| POLITIKA
I EKOLOGIJA |
|
“Zelena” diplomatija
”…Novi
oblik diplomatije, diplomatija životne sredine ili 'zelena’ diplomatija, treba
da se razvije. Diplomatija za životnu sredinu može postati, prvo, instrument
za promociju saradnje po pitanjima životne sredine i, drugo, sredstvo za ublažavanje
krizne situacije u određenom regionu. ‘Zelena’ diplomatija ima potencijal
da postane oslonac preventivne politike, kao i politike pristupa među ljudima.
(G.
Papandreu, bivši ministar spoljnih poslova Grčke, na međunarodnoj konferenciji
"Održivi razvoj za trajni mir”, Atina, 6–7. maj 2003)
Piše: mr Saša M. Mart
Glavni
problem u ekologiji, pa tako i u diplomatiji životne sredine, jeste
da većina zagađenja ne zna za državne i druge granice, političke,
rasne, verske i kulturne razlike. Ekološki problemi su nešto što nas
sve pogađa, što potvrđuju, recimo, i Protokol iz Kjota i Konvencija
o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija.
Da bismo, na primer, razumeli Bliski istok, moramo
– uz složena verska i etnička pitanja, i ona vezana za naftu – uzeti
u obzir i ona od kojih zavisi najelementarniji opstanak i “strategija
svih strategija”: voda. Voda je često moćnije oružje od nafte. Periodično,
problema sa vodama imamo i mi u SCG. Ne samo zbog poplava, tragičnih
poput ove proletos u Banatu. Imali smo 2003. godine problem izlivanja
fenola u sistem reka Sitnice i Ibra, sa teritorije koju kontroliše
privremena administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji.
Izliveni fenol je kontaminirao pitku vodu, protičući i drugim delovima
Srbije i Crne Gore, sem Kosmeta, uključujući i grad Kraljevo. Zbog
ovakvih primera je i potekla ideja da se u okviru radnih grupa između
Beograda i Prištine mora razgovarati i o ovakvim pitanjima.
Naravno, ova “meka pitanja” mogu postati i veoma
“tvrda” ako neka delegacija iskoristi “ekološke razgovore” i počne
da razgovara o statusu ili ga svojim nastupom prejudicira.
Diplomatija životne sredine
je nešto što u procesu globalizacije ne zaobilazi ni Srbiju i Crnu
Goru. Bez obzira na specifičnosti naše državne zajednice, SCG predstavlja
jedan međunarodni pravni subjektivitet u oblasti životne sredine,
kao i u ispunjavanju međunarodnih obaveza i multirateralnih sporazuma
o životnoj sredini, i kao takvog ga zastupa Ministarstvo spoljnih poslova
SCG, dok sve sporazume i aktivnosti u zaštiti životne sredine primenjuju
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine u Srbiji i Ministarstvo
zaštite životne sredine i prostornog planiranja u Crnoj Gori. Čak
i kada je reč o prekograničnim pitanjima, primena je na ministarstvima
država članica SCG.
Imajući
u vidu da na nivou državne zajednice više ne postoji institucija
koja je odgovorna za sprovođenje obaveza koje se odnose na životnu
sredinu, neophodna je dobra koordinacija nadležnih resora u državama
članicama. Sporazum potpisan između ministara iz resora životne
sredine Republike Srbije i Republike Crne Gore odredio je kontakt
ministarstva za različite multilateralne sporazume o životnoj
sredini i međunarodne i regionalne organizacije. Prema sporazumu,
ministarstvo jedne države članice pred određenim sekretarijatima
konvencija predstavlja obe države članice tj. i Srbiju i Crnu Goru.
Glavni
izazovi za Srbiju i Crnu Goru u oblasti diplomatije životne sredine jesu gotovo
u potpunosti političke prirode, i dogovor u toj oblasti predstavlja preduslov
za rešenje ekoloških pitanja.
Autor je član Srpsko-američkog centra iz Beograda
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 751 od 26. maja 2005. |
|