| Kriza EU-a i posledice za Zapadni
Balkan |
|
Ustavno-budžetski
raskol unutar Evropske unije pokopao je nade “evroentuzijasta” i doveo u
pitanje mnoge ambiciozne planove na osnovu kojih je Unija trebalo da postane
još jača, uticajnija, jedinstvenija i efikasnija. Od proširenja EU-a se,
međutim, nije odustalo, mada većina stručnjaka predviđa usporavanje procesa,
što bi najteže pogodilo Zapadni Balkan
Piše: Aleksandra Mijalković
Da li je francusko i holandsko odbijanje Ustava EU-a,
kojim je otvorena jedna od najdubljih kriza Evropske unije, istovremeno i
“početak kraja” poluvekovnog poduhvata na izgradnji ujedinjenog kontinenta? Da
li je “evropska ideja” nadrasla samu sebe u novom svetskom okruženju, i u
izmenjenim unutrašnjim odnosima velike, raznolike zajednice od 25 članica?
Francuzi su krajem maja, a
Holanđani početkom juna, na referendumima na koje je izašao neočekivano velik
broj građana, jasno stavili do znanja sopstvenim političarima, Briselu, ali i
kandidatima, odnosno pretendentima na članstvo u EU, da su nezadovoljni ovakvom
Unijom, da im se ne dopadaju ni planovi za njen budući izgled, i da – u
krajnjoj liniji – nemaju poverenje u svoje političare, niti u briselsku
administraciju, da će im ustavnom reorganizacijom EU osigurati bolji život.
Jer, u suštini, upravo je o tome reč: posle lanjskog velikog proširenja Unije i
uključivanja osam bivših komunističkih država istočne i centralne Evrope,
žitelji “stare petnaestorke” počeli su njih da krive za sve ekonomske i
socijalne probleme koji su se u međuvremenu pojavili, i istovremeno da pokazuju
sve veći otpor prema daljem širenju Unije, naročito planiranom prijemu Turske
(mada datum još nije utvrđen, pominjala se 2015. godina).
Početak pregovora o članstvu u
EU-u sa Turskom je, posle višegodišnjeg oklevanja, najavljen za 3. oktobar, ali
se posle propasti Ustava EU-a (za koji se, dobrim delom, smatra odgovornim i
strah od ulaska ove države u Uniju među sadašnjim članicama) sve češće čuje da
će, ako kojim čudom i počnu tog datuma, trajati veoma, veoma dugo.
Dvostruka lupa i
dvostruki blef
U takvim okolnostima, preostali
aspiranti sa Zapadnog Balkana (SCG, BiH i Albanija) već su počeli da paniče, u
strahu da će njihovo pristupanje Uniji biti pomereno u nedogled. Jedino je
zadovoljna Ukrajina, koja je posle demokratskih promena u zemlji izrazila
pojačano očekivanje da i ona postane deo EU-a, i sad veruje da će joj se, u
godinama koje slede, ova nada ostvariti, mada toga nema u prvobitnim (pa ni
aktuelnim) planovima proširenja Unije.
Bojazni zapadnobalkanskih
zemalja umnogome su hranjene dramatičnim izjavama evropskih lidera, koji kao da
su se utrkivali koji će od njih težim rečima opisati dubinu, širinu i oštrinu
krize, ozbiljnost podela unutar EU-a, beznadežnost situacije i neizvesnost
opstanka same Unije, naročito posle još jednog neuspeha – zbog razdora među
članicama, nije usvojen novi budžet EU-a (za period 2007–2013. godine).
Evropski komesar za proširenje Oli Ren i visoki predstavnik EU-a za spoljnu
politiku i bezbednost Havijer Solana bili su među retkima koji su nastavili da
nas uveravaju da se, što se tiče budućeg ulaska regiona u EU, ništa nije
promenilo.
