Kampanja za evropske integracije
 
     
Verujem da je politički razvoj u Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost lezi u saradnji sa Evropskom unijom i konačnim uključenjem u nju...
Romano Prodi
 
   
 
SOLUNSKA DEKLARACIJA*
 
*usvojena na Samitu lidera Evropske Unije i zemalja Zapadnog Balkana 21. juna 2003. u Porto Karasu pored Soluna
  

Mi, predsednici država ili vlada zemalja članica EU, zemalja-kandidatkinja za članstvo EU i potencijalnih kandidata (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora), kao i predsednik Evropske komisije, a u prisustvu predsednika Evropskog parlamenta, generalnog sekretara Evropskog saveta, specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za Kosovo, specijalnog koordinatora Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i visokog predstavnika za BiH, na sastanku u Solunu usvojili smo sledeće:

1. Svi mi prihvatamo demokratske vrednosti, vladavinu prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, solidarnost i tržišnu ekonomiju, u potpunosti svesni da oni čine osnove Evropske unije. Poštovanje međunarodnog prava, nepovredivosti međunarodnih granica, mirno rešavanje sukova i regionalna saradnja najvažniji su principi kojima smo posvećeni. Snažno osuđujemo ekstremizam, terorizam i nasilje, bilo da su njihovi motivi etničke, političke ili kriminogene prirode.

2. Evropska unija ponovo naglašava svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost ovog regiona je u EU. Sadašnje proširenje EU i potpisivanje sporazuma u Atini aprila 2003. godine inspirišu i ohrabruju zemlje Zapadnog Balkana da krenu istim putem uspeha. Pripreme za integraciju u evropske strukture i, konačno, u članstvo u EU, prihvatanjem evropskih standarda, izazov je koji im predstoji. Evropska komisija upravo razmatra prijavu Hrvatske za članstvo u EU. Brzina napredovanja, međutim, u rukama je samih zemalja regiona.

Zemlje regiona u potpunosti dele ciljeve ekonomske i političke zajednice i očekuju da im pridruživanje EU pomogne u njihovom ostvarivanju i ojača prisustvo u svetu.

3. "Solunski plan za Zapadni Balkan: ka evropskoj integraciji", dokument koji je juče (20. juna) potpisao Evropski savet, predstavlja novi važan korak u privilegovanim odnosima između EU i Zapadnog Balkana. Njen sadržaj će biti smatran našim zajedničkim planom i mi obećavamo da ćemo se posvetiti njenom ostvarivanju. Zemlje regiona će takođe svoje napore usmeriti na ispunjenje preporuka na koje se Plan odnosi.

4. Potvrđujemo da će proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) ostati okvir za evropsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana, sve do njihovog budućeg punog članstva u EU. Sam PSP i perspektive koje otvara služiće kao sidro reformi u regionu, na isti način na koji je to proces pristupanja bio za zemlje srednje i istočne Evrope. Napredak svake zemlje ponaosob na njenom putu ka EU zavisiće od njenih sopstvenih postignuća u ostvarivanju kriterijuma iz Kopenhagena i uslova utvrđenih PSP-om, a potvrđenih u završnoj deklaraciji Zagrebačkog samita (u novembru 2000.). Zemlje Zapadnog Balkana visoko cene godišnji mehanizam revizije PSP-a koji je zasnovan na izveštajima Evropske komisije, i obećavaju da će ispuniti preporuke.

Zapadnobalkanske zemlje pozdravljaju odluke EU da ojača politiku stabilizacije i pridruživanja prema regionu i da je obogati iskustvima proširenja. Posebno pozdravljaju uspostavljanje evropskog partnerstva, kao i odluke za povećanje saradnje u oblasti političkog dijaloga, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, parlamentarne saradnje, podrške izgradnji institucija i učešće u programima Unije. Imaće u vidu aktuelnu raspravu o povećanju budžeta za finansijsku pomoć EU regiona kroz CARDS program.

5. U potpunosti podržavamo sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu i politiku UNMIK-a "standardi pre statusa"; ostajemo posvećeni sporazumima iz Dejtona i Pariza i ohrabrujemo punu primenu sporazuma iz Ohrida i Beograda. EU i zemlje obuhvaćene PSP-om u potpunosti podržavaju Međunarodni krivični sud, u skladu sa odgovarajućim odlukama EU. Zemlje Zapadnog Balkana zalažu se za potpunu i nedvosmislenu saradnju sa Haškim tribunalom. Njegov rad, po svim otvorenim pitanjima, uključujući i transfer preostalih optuženika u Hag, trebalo bi da napreduje bez zastoja. Pravda za sve ratne kriminalce je zakonski, politički i moralni imperativ kojem smo svi mi odani.

Održivi povratak izbeglica i raseljenih lica je kritičan za etničko pomirenje i merilo je demokratske zrelosti; on ostaje visoki prioritet. Naglašavamo ulogu obrazovanja, kulture i omladine u promociji tolerancije, osiguranja etničke i verske koegzistencije i oblikovanja modernih demokratskih društava.

Fragmentacije i podele po etničkoj liniji su nespojive sa evropskom perspektivom koja će delovati kao katalizator za rešavanje problema (te vrste) u regionu.

EU obećava da će ispuniti svoja obećanja prema Jugoistočnoj Evropi, naročito u političkim i bezbednosnim operacijama, ali joj je u tome neophodno angažovanje i drugih međunarodnih aktera. Mi svi visoko cenimo saradnju EU sa SAD i NATO-om u regionu, u okviru rezolucija UN, kao i ulogu drugih međunarodnih organizacija i finansijskih institucija koje deluju na ovom području. Podstičemo njihovu bližu saradnju.

