To nije evropski |
|
Proširenje ne sme stati
Apel
evropskih “think-tankova” upućen liderima EU-a 13. juna 2005, uoči njihovog
samita u Briselu: Neuspeh sa Ustavom ne sme da zaustavi proširenje Evropske
unije
Blizina Evropske unije i perspektivno članstvo u njoj
pokazali su se u proteklim godinama kao najvažniji podsticaj demokratizaciji i
pacifikaciji u dotle autoritarnim, etnički podeljenim društvima. Evropa deli ovo preimućstvo sa svojim susedima, i tako treba i ostane.
Snažno
holandsko “ne” Ustavu Evropske unije (1. juna), odmah posle francuskog
odbijanja Ustava (29. maja) zaista predstavlja izazov predstojećim planovima
EU-a. Ovaj izazov ne bi, međutim, trebalo preuveličavati. Politike koje je
Unija usvojila pre kompromisa na Ustavnoj konvenciji oko ovog teksta, ne bi
nikako smele da budu ugrožene zbog privremenih problema proizašlih iz usvajanja
Ustava u Francuskoj i Holandiji. Uprkos glasinama i insinuacijama kako
proširenje zavisi od pozitivnog glasanja u Francuskoj, istraživanja pokazuju da
ubedljiva većina glasača nije rekla “ne” proširenju. Proširenje je takođe
izdvojeno kao najugroženija politika kada svojevremeno Ugovor iz Nice nije bio
usvojen zbog stava irskih glasača, iako protivljenje proširenju nije uopšte
bilo na dnevnom redu. U najgorem slučaju da se ratifikacija Ustava potpuno i
zauvek zaustavi, pregovori o proširenju mogu se nastaviti na osnovu Ugovora iz
Nice.
Rizik više
dolazi iz negativnog očekivanja javnosti da će proširenje biti zaustavljeno,
nego iz nekih zakonskih prepreka sadašnjem i budućem proširenju. Mogu li zemlje
kao što su Hrvatska, Turska ili Srbija još uvek da ubede svoje javnosti i
opozicione grupe da podrže reforme EU-a, nadajući se da će se eventualno
pridružiti Evropi?
Nema sumnje
da će sledeći sastanak šefova evropskih država i vlada 16. i 17. juna morati da
se bavi ovim teškim temama. Tema proširenja nije i ne sme da bude među onima
koje su pogođene glasanjem u Francuskoj i Holandiji, što je Evropska komisija
već i rekla. Javnostima zemalja koje se sada nalaze pred izazovom, i koje su
prošle kroz najgore diktature u Evropi ili kroz razorne građanske ratove, treba
uputiti signal da će Evropa i dalje biti otvorena, i da će gledati izvan, kao i
da će obaveze preuzete na prethodnim sastancima Evropskog saveta biti ispunjene.
Evropski lideri moraju da daju signal Bugarskoj i Rumuniji, Turskoj i
Hrvatskoj, i svim zemljama Zapadnog Balkana, kojima je na Solunskom samitu
obećana integracija, da se dogovor ne menja i da će ako ove zemlje ispune svoje
obaveze, i Evropa takođe ispuniti svoje.
“Think-tankovi” koji potpisuju ovaj
dokument nalaze se u različitim evropskim zemljama, u starim članicama, novim
članicama, i mogućim novim članicama. Oni se pridružuju želeći da vide
ujedinjeni, demokratski i prosperitetni kontinent, kao i da podstaknu evropske
lidere da daju signal da Evropa poštuje svoje obaveze. Ova mala investicija
doneće ogroman profit.
Potpisnici:
Čarls Grant, Centar za evropsku
reformu (CER), London; Gerald Knaus,
Inicijativa za evropsku stabilnost (ESI), Berlin, Sarajevo, Istanbul; Alina Munđu-Pipidi, Rumunsko akademsko
društvo (SAR), Bukurešt; Ivan Krastev,
Centar za liberalne strategije (CLS), Sofija; Ivan Vejvoda, Balkanski fond za demokratiju, Beograd; Stefano Bjankini, koordinator
Međunarodne mreže Evropa i Balkan, Bolonja; Mihael
A. Landesman, Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WWII), Beč; Žak Rupnik, Centar za studije i
međunarodna istraživanja (CERI), Pariz; Artur
Radzivil, Centar za društvena i ekonomska istraživanja (CASE), Varšava; Franc-Lotar Altman, Nemački institut za
međunarodnu politiku i bezbednost, Odeljenje za Zapadni Balkan, Berlin; Džudi Bat, Evropski istraživački
institut, Birmingem; Hrihori Nemiria,
Centar za evropske i međunarodne studije, Kijev; Vim van Mers, Centar za primenjenu politiku (CAP), Minhen; Aneli Ute Gabanji, Fondacija za nauku i
politiku, Berlin; Genc Ruli, Institut
za savremene studije, Tirana; Martin
Butora, Institut za javne poslove (IVO), Bratislava; Aleksander Kurilev, Fridom Hauz Evropa; Jovan Teokarević, Beogradski centar za evropske integracije
(BeCEI), Beograd; Krasen Stančev,
Institut za tržišnu privredu, Sofija; Ognjan
Minčev, Institut za regionalne i međunarodne studije, Sofija; Muhamet Mustafa, Riinvest Institut za
istraživanja razvoja, Priština; Gerno Erler,
Udruženje za Jugoistočnu Evropu, Berlin; Elida
Reci, Javno-privatni institut za finansije, Tirana; Danijel Dajanu, Grupa za primenjenu ekonomiju – Rumunsko društvo za
ekonomiju, Bukurešt; Teodor Kolumbis,
Eliamep, Atina.