Ren i dalje tvrdi da se proces
stabilizacije i pridruživanja nastavlja i da EU čeka da zemlje Zapadnog Balkana
ispune zadate kriterijume, a Solana je i prilikom prošlonedeljne posete
Beogradu ponovio da politika Unije prema regionu ostaje ista (sledeći odluke
Solunskog samita EU 2003. godine), da SCG ima “evropsku perspektivu”, i da je
Brisel spreman da u oktobru, na petogodišnjicu demokratskog prevrata u Srbiji,
najzad započne sa nama pregovore o potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju (i da ih, ako tome pristupimo odgovorno i profesionalno, što pre
završi)... naravno, pod uslovom da general Ratko Mladić dotle bude isporučen
Haškom tribunalu. Šef nemačke diplomatije Joška Fišer, suprotstavljajući se
zalaganjima da Unija ostane u sadašnjim granicama, upozorava da bi zastoj u
proširenju bio protiv interesa evropske bezbednosti.
Evropski zvaničnici su potvrdili
da ni pomoć Brisela u procesu stabilizacije i pridruživanja neće izostati (mada
se postavlja pitanje kolika će ona biti, s obzirom na to da nije prihvaćen
predloženi budžet). Doduše, ukazali su da ćemo se u ispunjavanju uslova za
pristupanje Uniji naći “pod dvostrukom lupom Brisela”, dakle, ne samo da neće
biti nikakvih popuštanja, privilegija i prečica, na kakve su (javno ili tajno)
računali ovdašnji političari, već će i postojeći kriterijumi biti pooštreni, a
za greške više neće biti nikakvog razumevanja.
Otežan i odložen ulazak
Zapadnog Balkana u EU je, naravno, nešto sasvim suprotno i onome što su
međunarodni analitičari zagovarali. Oni su, naime, i pre (privremene?) propasti
Ustava EU-a ukazivali da Unija, uz svu pruženu pomoć, ipak nije dovoljno
učinila za ovaj region kako bi se stabilizovao i smanjio ekonomski i socijalni
jaz koji ih deli od sadašnjih članica EU-a, pa i kandidata. Podrška jačanju
demokratskih institucija i prihvatanju evropskih standarda i propisa samo je
delić onoga što je balkanskim zemljama potrebno da bi uspešno dovršile reforme,
oživele privredu, obnovile i izgradile infrastrukturu i ubrzale izlazak iz
siromaštva, na putu da okončaju tranziciju i ispune uslove za ulazak u Uniju.
Kako je primetio Štefan Lene, glavni Solanin savetnik za Balkan, “pomoć EU-a ne
deluje ako stiže u homeopatskim dozama: ona mora biti značajna i pravovremena,
kako se ne bi pretvorila u puku retoriku. Jer, tada imamo dvostruki blef:
Brisel se pretvara da iskreno nudi članstvo, a zemlje regiona se pretvaraju da
zaista sprovode reforme.”
|
Da li ste za
ulazak svake od ovih zemalja u EU? |
EU 15 (stare članice) ZA % |
EU 10 (nove članice) ZA % |
EU 25 (prosek) ZA % |
|
Švajcarska |
76 |
87 |
78 |
|
Norveška |
77 |
85 |
78 |
|
Island |
69 |
76 |
70 |
|
Hrvatska |
48 |
72 |
52 |
|
Bugarska |
46 |
70 |
50 |
|
Rumunija |
43 |
58 |
45 |
|
Ukrajina |
41 |
66 |
45 |
|
Makedonija |
40 |
57 |
43 |
|
BiH |
39 |
56 |
42 |
|
SCG |
38 |
54 |
40 |
|
Albanija |
33 |
47 |
36 |
|
Turska |
32 |
48 |
35 |
Izvor:
Evrobarometar
Pismo evropskim
liderima
Svesni ove opasnosti,
petnaestak strateških naučno-istraživačkih instituta i nevladinih organizacija
iz Beograda, Sarajeva, Tirane, Zagreba, Sofije, Bukurešta, Istanbula, Berlina,
Varšave, Pariza, Londona... uputili su liderima EU-a, uoči njhovog junskog
samita u Briselu, pismo kojim – u ime stručne javnosti Starog kontinenta – podržavaju
zajednički apel balkanskih državnika, da sudbina Ustava EU-a ne bi smela da
utiče na nastavak procesa proširenja Unije.