6. Organizovani kriminal i korupcija su realna prepreka demokratskoj stabilnosti, vladavini zakona, ekonomskom razvoju i izgradnji građanskog društva u regionu, i taj problem najviše brine EU. Njihovo suzbijanje je glavni prioritet EU. Zemlje PSP-a će se posvetiti definisanju i primeni mera iz Solunskog plana, proisteklim na Londonskoj konferenciji novembra 2002. Posebna će se pažnja posvetiti borbi protiv šverca ljudi. Zemlje regiona su se takođe obavezale da se efikasno bore protiv ilegalne imigracije i za bolju graničnu kontrolu i upravljanje granicama (prema evropskim standardima), a sve u skladu sa Solunskim planom i dokumentima sa skupa u Ohridu, maja 2003.

7. Uvažavamo značaj liberalizacije viznog režima za građane Zapadnog Balkana. Svesni smo da napredak u ovoj oblasti zavisi od uspešnosti reformi u oblastima kao što je jačanje vladavine prava, suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i ilegalne migracije, kao i jačanje administrativnih kapaciteta u kontroli granica i bezbednosti dokumenata. Zemlje Zapadnog Balkana pozdravljaju nameru Komisije da nastavi razgovore, u okvirima PSP-a, sa svakom od njih, radi utvrđivanja neophodnih uslova koji se moraju ispuniti da bi u ovoj oblasti bio učinjen napredak.

8. Ekonomski napredak je od suštinskog značaja za dugoročnu stabilnost i demokratiju u regionu. Potrebni su trajni napori i strukturne reforme da bi se uspostavile funkcionalne tržišne privrede, postigao održivi razvoj i osigurala zaposlenost.

Potvrđujemo važnost razvoja savremenih mreža i infrastrukture u energetici, saobraćaju i telekomunikacijama u regionu, u skladu sa trans-evropskim mrežama. Podržavamo dalju međunarodnu podršku u ovim oblastima, pre svega posredstvom Evropske investicione banke i drugih finansijskih institucija, kao i privatnih investitora.

Zemlje PSP-a pozdravljaju odluke EU da razmotre dalje mere za unapređenje međusobne trgovine, da prošire unutrašnje energetsko tržište EU na region u celini i da uspostave redovan ekonomski dijalog sa svakom zemljom regiona.

S obzirom da su mala i srednja preduzeća ključna za obezbeđenje radnih mesta, inovacija i bogatstva, i od suštinskog su značaja za funkcionisanje konkurentnih tržišnih privreda, PSP zemlje se obavezuju da će poštovati i sprovoditi principe iz Evropske povelje o malim preduzećima.

9. Ponovo ističemo da približavanje Evropskoj uniji ide ruku pod ruku sa razvojem regionalne saradnje. Zemlje Zapadnog Balkana i, gde je to primenljivo, druge zemlje učesnice, obavezuju se da podstiču konkretne ciljeve i inicijative, zajedno sa onima iz Solunskog plana, kao što su jačanje slobodne trgovine u regionu, ukidanje viza, prikupljanje malog oružja, stvaranje regionalnog tržišta električne energije i gasa, razvoj transportne, energetske i telekomunikacione infrastrukture, upravljanje vodama i životnom sredinom, istraživanje tehnologije i razvoja, prekogranična i parlamentarna saradnja.

Naša podrška Paktu stabilnosti za Jugoistočnu Evropu, koji je komplementaran sa procesom stabilizacije i pridruživanja EU, i njegovim glavnim ciljevima se nastavlja. Pozivamo Pakt da se posebno usmeri na zadatke iz Solunskog plana. Podržavamo inicijative za regionalnu saradnju kao što su Proces saradnje zemalja Jugoistočne Evrope, Jadransko-jonska inicijativa i Centralnoevropska inicijativa. Ohrabrujemo dalju saradnju između Evropske komisije, Pakta za stabilnost i Procesa saradnje JIE, koji postepeno postaje izvorni glas regiona.

10. Od našeg susreta u Zagrebu u novembru 2000-te, učinjen je značajan napredak ka stabilnosti, demokratiji i ekonomskom oporavku u svim zemljama Zapadnog Balkana, kao i u oblasti regionalne saradnje i njihovih dobrosusedskih odnosa, na korist njihovih građana i Evrope u celini. Sve zemlje regiona su, takođe, napravile veliki korak u približavanju EU, u poređenju sa periodom od pre tri godine. Istovremeno, ove zemlje su - svesne da bi trebalo još mnogo toga da učine - posvetile svoje napore ubrzanju reformi. EU obećava punu podršku njihovim nastojanjima.

Dogovorili smo se da se na ovom nivou povremeno sastajemo, u okvirima foruma EU-Zapadni Balkan, da bismo razmotrili teme od zajedničkog interesa, ocenili napredak zemalja regiona na njihovom putu ka EU i razmenili mišljenja o razvoju glavnih događaja u EU. Godišnji sastanci ministara spoljnih poslova, ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova održavaće se prema potrebi. Zemlje koje upravo pristupaju EU i zemlje-kandidatkinje za članstvo u EU biće u potpunosti uključene. Pozdravljamo nameru nastupajućeg italijanskog predsedništva Evropskom unijom da organizuje prvi susret ove vrste do kraja tekuće godine. Ostali ministri se takođe mogu sastajati prema potrebi.

Solun, 21. juna 2003.

 
Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME broj #652 od 3. jula 2003.