| Proširenje
Evropske unije godinu dana posle |
|
Uspeh
iznad očekivanja
Pre
poslednjeg talasa proširenja Evropske unije, sa 15 na 25 članica, 1. maja 2004.
godine, mnogi su u starim članicama Unije strahovali od loših posledica tog
“velikog praska”. Najveći pesimisti su čak predviđali da će se ovo, po broju
zemalja i stanovnika, najveće proširenje do sada, završiti blokadom rada
institucija Evropske unije, ekonomskim zaostajanjem dotadašnjih članica i teško
kontrolisanom migracijom radnika iz novih i siromašnijih u stare i bogatije
članice.
Godinu dana kasnije, iako se i stara petnaestorka i nova desetorka
i dalje suočavaju sa ozbiljnim političkim i ekonomskim izazovima, sa izvesnošću
se može reći da je ovo proširenje po uspehu prevazišlo očekivanja i mnogih optimista.
O tome ubedljivo govore podaci EU-a, koji su ovde razvrstani tako da posebno
pokažu uticaj proširenja na nove i na stare članice
Uticaj proširenja na deset novih članica
Ekonomski
gledano, dobici su jasni. Novim članicama Unije bruto društveni proizvod
porastao je u proseku za pet odsto u 2004, u odnosu na 3,7 odsto u 2003.
godini. Ekonomisti predviđaju dalji rast, više od četiri procenta u 2005, što
je dvostruko više od rasta u starim članicama (EU-15).
Brojke govore same za sebe.
Procenjuje se da je privreda Letonije zabeležila rast od 8,5 odsto u 2004.
godini – najveći u Evropskoj uniji – a prosečan rast u celoj Uniji bio je 2,4
odsto. Litvanija, Estonija, Slovačka i Poljska su takođe zabeležile dobre
rezultate, sa rastom od 6,7 odsto, 6,2 odsto, 5,5 odsto i 5,3 odsto u prošloj
godini. Snažan rast – viši od proseka Unije – predviđa se i u 2005. i 2006.
godini, a
Administrativni
problemi u vezi sa isplatom pomoći EU-a poljoprivrednicima bili su manji nego
što se predviđalo. Na primer, podaci pokazuju da se 1,4 miliona poljskih
poljoprivrednika uspešno prijavilo za direktne isplate. Statistička agencija
EU-a Eurostat procenjuje da je prosečan prihod na farmama deset novih članica
porastao za više od 50 odsto u 2004. godini.
U isto vreme,
strukturni i kohezioni fondovi Evropske unije su mnogo investirali u zastarelu
infrastrukturu. U toku 2004. godine više od 1,3 milijarde evra isplaćeno je
novoj evropskoj desetorki kroz ove fondove.
U stvari, sve
nove članice bile su neto korisnici budžeta EU-a prošle godine. Prema
privremenim podacima, EU-10 su u budžet Unije uplatile ukupno 3,2 milijarde
evra, dok su sva plaćanja koja su oni dobili bila vredna skoro šest milijardi
evra. Njihova ukupna korist bila je, dakle, 2,8 milijardi evra. Reč je o
ogromnom investiranju, u kojem novac osim u infrastrukturu takođe ide i u
istraživanje, promociju preduzeća, zaštitu životne sredine, turizam, obuku,
izgradnju demokratije i inovacije.
Efekat rasta
zbog proširenja može se videti i na druge načine. Turisti hrle u region.
Gradovi kao što je Ljubljana u Sloveniji izveštavaju o porastu boravka stranih
gostiju (23 odsto) u poređenju sa prethodnom godinom. U isto vreme, studenti i
mladi ljudi iz deset zemalja iskoristili su priliku da lako putuju u drugom
smeru, da u inostranstvu studiraju i uče jezike.
U političkoj
sferi događaji u Ukrajini podsetili su Istočnoevropljane na bezbednosne koristi
od članstva u Evropskoj uniji.