U apelu, kojim se stručna
javnost Evrope pridružila zajedničkom istupanju balkanskih političkih lidera (i
koji u celini prenosimo u ovom broju Evropskog foruma, u rubrici “To nije
evropski”), ističe se da sudbina Ustava EU ne bi smela da izazove usporavanje i
zaustavljanje procesa proširenja Unije, pored ostalog i zato što bi, ukoliko
javnost u Turskoj, Hrvatskoj, Srbiji i ostalim aspirantima na članstvo u EU-u
posumnja u dobru volju i sposobnost Brisela da ispuni obećanja, mogao doći u
pitanje nastavak reformi u ovim zemljama, a time i uspeh tranzicije, takoreći
pred njen dovršetak.
Usporavanje procesa
evrointegracije ili odlaganje, odnosno smanjenje pomoći, moglo bi veoma
nepovoljno da se odrazi na socijalnu i političku stabilnost u zemljama Zapadnog
Balkana. Stručnjaci okupljeni oko Evropske inicijative za stabilnost (ESI),
neprofitne naučno-istraživačke organizacije sa sedištem u Berlinu ocenjuju da
će, čak i ako predviđeni iznosi pomoći ne budu smanjeni, Zapadni Balkan teško
uspeti da sustigne sadašnje kandidate, koji sada iz pretpristupnih fondova EU-a
dobijaju u proseku pomoć od 27 evra po stanovniku, dok će na ovu sumu SCG, BiH
i Makedonija u najboljem slučaju moći da računaju 2010. godine. U međuvremenu
će dobijati prosečno 14 do 17 evra po stanovniku, što je nedovoljno za
preduzimanje energičnijih i opsežnijih reformskih mera.
Dva scenarija za
Balkan
Umesto da čeka dan kad će ove
zemlje postati zvanični kandidati za članstvo u EU-u da bi im otvorio
pretpristupne fondove i povećao nivo pomoći, Brisel bi to mogao da učini znatno
ranije, odnosno čim one potpišu sporazum o stabilizaciji i pridruživanju,
predlaže ESI.
Da bi se izbegla “getoizacija”
Zapadnog Balkana, na šta je ova organizacija više puta upozoravala, žiteljima
ovog regiona moraju se dati jasni izgledi i iste šanse kakve su imale zemlje
srednje i istočne Evrope. U svom najnovijem izveštaju, u junu predstavljenom u Briselu,
ESI uzima u obzir dva moguća scenarija, polazeći od pretpostavke da će SCG,
Albanija i BiH dogodine zaključiti sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa
EU-om, i odmah zatim zatražiti i status kandidata.
Prvi, “realistički” scenario
zasnovan je na bugarskom iskustvu.
Drugi, optimistički ili
“reformski” scenario polazi od šanse da nam Brisel odmah posle ratifikacije
sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju otvori sve svoje fondove, inače
dostupne jedino kandidatima. Tako bismo za pristupanje Uniji bili spremni
znatno ranije, već za osam-devet godina, pa bismo postali članovi EU-a već
2014. godine. Za ovaj datum se, inače, zalažu i članovi Međunarodne komisije za
Balkan (čiji je izveštaj u celini objavljen u aprilskom broju “Evropskog
foruma”), ocenjujući da bi svako odugovlačenje evrointegracije Zapadnog Balkana
obeshrabrilo žitelje regiona i ugrozilo stabilnost cele Evrope.
Pet mogućih budućnosti
U svojoj poslednjoj, junskoj
analizi, istraživačka jedinica londonskog “Ekonomista” (EIU) preispituje
odgovore na 20 najvažnijih pitanja o budućnosti Evropske unije nakon odbijanja
Ugovora o ustavu EU (kako se, u stvari, zvanično naziva dokument koji su šefovi
25 država članica Unije potpisali u Rimu oktobra 2004. godine) i “zamrzavanja”
daljeg izjašnjavanja o njemu u Velikoj Britaniji i još nekim članicama EU-a,
koje je usledilo posle francuskog i holandskog “ne”. (Uzgred, ni kasnije
referendumsko “da” iz Luksembruga nije ublažilo krizu.) U zaključku nudi pet
mogućih scenarija, odnosno puteva kojim bi EU mogla da krene sa ove velike
raskrnice na kojoj se sad nalazi.
