoliko bi nam rekli da ćemo mnogo sporije ući u EU kao samostalna država, ja
bih sugerisao da ne treba žrtvovati državnost radi bržeg ulaska u EU” (Filip Vujanović, predsednik Crne Gore,
u intervjuu BK televiziji, MINA, 15. 7. 2005)
“Pregovore
sa Evropskom unijom ne treba voditi na jednom, već na dva kolosijeka.
Odluku o
broju kolosijeka donijeće građani Crne Gore na referendumu iduće godine. Crna
Gora poslije referenduma treba da insistira na odvojenim pregovorima sa
Briselom.
Nije potrebno
prejudicirati broj kolosijeka, jer postoji snažan princip dvostrukog kolosijeka
koji je u praksi već dao rezultate. Vraćanje na jedan kolosijek bio bi dug i
skup posao” (Gordana Đurović,
crnogorska ministarka za evropske integracije, Beta, 15. 7. 2005).
“Crna Gora je praktično već sada
samostalna. Smatram da bi formalna nezavisnost Crne Gore destabilizovala
region i izazvala probleme. Na drugoj strani bi državna zajednica SCG,
integrisana u evropske bezbednosne strukture, kroz svoj geostrateški položaj
bila faktor stabilnosti na Balkanu. O tome će odlučiti građani Crne Gore” (Boris Tadić, predsednik Srbije, u
intervjuu bečkom dnevniku “Štandard”, “Glas javnosti”, 16. 7. 2005).
“Za Srbiju
i Crnu Goru najbolje je da se uoči početka pregovora o stabilizaciji i
asocijaciji sa Evropskom unijom sve ideje o razdvajanju i podelama ostave po
strani.
Pred nama
je sada ostvarivanje najvažnijeg zajedničkog cilja da Srbija i Crna Gora što
pre postane sastavni deo Evropske unije. Nema nikakve dileme da taj cilj možemo
zajedno ostvariti i lakše i brže. Poruka EU-a u tom pogledu je više nego jasna
– da je državna zajednica SCG pravi partner za evropske integracije. Bilo bi
jako loše da propustimo šansu koja se otvara za SCG i da trošimo vreme na
međusobne podele u trenutku kada se cela Evropa ujedinjuje. Ako nam je Evropa
stvarno zajednički cilj, a verujem da jeste, onda je izbor krajnje jednostavan.
Okrenimo se zajedno evropskim integracijama i uspeh državne zajednice SCG je
zagarantovan” (Vojislav Koštunica, predsednik
Vlade Srbije, “Glas javnosti”, 20. 7. 2005).
Gde je budućnost?
“Moja
poruka Srbima je: gledajte u budućnost, nađite gde je ta budućnost... a ona
svakako nije u devedesetim godinama, već u pretvaranju Zapadnog Balkana u
područje trajne stabilnosti i bezbednosti. (...) Srbija ima krupne interese i
igra važnu ulogu u krhkom procesu na Kosovu. Kristalno je jasno da je srpskoj
manjini potrebna zaštita Kfora, ali i da zato treba da odigra pozitivnu ulogu u
tom procesu. Vlasti u Beogradu treba da ohrabre kosovske Srbe da učestvuju u
radu pokrajinskih institucija. (...) Reforma odbrane SCG mora biti još bolja, a
za ulazak zemlje u Partnerstvo za mir mora biti ostvarena puna saradnja s
Haškim sudom, posebno kad je reč o odlasku u Hag optuženog Ratka Mladića” (Jap de Hop Shefer, generalni sekretar
NATO-a, “Blic”, 16. 7. 2005).
“Odnosi
Srbije i Crne Gore i Evropske unije nisu se nimalo promenili, a pred državnom
zajednicom je evropska perspektiva. Brisel željno očekuje pregovore sa SCG o
sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u oktobru. (...) Razgovori u Beogradu
odnosili su se pre svega na početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i
pridruživanju i nije bilo reči o održavanju referenduma u Crnoj Gori. Pitanje
referenduma regulisano je Beogradskim sporazumom, odnosno Ustavnom poveljom.
(...) U Briselu imate prijatelje koji žele da vam pomognu da radite što brže
možete."
“Iznenađen
sam usporavanjem primene standarda i decentralizacije na Kosovu. Lideri Kosova
treba da rade suprotno i da ubrzaju ostvarivanje standarda i da taj i proces
decentralizacije bude nešto u šta oni veruju. Ne vidim postojanje dovoljnog
broja pilot-projekata za formiranje novih opština, želeo bih da ih je više, da
budu operativni i da se odnose konkretno na kosovske Srbe” (Havijer Solana, visoki predstavnik EU-a
za spoljnu i bezbednosnu politiku, Beta, 19. 7. 2005).
Srebrenica i Evropa
“Povodom obeležavanja desetogodišnjice
masakra u Srebrenici, Savet je ponovo izrazio osudu počinjenih zločina i izrazio
saučešće žrtvama i njihovim porodicama. Podsećanje na Srebrenicu trajaće sve
dok oni koji su naredili i počinili zločine ne budu privedeni pravdi” (Savet
za spoljne poslove Evropske unije, u zaključcima o Zapadnom Balkanu, 18.
7. 2005).
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 760 od 28. jula 2005. |
|