Vladini
ekološki prioriteti
Posle oktobra
2000. godine započeta je u Srbiji aktivnija ekološka politika, i
Vlada je usvojila ekološke prioritete, uključujući i dalji razvoj
ekološkog zakonodavstva i njegovu harmonizaciju sa zakonodavstvom
EU
Piše: Vid Vukasović
Posle
oktobra 2000. godine započeta je u Srbiji, zahvaljujući demokratizaciji
domaće političke scene i prestanku sankcija, aktivnija ekološka
politika, kako u zemlji tako i na međunarodnom planu. Vlada Srbije
je usvojila ekološke prioritete (juna 2001. godine donela je izveštaj
o stanju životne sredine, koji je septembra iste godine prihvatila
Narodna skupština), uključujući tu i dalji razvoj ekološkog zakonodavstva,
njegovu harmonizaciju sa zakonodavstvom EU, pristupanje pojedinim
međunarodnim ugovorima iz oblasti životne sredine i učešće u radu
međunarodnih organizacija i drugih međunarodnih aktivnosti (na
primer, u procesu “Životna sredina za Evropu”) u oblasti zaštite životne
sredine.
SRJ (SCG) je
počela ponovo da dobija finansijsku, tehničku i drugu pomoć iz inostranstva,
bilo preko međunarodnih organizacija (OEBS, EU, REC itd.) ili od
strane pojedinih država. Neki od projekata koji su izvedeni ili
su u toku, zahvaljujući pomenutoj pomoći, tiču se unapređenja ekološkog
zakonodavstva u Srbiji, učešća SCG u međunarodnoj ekološkoj saradnji
i izgradnje institucija i kadrova u domenu zakonodavne delatnosti
i prakse u oblasti zaštite životne sredine, pri čemu je poseban naglasak
stavljen na harmonizaciju propisa u oblasti životne sredine sa zakonodavstvom
EU. Pomenimo SCEPP, projekat koji finansira Evropska agencija za rekonstrukciju,
COWI, koji podržava Danska ili YugoLEX, projekat za razvoj ekološkog
zakonodavstva, koji finansira finska vlade sa namerom da se pomogne
harmonizacija srpske ekološke regulative sa EU zakonodavstvom.
Kad je reč o razvoju domaćeg ekološkog zakondavstva, posebnu pažnju
zaslužuje usvajanje paketa zakona o životnoj sredini decembra
2004. To su: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni
uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja
na životnu sredinu i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli
zagađivanja životne sredine.
Nastavljeno je takođe i sa naporima da se ojačaju
postojeće i, kad je to potrebno, osnuju nove institucije (kao, na
primer, što je slučaj sa osnivanjem Agencije za zaštitu životne sredine),
ali su ti napori do sada, zbog nedostatka finansijskih i drugih sredstava,
i pored određene inostrane pomoći, dali nedovoljne rezultate.
Dalji rad u oblasti pravnog regulisanja životne
sredine u Srbiji, može biti unapređen na više načina a posebno:
– intenziviranjem
procesa daljeg razvoja domaćeg ekološkog zakonodavstva;
- pristupanjem svim značajnijim međunarodnim višestranim
ugovorima iz domena zaštite životne sredine koji su od interesa
za Srbiju i Crnu Goru;
- daljom
i intenzivnijom harmonizacijom domaćeg ekološkog zakonodavstva
sa međunarodnim standardima uopšte, a posebno sa zakonodavstvom
Evropske unije;
- daljim jačanjem postojećih institucija i, kad je to potrebno,
osnivanjem novih;
– sistematskim unapređenjem pravne i
upravne prakse, pri čemu posebno treba posvetiti pažnju unapređenju
rada sudova;
- intenzivnijim i efikasnijim učešćem Srbije (SCG) u radu međunarodnih
organizacija i drugih institucionalnih aranžmana, posebno na regionalnom,
evropskom i subregionalnom planu, uključujući i bilateralnu saradnju
sa susednim zemljama;
- većom demokratizacijom celog procesa, pre svega omogućavanjem
civilnom sektoru da u većoj meri s jedne strane bude obavešten o stanju
životne sredine i o svim aktivnostima koje mogu da imaju negativan
uticaj na nju, a s druge omogućavanjem većeg učešća javnosti u odlučivanju
u stvarima koje se tiču životne sredine (u kreiranju ekološke politike,
u donošenju odluka itd.).
Autor je
naučni savetnik u Institutu za
međunarodnu
politiku i privredu, Beograd
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 751 od 26. maja 2005. |
|