| Ustavni okvir zaštite životne sredine u Grčkoj | |
Tri decenije izgradnje “ekoloških” zakona
Grčka država je o životnoj sredini počela da brine od 1975. godine,
kad su “ekološke” odredbe unete u Ustav, nadležno ministarstvo prvi
put je ustanovljeno 1980, a u reviziji iz 2001. u Ustav je bio eksplicitno
uveden princip održivosti
Piše:
Joanis Mikalakopulos
Zaštita životne sredine našla je svoje mesto u odredbama grčkog
Ustava još 1975. godine. U to vreme postalo je opšte prihvaćeno mišljenje
da je životna sredina ugrožena nakon 25 godina posleratne ekonomske
ekspanzije. Situacija na Atici, u predgrađima Atine (koju je tada
nastanjivala gotovo četvrtina populacije) već je praktično bila
nepopravljiva, i svuda su postali vidljivi prvi znaci štete koja
je učinjena životnoj sredini. Istovremeno je radikalna politička
promena (kraj diktature) doprinela da ljudi očekuju dalje promene,
kao znak nove orijentacije zemlje na opštem planu.
Briga za zaštitu životne sredine i rasprave na tu temu, kojih do
1974. praktično i nije bilo, ne samo da su postali široko prisutni nakon
političkih promena, već su političke promene, može se reći, osnovni
uslov za to: odsustvo slobode prestalo je da bude “dežurna tema”, vladavina
prava je ponovno ustanovljena, a zemlja je daleko odmakla od očajne
ekonomske situacije iz pedesetih godina. Štaviše, odsustvo svake
brige za životnu sredinu u politici vojne hunte pomoglo je, paradoksalno,
da se u širokim razmerama razvije osećaj prava na brigu o kvalitetu
života. Takva klima doprinela je da deset tvoraca Ustava bez posebnih
problema formuliše dosta široke odgovarajuće odredbe iz oblasti
životne sredine, među kojima sledeće zauzimaju centralno mesto:
q
Član 24 – 1 ustanovljava
dužnost države da zaštiti prirodnu i kulturnu sredinu i da u tu svrhu
upotrebi odgovarajuće mere, kako preventivne tako i represivne.
q
Ista odredba obezbeđuje
specijalnu zaštitu šuma i pošumljenih oblasti. Bilo kakva promena
njihovog prirodnog izgleda je zabranjena, osim ako je njihova drukčija
upotreba krajnje opravdana i u javnom interesu. Drukčije korišćenje
privatnih šuma bilo je takođe zabranjeno. Da bi se sprečila svaka
situacija svršenog čina od strane privatnih interesa, Ustav (član
117 -3) obavezuje na obnavljanje šuma uništenih vatrom ili na druge
načine, bilo da je reč o privatnim ili državnim šumama, kad god se takav
slučaj desi.
q
Član 24 –2 Ustava sadrži
široku odrednicu prema kojoj je država nadležna za urbano i prostorno
planiranje.
Nakon nekoliko godina zakonodavne inercije, prvi zakoni iz
specifičnih oblasti stupili su na snagu. Treba pomenuti da je nadležno
Ministarstvo prvi put bilo ustanovljeno 1980. godine. Zakonodavstvo
je u pogledu detaljnih formulacija postepeno napredovalo, inkorporirajući
vremenom međunarodne trendove, čija je primena ostajala, i još
ostaje, nepotpuna.
U međuvremenu, tokom osamdesetih i devedesetih godina građansko
društvo se sve više uključivalo u zaštitu životne sredine (mada još
ne u meri u kojoj je to slučaj sa ostalim evropskim zemljama), kao i sudstvo,
čiji je značaj od početka devedesetih godina u stalnom porastu. Konačno,
članstvo u EEZ-u (1981) s jedne strane je široko doprinelo inkorporaciji
najnaprednijih trendova u oblasti zakonodavstva, pružajući mogućnost
za poboljšanje situacije na opštem planu, dok je s druge strane to
isto članstvo u EU-u (ili možda odsustvo kvalitetne uprave u grčkoj državi
počev od tada) izgleda uzrokovalo pogoršanje situacije u mnogim
oblastima zaštite životne sredine. Ovim želimo da kažemo da je Grčka
u poslednjih 20 godina uživala novčanu podršku EZ-a u meri koja je
bez presedana (što je značajno kada se ima u vidu državni budžet), i
tako povećala privatnu i javnu potrošnju do stepena koji vodi neodrživom
ponašanju i pritisku na prirodnu sredinu.
Revizija Ustava iz 2001. godine već je uzela u obzir ovakvo stanje
stvari. Jedan deo javnog mnjenja postao je u međuvremenu kritičan u
odnosu na velikodušnost zaštite životne sredine koju garantuje
Ustav, ali su građani sada takođe mnogo spremniji da se uključe u akcije
za poboljšanje kvaliteta životne sredine, koja od 1975. godine trpi
stalnu štetu (uprkos zakonskim deklaracijama). Ishod je bio jedna vrsta kompromisa među glavnim tendencijama,
i, u izvesnoj meri, odgovor zakonodavstva sudstvu. Ovo poslednje može
da objasni mnoge od ustavnih propisa, koji su inače teško razumljivi
običnom čitaocu. Najznačajnija mesta u reviziji Ustava iz 2001. su
sledeća:
q
Princip održivosti
nije smeo da bude ignorisan i bio je eksplicitno uveden u Ustav, kao
dodatak već navedenim odredbama.
q
Zaštita životne sredine
bila je, štaviše, proznata kao pravo pojedinca, na isti način kao u
članu 31 Ustava Republike Srbije.
q
Strog propis koji se odnosio
na privatne šume i zabranjivao bilo kakvu promenu, sada je modifikovan,
dok su državne šume ostale zaštićene u istom stepenu kao i pre.
q
Ustavna revizija uvela
je u Ustav izmene u vezi sa definicijom šume, preuzetom iz pravne
nauke, kako bi se otklonili svi nesporazumi u vezi sa tim pitanjem,
što je dodatno obavezalo zakonodavca.
q
Sledeći pravna uputstva
Državnog veća o tom pitanju, administracija je obavezana da sačini
detaljnu i sveobuhvatnu mapu svih šumskih oblasti u zemlji (Registar
šuma). Isto je i sa državnim katastrom.
q
Član 24 –1 uvodi na
izvestan način dvosmislenu odredbu o primeni naučnih kriterija u
urbanom i prostornom planiranju.
q
Na kraju, neke isključivo
institucionalne reforme, mada od opšteg značaja, predstavljaju, u
stvari, izraz skepticizma zakonodavca u pogledu pravnog aktivizma,
posebno u oblasti zaštite životne sredine. U
skladu sa članom 100 –5, samo je plenum
jednog od tri Vrhovna suda Grčke nadležan da neki zakon tretira kao
neustavan.
Jedno od suštinskih obeležja modernih ustava je njihov “otvoreni”
karakter, što podrazumeva da odredbe i propisi koji su na snazi mogu
da se interpretiraju na dinamičan način, koji se često razlikuje
od pogleda njihovih kreatora. Interpretacija će često zavisiti
od inicijative grupa za pritisak, pošto je javno mnjenje, kao što smo
već rekli, sve više zabrinuto za probleme zaštite životne sredine.
Međutim, kada je reč o primeni propisa, bilo materijalnih ili zakonskih,
ima još mnogo toga da se uradi.
Autor je sudija u Državnom veću (najvišem administrativnom
sudu) Grčke
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 751 od 26. maja 2005. |
|