| GRČKE
NEVLADINE ORGANIZACIJE NA DELU |
|
Arkturos
spasava mrkog medveda
Kako
neke od najaktivnijih ekoloških nevladinih organizacija u Grčkoj
štite ugrožene životinjske vrste, pomažu očuvanje života u divljini
i prirodnog okruženja i promovišu regionalnu saradnju na Balkanu
i u Evropi
Pišu:
Marija Katsakiori i Miltijadis Seferlis
Arkturos je grčka nevladina organizacija
osnovana 1992. godine, sa prvenstvenim ciljem da zaštiti ugroženog
mrkog medveda, koji je dobio poseban status u Evropskoj uniji. Arkturos
doprinosi održivom upravljanju planinskim šumskim ekosistemima,
očuvanju života u divljini i prirodnog okruženja u Grčkoj, i promoviše
ovu vrstu saradnje između vladinih i nevladinih organizacija na
Balkanu i u Evropi.
Arkturos
je osnovao i trenutno vodi Centar za zaštitu medveda u oblasti Nimfajon.
Čine ga veterinarska stanica i planinsko utočište. Veterinarska
stanica prva zbrinjava medvede koji su oduzeti njihovim “vlasnicima”
i priprema ih za planinsko utočište, zatvorenu oblast od oko dva hektara,
koja je deo komunalne šume. Svoj dom je tu našlo trinaest medveda,
uključujući američkog crnog medveda iz cirkusa i troje “izbeglica”
iz beogradskog zoološkog vrta, donetih posle jugoslovenskih ratova.
Medvedi tamo žive u prirodnom okruženju, bez ometanja i ljudske intervencije.
Šume planinske
regije severne Grčke dom su najveće evropske populacije zaštićenog
mrkog medveda. Ali, prvi medvedi kojima je Arkturos pružio utočište
bili su daleko od divljih. To su bili takozvani medvedi igrači, napušteni
ili oduzeti od Cigana kada je ova praksa zabranjena 1969. godine.
Arkturosov
program “Sponzoriši medveda” i obrazovni programi doprineli su podizanju
svesti o ovom problemu i pitanjima životne sredine širom Grčke. Zajedno
sa utočištem, centar privlači oko 30.000–35.000 posetilaca godišnje.
Arkturos takođe sarađuje sa lokalnim poljoprivrednicima i pčelarima,
i nudi podršku i kompenzaciju za štetu koju njihovim usevima i košnicama
načine divlji medvedi. Dok su u prošlosti mnogi od ovih medveda bivali
odstreljeni, poljoprivrednici se sada obraćaju centru koji pomaže
da se obezbede električne ograde, ovčarski psi ili druga zaštitna
sredstva.
Arhelon štiti morske kornjače
Od
1983. godine prvenstveni cilj Arhelona, Grčkog društva za zaštitu
morske kornjače, bio je da zaštiti morske kornjače i njihova staništa
u Grčkoj, kroz posmatranje i istraživanje, razvoj i primenu planova
za upravljanje, obnovu staništa, podizanje javne svesti i rehabilitaciju
bolesnih i povređenih kornjača.
Arhelon je partner
Programa UN-a za životnu sredinu (UNEP) – Akcionog plana za Mediteran,
član Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) i Evropske unije za očuvanje
obala (EUCC). Članovi Arhelona učestvuju u IUCN-u – specijalističkoj
grupi za morske kornjače i doprinose formulisanju međunarodne
strategije za očuvanje ovih životinja. Arhelon blisko sarađuje sa
državnim agencijama, lokalnim vlastima, institucijama i drugim
nevladinim organizacijama, ribarima i lokalnim stanovništvom,
kako bi umanjio i zaustavio smanjenje populacije zaštićene vrste
morskih kornjača “kareta kareta”. Neke projekte sufinansira Evropska
komisija. Prioritet se daje elaboraciji i primeni integrisanih
upravljačkih planova za glavne oblasti gnežđenja kornjača u Grčkoj
(Zakintos, zalivi Kiparisija i Lakonikos, i Krit).
Na ostvru Zakintos
Arhelon sprovodi svoje projekte prema sporazumu sa Nacionalnim
pomorskim parkom. Pilot-projekti za obnovu peščanih
dina sprovedeni su u zaleđima plaža na kojima se kornjače gnezde.
Arhelon se u velikoj meri oslanja
na dobrovoljni rad. Svake godine oko 400 volontera iz celog sveta pomogne
u radu na plažama na kojima se kornjače gnezde i u Spasilačkom centru.
Društvo vodi tri stalne i deset sezonskih stanica na Zakintosu, Peloponezu
i Kritu, a u svoje programe neposredno uključi oko 200.000 turista, i
više od 13.000 studenata godišnje. Arhelon učestvuje u radu u četiri
agencije za upravljanje zaštićenim oblastima gde su pronađene naseobine
morskih kornjača.
Autori rade u solunskom Centru za biotope
Gulandris prirodnjačkog muzeja
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 751 od 26. maja 2005. |
|