Ujedinjeni
za Evropu
U zajedničkom apelu sedam predsednika
država članica Evropske unije, objavljenom 15. jula 2005, kaže se da je sad
najvažniji zadatak povećanje poverenja građana u evropsku politiku, ekonomsko
jačanje Evrope i nastavak politike “otvorenih vrata” EU-a, koja je dokazala
uspešnost
Rezultati
referenduma u Francuskoj i Holandiji pokazali su da mnogi građani osećaju da
evropska politika nije ispunila očekivanja. Dok većina podržava evropski
projekat, građani nisu zadovoljni kako se on sprovodi. Oni se osećaju isključenima
iz donošenja kako odluka velikog značaja tako i iz onih koji utiču na njihove
svakodnevne živote.
Ključna
evropska pitanja često se ne razmatraju dovoljno široko pre nego što se donesu
odluke.
Mnogima se čini da je regulatorni impuls Evropske unije preveliki. Procedure
donošenja odluka su često nejasne, a sami donosioci odluka previše anonimni.
Više od
svega toga, ljudi žele da Brisel proglase krivcem za probleme kod kuće. To baca
loše svetlo na dobar projekat.
Mi smo
ubeđeni da su Evropskoj uniji potrebne snažne, uticajne i efikasne institucije
i transparentne procedure.
Evropska
unija treba da reguliše samo ono što se bolje reguliše zajedno. Njoj su
potrebne procedure kojima će da prevaziđe jaz između evropskih donosioca odluka
i građana. Ciljevi Ugovora o Ustavu – bliskost građanima, transparentnost,
demokratizacija i efikasnost – i dalje važe. Svi građani moraju da diskutuju o
pitanjima koja se tiču svih građana Evrope.
Zbog visoke
nezaposlenosti i niskog ekonomskog rasta mnogi ljudi su zabrinuti za svoju
budućnost. Zato je pravilno što se politika Evropske komisije usredsređuje na
rast i zaposlenost. Ako ljudi osete da njima i njihovoj deci države članice
EU-a daju nove mogućnosti za rad i napredak, oni će prihvatiti evropski
projekat. Evropski model ima neophodan socijalni deo, ali mu treba i sigurna
ekonomska osnova.
Najvažniji
zadatak sada je povećanje poverenja u evropsku politiku. Moramo da obezbedimo
da svako razume koristi od integracije. Moramo da kažemo građanima, na način
koji oni razumeju, kako EU funkcioniše, šta je postigla, kuda ide i zašto. Tako
se ljudi pridobijaju za evropski projekat. Bez njihove saglasnosti i saradnje,
Evropska unija se ne može konsolidovati, a kamoli dalje razvijati.
X X X
Ovo su teška vremena za Evropu. Nema, međutim, razloga da se sumnja u
evropski projekat. Samo treba da se setimo šta je Evropska unija donela
državama i narodima koje ujedinjuje: rastući napredak i ekonomsku snagu koja
nam pomaže da oblikujemo globalizaciju, slobodu i prava u mnogim oblicima, i
iznad svega sigurnost od rata i represije. Žan-Klod Junker, premijer
Luksemburga i odlazeći predsednik Saveta, rekao je da bi svako ko sumnja, svako
ko očajava zbog Evrope, trebalo da poseti ratna groblja. Mi se potpuno slažemo.
Mir u Evropi ne treba nikako olako prihvatati: među nama je još mnogo ljudi
koji su to naučili iz gorkog iskustva. Današnjoj omladini rat među državama
Evropske unije je nezamisliv – s pravom. To je neprocenjivo dostignuće evropske
integracije.
Mi takođe znamo da je koren našeg ekonomskog uspeha u evropskom unutrašnjem
tržištu. Ono je starim članicama donelo napredak, a novim nudi iste mogućnosti.
Želimo tržišta koja dobro funkcionišu ruku pod ruku sa društvenom pravdom i
ravnotežom. To je evropski model koji svim našim građanima može da garantuje
napredak.
Samo zajedno evropske nacije biće u stanju da izdrže konkurenciju i da
uspešno pregovaraju sa zemljama kao što su SAD, ali takođe i Kina i Indija,
koje imaju demografsku težinu od 1,3 i 1,15 milijardi ljudi, i stope rasta od
devet, odnosno 8,5 odsto. Samo ekonomski snažna Evropa, ujedinjena u
solidarnosti, može da oblikuje snage globalizacije i da globalizaciji da
socijalnu dimenziju koju mi smatramo neophodnom. Tako možemo da obezbedimo
model za ceo svet.