1) Prvi (kojemu daje najveći procenat verovatnoće, 40 odsto) jeste
“status kvo”. Nastavlja se bitka između “federalista” i “antifederalista”
unutar Unije, ali ni jedni ni drugi ne odnose prevagu. Nisu prihvaćene nove
inicijative za promenu institucija, ali se postojeći evropski ugovori (iz Nice,
Mastrihta i Amsterdama) poštuju. Najveći deo ekonomske i socijalne politike
vodi se na nivou država članica, uz izvesno poboljšanje ekonomskih performansi.
Postoji sumnja u održivost sadašnjeg nivoa fiskalnog i političkog jedinstva
unutar evro-zone.
Radi efikasnijeg funkcionisanja
Unije, ipak su prihvaćena neka skromnija poboljšanja predložena u nacrtu Ustava
EU-a.
Proces proširenja EU se
nastavlja, počinju pregovori sa Turskom i zapadnobalkanskim državama, ali su
praćeni povremenim krizama. Godine 2020. Turska i neke od zemalja ovog regiona
još čekaju na red za ulazak u Uniju, ali je Hrvatska već primljena.
2)
Širenje EU-a je relativno
glatko nastavljeno; Turska, Zapadni Balkan i Ukrajina postaju članice do 2020.
godine, a u toku su pregovori sa Rusijom, Moldavijom i Belorusijom.
Federalisti se odupiru ovakvom
razvoju situacije, uz podršku nekolicine zemalja koje žele da u mnogim
oblastima ostanu pod zaštitnim kišobranom Unije. Evro-zona je pred raspadom, što
izaziva neizvesnost i ugrožava uzajamno poverenje.
3) “Raspad Evrope” (15 odsto
verovatnoće) jeste scenario po kojem se u Uniji napušta načelo spremnosti na
kompromis između članica povodom širih interesa. Agresivna odbrana uskih
nacionalnih interesa potkopava svaku nadu u obnavljanje delova Evropskog
ustava, dogovor o budžetu, kao i dalju tržišnu liberalizaciju. Institucije
jedinstvenog tržišta ne funkcionišu, ekonomska slika postaje sve gora, što još
više podstiče protekcionizam.
Prijem Rumunije i Bugarske je
odložen, a dalje proširenje Unije zaustavljeno. Zemlje koje su najviše
doprinosile budžetu EU-a zadržavaju uplate, što potkopava regionalnu i druge
politike. U evro-zoni opada fiskalna disciplina i raste pritisak pojedinih
članica da napuste ovaj dogovor. Potpuni kolaps ili raspad Evropske unije nije
verovatan, ali nije ni nezamisliv ishod.
4)
Povratak okosnici EU-a (15 odsto verovatnoće) rezultat je želje grupe država da
očuvaju “socijalnu Evropu”, tako što će iskoristiti postojeće ugovore da ojačaju
jezgro Unije, primene protekcionističku politiku koja kažnjava korporativni
protekcionizam i uspostavlja nove minimalne nadnice. Pritisak na fiskalnu
harmonizaciju vodi regulaciji poreskih stopa. Prelazni periodi do
uspostavljanja slobodnog kretanja radne snage (za nove članice) produženi su a
uslovi pooštreni. U ovoj varijanti, za 15 godina od sada sve zapadnobalkanske
zemlje, Turska pa i Ukrajina, kao i ostale članice EFTA, naći će se u okrilju
EU-a.
