| POLITIKA I IDEOLOGIJA – GRČKA
I REGION |
|
Regionalna
saradnja u zaštiti i korišćenju voda
Piše: Tina Birbili
Nedostatak
vode predstavlja prekograničnu brigu u južnom delu jugoistočne
Evrope, u kojem vlada polusuva klima sa sušnim periodima, pa poljoprivreda
zavisi od navodnjavanja. U državama koje se nalaze uzvodno voda
se uglavnom koristi nepotrošački (na primer, za plovidbu, za pokretanje
generatora, za hlađenje, kao i za veći deo gradske i industrijske potrošnje),
dok se značajnije upotrebljava za navodnjavanje u BJR Makedoniji,
Albaniji i Bugarskoj. Vredan je pomena sporazum o podeli
vode reke Nestos, koji su 1966. potpisale Bugarska i Grčka. Pregovori
se nastavljaju o rekama Struma i Marica. Velika zabrinutost postoji
i zbog smanjenja nivoa vode, zbog obimnog navodnjavanja, u Dojranskom
i Prespanskom jezeru, koja dele Albanija, Grčka i Makedonija. Tu
je neophodna “zelena” diplomatija na delu, i zajednička akcija
sve tri države već počinje.
Sve reke u jugoistočnoj Evropi se izlivaju,
i veoma je verovatno da će se godišnja šteta od poplava, zbog ubrzane
urbanizacije, povećavati. Iako je odbrana od poplava prevashodno
nacionalni problem, ona ima i prekograničnu dimenziju. Dugoročno
posmatrano, planiranje na nivou čitavog bazena moglo bi znatno doprineti
da se razviju jeftinija rešenja za smanjenje poplava, uključe strukturna
rešenja (na primer, rezervoari, nasipi) i nestrukturne mere (na
primer, zoniranje plavnih ravnica, provera plavnosti, spremnost za
hithe situacije).
Sa nekoliko izuzetaka, brane u ovom regionu
pravljene su pre svega da bi se omogućila plovidba rekama i/ili zbog
proizvodnje struje. Većina planova za gradnju novih brana u te svrhe,
kao i planova za kontrolu poplava i navodnjavanje, u poslednjoj deceniji
stavljena je “na čekanje”, zbog problema nastalih u procesu tranzicije,
a u nekim slučajevima i zbog oružanih sukoba. Kada ti planovi budu
ponovo razmatrani, to će se uraditi mnogo analitičnije nego u prošlosti,
pre svega zbog veće brige za uticaje na životnu sredinu i društvo koja
danas postoji, a potom i zbog toga što bi sa nastankom mnogih novih nezavisnih
država prekogranični uticaji novih brana mogli da budu mnogo veći
nego što se pre smatralo.
Plovidba velikim rekama ovog regiona, kao
što su Dunav i Sava, vekovima je bila veoma važna, i to su možda bili
najraniji primeri međudržavne saradnje. Države su radile zajedno
na obeležavanju i obezbeđenju korita, obezbeđivanju pomoći prilikom
plovidbe i uspostavljanju “pravila na putu”. Takva saradnja i dalje
je važna. Dobar primer za to je Inicijativa za Savski bazen, čiji je
prioritet obnavljanje i intenziviranje plovidbe tom rekom.
Upravljanje resursima površinskih i podzemnih
voda od velikog je značaja za privredni razvoj, zaštitu životne sredine
i stabilnost čitavog regiona.
Šest je osnovnih razloga zbog kojih
su problemi životne sredine i održivog razvoja povezani sa bezbednošću
na regionalnim i globalnim nivoima:
Oskudni resursi mogu biti
podloga za sukobe. Društveni i demografski pritisci u državama mogu
pojačati uticaje na životnu sredinu i dovesti do talasa migracija
zbog neodgovarajućih ili oskudnih prirodnih resursa.
Ratovi i sukobi utiču na životnu sredinu
tako što prelaze nacionalne granice i mogu imati reperkusije na
mnogo širi region.
Oblasti u kojima je životna sredina uništena
ili oštećena zbog vremenskih uslova, ratova i sukoba suočavaju se
sa nazadovanjem privrednog i društvenog razvoja i dolazi do slabljenja
u procesu izgradnje mira i stabilnosti u tom regionu.
Potencijalni rizik za sukobe jesu i siromaštvo i marginalizacija,
kako određenih grupa unutar država tako i država samih.
Smanjenje prekograničnog zagađenja i zaštita zajedničkih
prirodnih resursa mogu biti lakše političke teme među susednim državama, na
kojima bi se gradila šira saradnja.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 751 od 26. maja 2005. |
|