| Podeljene nadležnosti |
|
Pišu: Stavrula Puli i Angeliki Psaila
Ministarstvo za životnu sredinu, fizičko
planiranje i javne radove
(YPEHODE), osnovano je u sadašnjem obliku 1985. godine umesto Ministarstva
za fizičko i prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. To je
glavno telo za razvoj i primenu politike zaštite životne sredine
u Grčkoj i u tom cilju ono sarađuje sa vlastima na svim nivoima (regionalnim
vlastima i lokalnim samoupravama prvog i drugog nivoa), kao i sa
drugim ministarstvima i organizacijama.
Deo
Ministarstva koji se uglavnom bavi problemima životne sredine je
Generalni direktorat za životnu sredinu i sastoji se od tri direktorata,
jedne specijalne službe i 23 odeljenja. Pored toga,
poslednjih godina razvijene su dve veoma važne institucije: Inspektorat
za životnu sredinu i Nacionalni centar za životnu sredinu i održivi
razvoj.
Značajnu ulogu u uobličavanju
politike životne sredine imaju i ministarstva za poljoprivredu i
hranu, za zdravlje i socijalno staranje (koja su odgovorna za upravljanje
resursima vode), za transport i komunikacije (odgovorno za kontrolu
motornih vozila i kvaliteta goriva), za trgovačku mornaricu (odgovorno
za zaštitu morske životne sredine), za razvoj (odgovorno za vodu,
energiju, obnovljive izvore energije i probleme klimatskih promena),
za unutrašnje poslove, državnu upravu i decentralizaciju (ovlašćeno
za upravljanje otpadom), za kulturu (zaduženo za očuvanje kulturnih
i istorijskih spomenika). Ministarstvo spoljnih poslova prati međunarodne
obaveze u vezi sa životnom sredinom.
Među
njima je ostvaren zadovoljavajući nivo horizontalne saradnje u
rešavanju problema životne sredine, ali su uočene i dve slabosti. Prvo,
informacije o životnoj sredini ne prenose se uvek na odgovarajući
način, što ukazuje na neefikasnost administracije, i drugo, pitanja
životne sredine i dalje su nedovoljno uključena u sektorske politike.
Generalni direktorat za životnu sredinu sastoji se od četiri
osnovne jedinice:
(I) Odsek za planiranje životne
sredine uglavnom radi na problemima prirode, biodiverziteta
i biosigurnosti; rukovanja čvrstim otpadom; upravljanja vodom
(prati kvalitet vode za kupanje i izvorske vode i primenu direktiva
o tretmanu otpadnih voda); na proceni uticaja privatnih projekata
(kao što su hoteli i ribnjaci) na životnu sredinu; (II) Odsek za
kontrolu aerozagađenja i smanjenje buke pored ostalog prati kvalitet
vazduha u velikim gradovima, kontroliše nivo buke i emisije iz industrijskih
postrojenja i procenjuje uticaj industrijskih aktivnosti na životnu
sredinu; (III) Odsek za fizičko planiranje pretežno se bavi
primenom zakona o prostornom planiranju; (IV) Posebni servis za
životnu sredinu procenjuje uticaj državnih radova i aktivnosti,
velikih infrastrukturnih projekata i nekih privatnih projekata
na životnu sredinu.
Glavni izvori budžeta Ministarstva su nacionalni godišnji budžet
i Državni investicioni program. Ministarstvo obezbeđuje sredstva za zaštitu životne
sredine, kontrolu i otklanjanje zagađenja kroz nacionalne fondove
i fondove EU-a.
Nacionalni
fond za zaštitu životne sredine ETERPS (Specijalni fond za primenu regulative
i gradskih planova) ili Zeleni fond finansira se iz poreza na motorno
gorivo (0,014 evra po litru) i od kazni koje se izriču zbog ugrožavanja
životne sredine i neprimenjivanja zakona o zaštiti životne sredine.
U zavisnosti od veličine štete koja je naneta, te kazne mogu da izriču
vlasti na svim nivoima: ministar za životnu sredinu izriče kazne
veće od 150.000 evra, dok manje kazne izriču regionalne ili lokalne
vlasti. Polovina prihoda Zelenog fonda izdvaja se za studije i radove
koji promovišu aktivnosti na zaštiti životne sredine i povećavaju
javnu svest o problemima životne sredine, dok ostatak ide Generalnom
sekretarijatu za javne radove za izradu studija i radova o uklanjanju
aerozagađenja. U toku 1998. godine Zelenom fondu je prebačeno oko
46 miliona evra, a u naredne tri godine taj iznos je povećan za 29 odsto.
Grčka dobija
sredstva od Mreže EU-a za podršku lokalnim zajednicama – Strukturnih
fondova i Kohezionog fonda. Sada je u toku primena treće Mreže za
podršku lokalnim zajednicama (2000–2006) za Grčku, koju sufinansira
Evropski regionalni razvojni fond. Projekti finansirani u okviru
operativnih i regionalnih programa Mreže (Strukturni fondovi) moraju
biti usaglašeni sa zakonodavstvom o životnoj sredini. Operativni
program životne sredine, koji ima budžet od 677 miliona evra, jedan
je od 24 operativna programa (11 lokalnih i 13 regionalnih) i usredsređen
je na deset glavnih oblasti kako bi ostvario održivost razvoja. Tu, pored
ostalih, spadaju upravljanje vodenim resursima, čvrstim otpadom i
zaštićenim oblastima, državna zaštita životne sredine kopna i mora,
kvalitet vazduha i smanjenje buke, prostorno i gradsko planiranje.
Autorke rade u grčkom Ministarstvu za životnu
sredinu, fizičko planiranje i javne radove
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 751 od 26. maja 2005. |
|