5) Najmanje verovatan scenario
(deset odsto) jeste onaj po kojem oživljava “evropska ideja”. Posle razdoblja
neizvesnosti, ubeđivanja i neodlučnosti, Evropska unija nalazi novi put da
nastavi i produbi proces integracije, zasnovan manje na institucionalnim
promenama, a više na efikasnijim politikama. To uključuje minimalne standarde
socijalne zaštite, veću saradnju protiv izbegavanja oporezivanja, kao i
sporazum o najnižim korporativnim poreskim stopama. Unutrašnje tržište se
produbljuje, i postepeno se otvara za sve vrste usluga. Kroz zajedničku
poljoprivrednu politiku nastavlja se podrška farmerima, ali postaje sve
skromnija. Na račun toga povećavaju se sredstva za istraživanja i obrazovanje,
koja podstiču ekonomski rast. Unija dobija zajedničku diplomatsku službu.
U narednih
pet do 15 godina zemlje Zapadnog Balkana postaju članice EU-a, a Turska i
Ukrajina napreduju u tom pravcu. Oživljen je Pakt za stabilnost i rast i
produbljuje se unutrašnje tržište.
Ovakav razvoj
situacije, međutim, teško je ostvarljiv, jer od članica EU-a zahteva velike
žrtve radi zajedničke dobrobiti, na šta – sudeći prema neuspehu evropskog
ustava – one nikako nisu spremne.
PLANIRANA POMOĆ EU-a POTENCIJALNIM
KANDIDATIMA ZA PERIOD 2007–2013.
(U MILIONIMA EVRA)*
|
|
Broj stanovnika (u mil.) |
2007. |
2008. |
2009. |
2010. |
2011. |
2012. |
2013. |
ukupno |
Srbija
|
8,0 |
113 |
138 |
117 |
159 |
234 |
233 |
220 |
1214 |
|
Kosovo |
1,8 |
25 |
31 |
26 |
35 |
52 |
52 |
49 |
270 |
|
Crna Gora |
0,6 |
10 |
12 |
10 |
14 |
21 |
21 |
20 |
108 |
|
Albanija |
3,2 |
45 |
55 |
47 |
63 |
94 |
93 |
88 |
485 |
|
BiH |
4,1 |
59 |
71 |
60 |
82 |
119 |
118 |
113 |
622 |
|
ukupno |
17,8 |
252 |
307 |
260 |
353 |
520 |
517 |
490 |
2699 |
|
po stanovniku |
|
14,16 evra |
17,25 evra |
14,61 evra |
19,83 evra |
29,21 evra |
29,04 evra |
27,53 evra |
|
* Sredstva predložena budžetom EU-a koji,
međutim, još nije usvojen
Izvor: ESI
Iz budućnosti u prošlost
Aktuelna
kriza Evropske unije nikako nije prva, verovatno ni poslednja sa kojom se
suočava ova organizacija, mada bi zaista mogla da označi kraj Unije kakvu sada
poznajemo. “Evroskeptici” koriste ovaj agrument da dokažu uzaludnost koncepta
koji se, kako tvrde, rastače i politički (setimo se sukoba povodom Iraka), i
ekonomski (svađa povodom učešća svake članice u prikupljanju i trošenju
zajedničkih para) i institucionalno (ko će imati prevlast u odlučivanju?). Zato
smatraju da buduće članice ne treba toliko da brinu kada će ući u Uniju, niti
da se trude da po svaku cenu ispune uslove koji su im postavljeni u tom cilju,
jer dok sve obave, EU-a više neće biti.
“Evroentuzijasti”,
međutim, veruju da će Unija, posle izvesnog zamora i zastoja (koji uključuje i
“predah” od novog proširenja), ponovo stati na noge, možda čak moćnija, jača i
jedinstvenija nego ikad, sa jasnijom vizijom daljeg razvoja i efikasnijim
strukturama, pošto će preispitati svoju ulogu, unutrašnju organizaciju i
institucije, odnose sa svetom i razvojne mogućnosti, i otkriti način da
prevaziđe podele i slabosti koje su i dovele do krize.
Ustav je,
možda, mrtav, ali je EU i te kako živa!