Unutrašnje tržište znači konkurenciju, a to opet zahteva napore i
fleksibilnost. Fer konkurencija takođe potrošačima daje bolje proizvode i
usluge. Nema drugačijeg puta napred, ukoliko želimo da održimo i proširimo naš
napredak.
Evro je bio još jedan važan korak, takođe i u političkom smislu. Evro je
odlučujuće doprineo monetarnoj stabilnosti, niskim kamatnim stopama,
transparentnosti, snižavanju transakcionih troškova, integraciji finansijskih
tržišta i pokretljivosti ljudi. Države članice van evrozone takođe imaju koristi
od evra.
XXX
Ne smemo uništiti ono što smo izgradili, već moramo čvrsto da zgrabimo
buduće mogućnosti. Da bismo to uradili, moramo da znamo šta želimo.
Čak i sada, Evropska unija je mnogo više od zone slobodne trgovine. Od
samog početka, zamišljena je kao politički projekat. To je zajednica sa
zajedničkom sudbinom, koja deli iste vrednosti i načela. U njih spadaju:
sloboda, demokratija, jednakost i vladavina prava, pluralizam i poštovanje
ljudskog dostojanstva, društvene pravde i solidarnosti.
Države članice Evropske unije moraju da povećaju svoje obaveze promovišući
znanje i inovacije kao vodeće sile na kojima se temelji dugoročni rast i
zaposlenost, i one moraju da se više trude u vezi sa strukturnim reformama.
Samo tako će svoje privrede učiniti mnogo dinamičnijim.
Iznad svega, EU mora da govori jednim glasom u svetu. Samo tada će moći da
upotrebi svoju ekonomsku i političku težinu. Samo tada će pomoći da se rešavaju
globalni problemi. Naši partneri u svetu to očekuju.
XXX
Sada treba mirno da razmislimo kako da evropski brod vratimo na njegov
kurs. Odakle treba da počnemo?
Treba nam demokratičnija, transparentnija i efikasnija Evropska unija, zbog
sopstvenih interesa ali i da bi štitila te interese u globalizaciji.
Potrebne su nam procedure koje će građane više da uključe u evropski
projekat, preko kojih će građani postati deo njegove primene i daljeg razvoja.
Zato bi trebalo da razmišljamo o načinima na koje bi ljudi u Evropskoj uniji
što dalje moguće zajedno mogli da izraze svoje mišljenje o evropskim stvarima.
Treba da tešnje sarađujemo u pitanjima bezbednosti i borbe protiv
terorizma, kao što su teroristički napadi nedavno još jednom pokazali.
Treba nam
veća spremnost na kompromis i više solidarnosti. To je kamen temeljac evropskog
projekta i u interesu je svih država članica.
Evropa mora da se spremi za budućnost. Treba da investiramo u jake strane
Evrope: u inovaciju, komunikaciju, obrazovanje i istraživanje. Treba da
ispitamo šta plaćamo Briselu – i kako se to troši. Treba da bude, i dakle –
biće, brzo postignut dogovor o tome.
Sada
stvarno treba da upotrebimo period razmišljanja. Ne smemo da izgubimo srce, već
da pre pokažemo strpljenje i mudrost.
XXX
Politika
“otvorenih vrata” Evropske unije dokazala je uspešnost. Pristupanje
novih članova dalo je Evropi novi zamah i nove mogućnosti.
Sada treba da naučimo da živimo u Uniji od 25 članova i da iskusimo
evropski identitet zasnovan na zajedničkoj istoriji, zajedničkoj kulturi i
zajedničkim vrednostima koje određuju naš svakodnevni život i naš zajednički
evropski prostor. Što se planova za proširenje tiče, mora da se poštuje načelo pacta sund servanda. Ono što je
dogovoreno mora, naravno, da se poštuje. Potencijalnim kandidatima su potrebne
realne perspektive koje takođe mogu da stvore dodatne podsticaje za dalekosežne
domaće reforme i usvajanje evropskih standarda. Kriterijumi za članstvo,
uključujući demokratiju, poštovanje ljudskih prava i vladavine prava, treba da
se primenjuju jednako na sve aplikante.
U mnogim zemljama letnji odmori su tek počeli. Mnogi od nas će uživati u
lepotama Evrope bez graničnih kontrola i u mnogim slučajevima čak neće morati
da menjaju novac. Možda je to praktični način da se vidi kako svako može da ima
koristi od Evrope.
Ovo je nešto što ne želimo da pustimo tek tako. Moramo da iskoristimo
priliku za zajedničku i ujedinjenu Evropu, i tako ćemo pokazati odgovornost
prema generacijama koje dolaze.
Potpisnici: Hajnc Fišer (Austrija), Tarja Halonen (Finska), Horst
Keler (Nemačka),
Karlo
Adzeljo Ćampi (Italija), Vaira Vike Freiberga (Letonija),
Aleksandar
Kvašnjevski (Poljska) i Žorže Fernando Branko de Sampajo (
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 760 od 28. jula 2005. |
|