Kampanja za evropske integracije
 
     
Verujem da je politički razvoj u Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost lezi u saradnji sa Evropskom unijom i konačnim uključenjem u nju...
Romano Prodi
 
   
 
Piše: Vladimir Tojagić: PREDSTAVLJEN NACRT PRVOG USTAVA EU
     
 

Ustavlja povelja državne zajednice evropskih naroda

Manje zemlje bez podrške većih neće moći da samostalno donesu ni jednu jedinu odluku. Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Španija bi tako zajedno mogle da nadglasaju ostalih dvadeset zemalja članica Unije.

  
  

Istorijski nacrt evropskog ustava, plod šesnaestomesečnog rada Evropske konvencije, nakon mnogo iščekivanja predstavljen je na tek završenom samitu u Solunu. Kako to obično biva, odmah su usledile reakcije sa najširim spektrom komentara, od sveobuhvatnog oduševljenja samim istorijskim činom usvajanja prvog ustava Evropske unije do potpunog razočarenja prilično nedorečenim tekstom predstavljenim na oko dvesta stranica.
Ustavna povelja? Šta zapravo sadrži evropski ustav? Prva stvar koja pada u oči je činjenica da će budući najviši pravni akt Evropske unije morati da ratifikuju nacionalni parlamenti svih država članica, što mu, samo po sebi, daje status međunarodne povelje više nego pravog ustava. Stoga ga mnogi s pravom nazivaju ustavnom poveljom. Kao posledica sledi da će njegova svaka, pa i najmanja buduća promena morati da bude jednoglasno odobrena od strane vlada ili parlamenata država članica.

 
Ugovor iz Nice - učešće u glasanju zemalja članica i zemalja kandidatkinja u određenim telima Evropske unije i procena BeCEI-a za zemlje zapadnog Balkana

Putpuno je jasno da je plod višemesečnih napora Valeri Žiskar d'Estena i njegovih kolega rezultat kompromisa u najširem smislu. Kako bi inače uspeli da se zadovolje različiti, ponekad i dijametralno suprotni zahtevi sadašnjih država članica i zemalja kandidata?

Budući ustav Evropske unije zameniće sve dosadašnje osnivačke ugovore Evropskih zajednica, pa će samim tim i konačno baciti u istoriju brojna preklapanja nadležnosti koja su bila rezultat kontradiktornosti različitih ugovora. Kada je reč o državnom aparatu buduće Evropske unije, došlo je do prilično značajnih promena. Na čelo Evropskog saveta - svojevrsnog predsedništva Evropske unije - dolazi predsednik kojeg će birati sam Evropski savet na period od dve i po godine. Njegove osnovne nadležnosti biće mahom protokolarne - predstavljaće Uniju u svetu i sprovoditi planove EU-a. Još jedna novina je i uvođenje evropskog ministra spoljnih poslova ili šefa diplomatije EU. Ova pozicija ujediniće dve sadašnje - komesara za spoljne odnose i specijalnog izaslanika za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, odnosno sadašnja radna mesta Krisa Patena i Havijera Solane.

Podela vlasti

Podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku samo je delimično izvršena, tako da će različita tela Evropske unije i u budućnosti deliti neke nadležnosti. Po nacrtu ustava, ostaju tri glavna organa EU - Evropski savet, Evropska komisija i Evropski parlament. Kako sada stvari stoje, jedno do sada veoma bitno telo - Savet ministara Evropske unije - prestaće da postoji. U nadležnosti Evropskog saveta, koji okuplja lidere svih zemalja članica Unije i koji se sastaje najmanje četiri puta godišnje, biće donošenje odluka. Način glasanja u Evropskom savetu će za najveći broj odluka biti kvalifikovanom većinom, što znači da će odluka biti važeća samo ako za nju glasaju oni lideri koji predstavljaju najmanje 60 procenata stanovništva Evropske unije. To praktično znači da manje zemlje bez podrške većih neće moći da samostalno donesu ni jednu jedinu odluku.

Prostom računicom vidi se da bi, recimo, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Španija zajedno mogle da za bilo koju odluku nadglasaju ostalih dvadeset zemalja članica Unije! Ovo je i bio predmet sporenja između manjih i većih zemalja, te su zbog toga veće zemlje popustile kada je u pitanju sastav Evropske komisije. Od novembra 2009. godine će Evropska komisija, telo koje daje inicijativu za zakone i nadgleda njihovo sprovođenje, imati dvadeset pet članova, po jednog iz svake zemlje članice.

  Evropski parlament Evropski savet Komitet regiona
Zemlja      
Austrija 17 10 12
Belgija 22 12 12
Danska 13 7 9
Finska 13 7 9
Francuska 72 29 24
Grčka 22 12 12
Holandija 25 13 12
Irska 12 7 9
Italija 72 29 24
Luksemburg 6 4 6
Nemačka 99 29 24
Portugalija 22 12 12
Španija 50 27 21
Švedska 18 10 12
Velika Britanija 72 29 24
EU-15 535 237 222
Češka republika 20 12 12
Estonija 6 4 7
Kipar 6 4 6
Letonija 8 4 7
Litvanija 12 7 9
Mađarska 20 12 12
Malta 5 3 5
Poljska 50 27 21
Slovačka 13 7 9
Slovenija 7 4 7
EU-25 682 321 317
Bugarska 17 10 12
Rumunija 33 14 15
EU-27 732 345 344
Albanija 6 4 6
Bosna i Hercegovina 9 4 7
Hrvatska 12 7 9
Makedonija 7 4 7
Srbija i Crna Gora 17 10 12
EU-32 783 374 385