Umereniji
optimisti kažu da je ovo “zatišje” dobra prilika da Unija još jednom preispita
svoju ulogu, unutrašnje i spoljašnje odnose i politiku proširenja, i da
realnije sagleda svoje mogućnosti i ograničenja, tražeći novi kompromis između
očekivanja i stvarnosti. Tako bi, smatraju, i sadašnje i buduće članice EU-a
izbegle dalja razočaranja, i spremnije se suočile sa svim izazovima, od
socijalnih (nezaposlenost) i bezbednosnih (terorizam) do tržišnih i ekoloških.
Brisel će, po
njima, naći prihvatljiviji model podele nadležnosti i odgovornosti između
zajednice i pojedinih država, kao i između “malih” i “velikih” članica,
ustanoviti nova pravila koja obezbeđuju ekonomski rast i socijalnu sigurnost
stanovništva, i povratiti poverenje građana u sopstvenu (demokratsku) vlast i
samu Uniju. U međuvremenu će pretendentkinje na članstvo (i to je dobra strana
cele ove situacije) iskoristiti vreme da se što bolje pripreme za priključenje
EU-u.
Ukoliko,
međutim, ovo preispitivanje potraje predugo, optimizam će se istopiti i
ustupiti mesto ne samo uzdržanosti i neverici, već i ekstremizmima raznih
vrsta, zbog čega eksperti savetuju oprez i preporučuju političarima da svoje
dojučerašnje oduševljenje Ustavom ne zamene tako brzo, pod uticajem
nezadovoljstva građana, njegovim potpunim odbacivanjem. Zato je i odlučeno da
se ustavni projekat privremeno zamrzne, mada bi, u stvari, već i jedno jedino
“ne” Ustavu trebalo da označi njegov kraj.
Uprkos
preovladavajućem pesimizmu, povoljan rasplet i nije sasvim nemoguć, pokazuje
pogled u prošlost. Danska i Irska su, recimo, dvaput glasale o ugovorima iz
Mastrihta, odnosno Nice (doduše, razlozi za ponovno glasanje bili su veoma jaki
i sasvim opravdani, što bi Francuzi i Holanđani teško prihvatili u slučaju
Ustava EU-a), a da ne pominjemo da je retko koji budžet Unije usvojen “iz
cuga”. Ugovor iz Mastrihta, kojim je uspostavljena Evropska unija, kasnio je
godinu dana (stupivši na snagu 1993) zbog danskog “ne” na referendumu, što je
automatski poljuljalo i poverenje građana Velike Britanije i Nemačke. Irsko
“ne” je, nekoliko godina kasnije, ugrozilo usvajanje Ugovora iz Nice i njime
uobličene vizije nove Evrope.
Na kraju su,
ipak, svi rekli “da”.
REFORMSKI SCENARIO*
|
Bugarska |
|
SCG, Albanija,
BiH |
|
1993. |
Potpisivanje
sporazuma o pridruživanju EU |
2006. |
|
1995. |
Sporazum stupa na snagu |
2007. |
|
1995. |
Podnošenje zahteva za dobijanje statusa
kandidata |
2007. |
|
1997. |
Dobijanje statusa kandidata |
2008. |
|
2000. |
Početak pregovora o EU članstvu |
2009. |
|
2004. |
Završetak pregovora o EU članstvu |
2013. |
|
2007. |
Ulazak u EU |
2014–2015. |
|
14 godina |
Ukupno |
8–9 godina |
REALISTIČKI SCENARIO*
|
Bugarska |
|
SCG, Albanija,
BiH |
|
1993. |
Potpisivanje
sporazuma o pridruživanju EU |
2006. |
|
1995. |
Sporazum stupa na snagu |
2008. |
|
1995. |
Podnošenje zahteva za dobijanje statusa
kandidata |
2008. |
|
1997. |
Dobijanje statusa kandidata |
2010. |
|
2000. |
Početak pregovora o EU članstvu |
2013. |
|
2004. |
Završetak pregovora o EU članstvu |
2017. |
|
2007. |
Ulazak u EU |
2020. |
|
14 godina |
Ukupno |
14 godina |
*Izvor: ESI
Aleksandra
Mijalković
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 760 od 28. jula 2005. |
|