Nisu se
obistinila mračna predviđanja o “kulturnoj dominaciji” ili “građanima drugog
reda” u institucijama EU-a. Nova desetorka uradila je mnogo više od sopstvene
zaštite. Oni su se potpuno integrisali kao ravnopravne članice Unije. Štaviše,
istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Istočnoevropljani o pristupanju sada
misle bolje nego pre godinu dana.
Uticaj
proširenja na petnaest starih članica
Dolazak deset novih članica
koristio je ne samo njima samima već i starim članicama. Proširenje se pokazalo
kao dobitna kombinacija.
Pristupanje je podstaklo
trgovinu. Uvoz i izvoz između EU-15 i EU-10 značajno su porasli od pristupanja.
Pošto privrede EU-10 rastu, kompanije, trgovci i poljoprivrednici iz EU-15
prave dobar posao sa novim državama članicama.
U stvari, EU-15 oseća koristi
od proširenja već više od jedne decenije. Kako su životni standard i privrede
deset novih članica podstaknuti na rast perspektivom proširenja, izvoz iz
evrozone u nove članice povećan je za 140 odsto između 1993. i 2003. godine.
U to spada i trgovina
poljoprivrednim proizvodima.
Proširenje je podstaklo ukupna
strana direktna ulaganja u EU-10, a kompanije iz EU-15 su među najvećim
investitorima. Austrija je, na primer, sada drugi po veličini strani investitor
u Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj, i treći u Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj.
Podaci Eurostata pokazuju da su
kompanije iz EU-15 u 2004. godini uložile 13,8 milijardi evra u deset novih
članica, što je značajan porast u odnosu na sedam milijardi, koliko je uloženo
2003. godine. To je, ipak, manje nego što je uloženo u godinama pre pristupanja
(17,2 milijarde evra u 2001), a i samo je deo ukupnih međusobnih ulaganja
zemalja EU-15 (156 milijardi evra 2004).
Kompanije u Evropskoj uniji
sada uživaju u koristima od svojih ulaganja poslednjih godina. Podaci Eurostata
pokazuju da je prihod EU-15 od EU-10 (u šta uglavnom spada neto prihod od
investicija ili povraćaj od investicija) u 2004. godini porastao na 7,5
milijardi evra, u odnosu na 5,3 milijardi evra u 2003. i 2,5 milijarde evra u
2002. godini.
Ako se posmatra velika slika,
procenjuje se da će proširenje Evropske unije povećati bruto društveni proizvod
EU-15 za 0,7 odsto u toku sledeće decenije.
Jednako važna kao i pozitivni ekonomski
trendovi jeste činjenica da se nije ostvarilo nijedno od predviđanja “sudnjeg
dana” od pre godinu dana.
Najvažnije je da se nisu
ostvarila strahovanja da će primanje deset novih zemalja u EU, kao i sloboda
data njihovim građanima da dođu i rade u EU-15, biti nesreća koja će dovesti do
“velikog egzodusa” sa istoka. Ovo važi i za zemlje kao što su Britanija,
Švedska i Irska, koje su svoja tržišta rada potpuno otvorile od 1. maja 2004.
godine, ali i za one države članice koje su odabrale da koriste “tranzicione
periode”, pri čemu je tržište rada otvoreno, ali sa posebnim uslovima za radne
dozvole za Istočnoevropljane.
U stvari, nijedan od predviđanih
scenarija propasti nije se desio – ni onaj o rastu jeftinog uvoza bez presedana,
ni onaj o masovnim migracijama, niti onaj o zdravstvenim strahovima od hrane
sa kvalitetom ispod standarda. Nijedna od tri zaštitne klauzule – za ekonomske
poremećaje, unutrašnje tržište ili unutrašnje poslove – nije upotrebljena.
Time se ponavlja model iz prethodnih proširenja, naročito u vreme pristupanja
Španije i Portugala 1986. godine, kada su zaštitne klauzule o velikim ekonomskim
uvozima i imigraciji ugrađene u ugovore, kao odgovor na zabrinutost javnosti,
ali nikada nisu upotrebljene.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 760 od 28. jula 2005. |
|