Međutim, deset komesara ostaće bez prava glasa, dok će preostalih petnaest klučnih članova Evropske komisije donositi sve odluke. Kako male zemlje i ovog puta ne bi ostale bez svojih glasova, biće uveden striktan plan rotacije komesara koji tek treba da bude utvrđen. Najveći dobitnik ovim ustavom je Evropski parlament, kojem su konačno ozbiljnije proširena ovlašćenja. Njega će, nakon proširenja EU sačinjavati 736 članova, a ni jedna zemlja neće imati manje od četiri predstavnika koji se biraju na petogodišnji mandat. Evropski parlament će ubuduće birati predsednika Komisije, a pridodate nadležnosti se odnose na pravosuđe, poljoprivredu, budžet EU i ostale oblasti iz kojih je Parlament ranije bio isključen.

Koje još promene donosi Evropski ustav?

Najveće promene vezane za evropsko zakonodavstvo se odnose na oblast unutrašnjih poslova i pravosuđa. Imigraciona politika će se harmonizovati, ali će većina odluka biti i dalje donošena jednoglasno. Do određenih promena je došlo i kod politike davanja azila i politike prema izbeglicama, što je posebno obradovalo Veliku Britaniju koja je do sada primala najveći broj azilanata i izbeglica iz trećih zemalja, pa ujednačavanje imigracionih politika vidi kao svoju šansu za buduću ravnomerniju raspodelu pretendenata na evropsko sklonište. Jedna od značajnih novina je i najava eventualne harmonizacije krivičnih zakona, posebno kada su u pitanju teška krivična dela koja mogu ugroziti i druge zemlje, poput korupcije i organizovanog kriminala. Postoji i predlog za uvođenje Evropskog javnog tužioca, ali s obzirom na to da uvođenje ove funkcije zahteva jednoglasnu odluku, to zvuči manje verovatno.

Možda najvažnija novina odnosi se na praktičnu legalizaciju Evropske unije kao pravnog lica. Do sada je svaka odluka zahtevala, pored saglasnosti, i zvaničan potpis svih zemalja članica. Sada se ovo menja jer EU i formalno-pravno počinje da postoji. To znači da će Evropska unija moći samostalno da potpisuje međunarodne ugovore i time obavezuje svoje članice. Nada svih pro-Evropljana ostaje da EU zameni i Veliku Britaniju i Francusku u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali malo ko ozbiljno može da poveruje čak i u najmanju mogućnost da se Pariz i London odreknu svojih stolica u svetskoj vladi zarad Brisela.

Sastavni deo evropskog ustava biće i Povelja o osnovnim pravima, koja garantuje široku socijalnu pravdu. Ona uključuje i pravo na štrajk, pravo na posao, pravo na informisanje i konsultaciju radnika, ali i pravo na besplatnu uslugu nalaženja posla! Posebnu bojazan prema ovim odredbama izrazili su Britanci, Irci i neke zemlje srednje Evrope koje se plaše da će ih ova prava dovesti do deregulacije njihovih sopstvenih tržišta rada.

Kada su u pitanju ekonomija i politika zajedničkog tržišta, malo toga se promenilo. Grupa zemalja iz tzv. evro-zone ostaje privilegovana da odlučuje o sopstvenoj fiskalnoj politici, a odluke u budžetu Unije će se i dalje donositi jednoglasno.

Novina je da ustav definiše i način istupanja zemlje iz Evropske unije. Ukoliko, iz bilo kog razloga, neka zemlja odluči da više ne želi da bude članica kluba, mora dve godine unapred da obavesti ostale zemlje članice da želi da istupi i - to je to!

A Zapadni Balkan?

S obzirom na to da su zemlje obuhvaćene procesom stabilizacije i pridruživanja još uvek samo potencijalni kandidati za članstvo u porodici evropskih naroda, njihovi predstavnici nisu ni učestvovali u 105-očlanoj Evropskoj konvenciji, za razliku od zemalja članica i zemalja kandidatkinja. Postavlja se pitanje šta novi ustav donosi zemljama tzv. Zapadnog Balkana. Svesni toga da je naša zemlja, ma koliko to nama nekada izgledalo drugačije, realno mala, i to u svakom pogledu, naš politički uticaj kada se jednoga dana i priključimo Evropskoj uniji biće možda i manji nego što bi to bio sada. Tendencija koja je prisutna u procesu evropskih integracija je prenošenje nadležnosti na nadnacionalni nivo, te se samim tim i delimična federalizacija Evropske unije novim ustavom može videti kao logičan nastavak odavno započetog procesa.

Ipak, kada je naša zemlja u pitanju, moramo biti svesni jedne činjenice. Ulazak u Evropsku uniju je kao učlanjenje u golf klub. Kada igrač ulazi u novi klub on prihvata pravila kakva u njemu postoje i postepeno se uključuje u proces odlučivanja jer nije u mogućnosti da pre toga klub prilagođava sebi i svojim potrebama. Ali, kada jednom bude u mogućnosti da u skladu sa svojom snagom učestvuje u donošenju odluka, prednosti postaju višestruke!

   
 
Autor je koordinator projekata u BeCEI
Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME broj #652 od 3. jula 2003.