Piše: Viki
Karageorgu
Porezi
na životnu sredinu ili porezi vezani za životnu sredinu definisani
su kao “ma koje obavezno, nepovratno plaćanje koje vlada ubira u vidu
poreza, zasnovanog na proceni da je reč o plaćanju koje se specifično
odnosi na životnu sredinu”. Za razliku od nameta na životnu sredinu,
porezi su nepovratna plaćanja, u smislu da su budžetski prihodi od
njih deo državnog budžeta, tako da beneficije koje vlada obezbeđuje
poreskim obveznicima nisu srazmerne njihovim plaćanjima.
Porezi na životnu
sredinu teže da internacionalizuju spoljašnje troškove vezane za
okruženje, koji se onda odražavaju na cene energije ili proizvoda.
Proizvođačima, potrošačima i investitorima tako se poručuje da
je neophodno da štede energiju, smanjuju ispuštanje toplote i orijentišu
se na proizvode koji ne štete okruženju.
Tako tržišni mehanizmi
mogu da podstaknu efikasno korišćenje raspoloživih resursa i inovacija
uz pomoć podrške tehnološkom razvoju koji teži štednji resursa, a
ne štednji rada.
U
skladu sa definicijom koju daje Eurostat, porezi na životnu sredinu
pripadaju jednoj od sledećih poreskih osnova: emisija, zagađenje,
otpad, energija, saobraćaj i prirodni resursi. U nekim evropskim zemljama,
kao što su Danska, Nemačka, Švedska i Holandija, već je uveden porez
koji se prikuplja na osnovu ovih kategorija. Merljivi efekti tog uvođenja,
mada su ograničeni, ukazuju da je ovakav porez efikasan i da u izvesnoj
meri doprinosi racionalnom korišćenju energije.
U Grčkoj nisu uvedeni
porezi na energiju ili emisiju. Najveći deo poreza na životnu sredinu
čini porez na energetsko gorivo. Tako razlika u cenama bezolovnog
i olovnog benzina iznosi šest odsto.
Zatim,
jedan evrocent po litru od ukupnih poreza na naftine proizvode, koji
čine manje od pet odsto svih poreza, odlazi na ETERPS (Specijalni
fond za urbanu regulativu i planiranje) ili Zeleni fond za životnu
sredinu. Od ključnog je značaja činjenica da, iako domaća energetska
proizvodnja zavisi uglavnom od lignita, taj izvor energije nije oporezovan.
Konkretno, Javna energetska korporacija eksploatiše lignit ne plaćajući
državi za to nikakvu nadoknadu. Jedini porez koji je Korporaciji
nametnut uveden je 1996. godine i iznosi 0,4 odsto ukupnih prihoda
od eksploatacije lignita. Jedan deo prikupljenih prihoda koristi
se za finansiranje aktivnosti čiji je cilj očuvanje životne sredine
u oblastima gde se nalaze rudnici lignita.
Međutim, ovaj specijalni
porez ne može se svrstati u poreze na životnu sredinu. Samo porez
na eksploataciju lignita može visoku cenu, koju korišćenje ovog
energetskog izvora ima po životnu sredinu, da integriše u cenu energije.
To bi moglo da se odrazi i na relativnu cenu električne energije, koja
bi, opet, išla u prilog favorizovanju prirodnog gasa i obnovljivih
energetskih izvora.
Zakonom iz 1993. takođe je uveden
jedan porez koji se odnosi na životnu sredinu, a koji opštine naplaćuju
licima koja vode proizvodnju u kamenolomima. Tu se oporezuje materijal
koji se proizvodi u kamenolomima i onda prevozi kamionima. Porez
iznosi od dva do pet odsto od ukupne količine takvog materijala.
Prihodi od poreza koriste se za finansiranje mera ili delatnosti
koje doprinose društvenoj i prirodnoj sredini.
Porez
na transport u Grčkoj takođe spada u značajne poreze vezane za životnu
sredinu. Ovaj porez se uglavnom odnosi na način registrovanja vozila
i njihovo kretanje. Prva mera odnosi se na zahtev da se u atinskoj
oblasti koristi niskosumporna sirova nafta. Drugom merom se reguliše
da u centralnom atinskom prstenu vozila sa parnim i neparnim registarskim
brojevima smeju da se kreću samo naizmenično, određenim danima.
Inače, ne postoje posebne naplate putarina, osim u retkim slučajevima
i po niskim cenama.
Autorka je do prošle godine bila savetnik zamenika grčkog ministra za životnu
sredinu, a sada je pravni savetnik u UNEP-MAP-u.
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 751 od 26. maja 2005. |
|