U potrazi za atraktivnim naslovima mediji su u svojim analizama samita EU-Zapadni Balkan pažnju usmerili na pitanje finansijske pomoći i rokove do kada se može očekivati da naša zemlja postane punopravni član Unije. Osnovna tekovina skupa u Solunu ogleda se, međutim, u nečem drugom - kvalitativno novom tretmanu regiona sa stanovišta njegove evropske perspektive i početku procesa ojačanog partnerstva čiji je cilj da čitav Balkan postane deo EU. Mada nov za naš region, ovakav proces je karakterističan za logiku evropske integracije, koju uglavnom ne obeležavaju krupni događaji, već strpljivi napori i dugoročni procesi.

Jedan od markantnijih noviteta koji će svakako obeležiti ovaj istorijski proces za Srbiju u Crnu Goru jeste pojačani politički dijalog između EU i zemalja članica Procesa stabilizacije i pridruživanja (PSP). Ovaj dijalog bi trebalo da se odvija kroz povremene forume EU-Zapadni Balkan na nivou šefova država ili vlada, redovne godišnje susrete ministara inostranih i unutrašnjih poslova, eventualne susrete na ministarskom nivou u drugim oblastima prema potrebi, susrete Trojke EU sa zemljama regiona na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova na zasedanjima Generalne Skupštine UN i konsultacije u središtima međunarodnih organizacija. Kao sledeći predsedavajući, Italija je već najavila da će organizovati prvi ministarski skup u ovom formatu.

Osnovni ciljevi osnaženog političkog dijaloga EU-Zapadni Balkan su jačanje prepoznatljivosti PSP-a u evropskim razmerama, ocena njegovih rezultata, potvrda posebnog položaja koji je region dobio u Briselu, kao i dodatni podsticaj saradnji unutar regiona. Kao teme dijaloga mogu se pojaviti sva pitanja iz domena zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova ili razvoja unutar Unije. EU će ubuduće pozivati članice PSP-a da se pridruže njenim deklaracijama i izjavama, što je dobro sa stanovišta bližeg upoznavanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, ali i izazovno ukoliko se radi o pitanjima gde ostali važni akteri, posebno SAD, imaju drugačiji stav.

Polazeći od iskazanih interesa i prioriteta EU i zemalja Zapadnog Balkana, može se očekivati da će saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, radi sprečavanja svih oblika organizovanog kriminala i bezbednosti granica, igrati važnu ulogu. Jačanje institucija u članicama PSP-a podjednako je važno i njima samima i partnerima unutar EU. Zemlje regiona imaju prirodan interes za unapređivanje ekonomske saradnje i za dodatnu finansijsku pomoć, dok će ih Brisel i evropske prestonice podsećati na potrebu jačanja demokratije i ispunjavanje međunarodno preuzetih obaveza.

Dijalog EU sa članicama PSP-a će pospešiti politički dijalog na još dva nivoa. Prvo, unutar samih država Zapadnog Balkana pojaviće se potreba za češćim i tešnjim političkim konsultacijama, kako zbog unutrašnjih potreba, tako i zbog procesa započetog u Solunu. Jačanje Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, čemu je značajno doprinelo nedavno predsedavanje naše zemlje, dobro ilustruje ovaj trend. Drugo, može se očekivati pojačani dijalog zemalja PSP-a sa zemljama kandidatima za članstvo (posebno Bugarskom i Rumunijom) i onima koje će uskoro postati punopravne članice (kao što su Slovenija, Češka, Slovačka ili Poljska) zbog razmene iskustava na putu evropske integracije.

Partneri u dijalogu EU-Zapadni Balkan sigurno nemaju jednaku težinu. Na jednoj strani je grupacija ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta koja pored težnje ka zaokruženju procesa evropske integracije ima i globalnu ulogu u međunarodnim odnosima. Na drugoj strani su državice (po veličini i broju stanovnika svih pet zajedno otprilike kao Rumunija) koje su upravo izašle iz decenije ratova i kriza. Ipak, kao u svakom istinskom dijalogu, trebalo bi očekivati da se radi o dvosmernoj ulici. Naravno da će balkanske zemlje imati puno toga da urade na unutrašnjem planu i nauče u domenu zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Sigurno je da su u podređenom položaju jer očekuju finansijsku podršku i povoljnije uslove za ekonomsku saradnju.

Ali i one imaju šta da ponude. Kao region kroz koji prolaze kanali organizovanog kriminala i nelegalne migracije u pravcu EU-a ove zemlje imaju specifičan značaj u prioritetima EU. Kao zemlje koje su prošle kroz krize i nadvladale autoritarne sisteme u svojoj skorijoj prošlosti, one mogu imati korisna zapažanja vezana za delatnosti EU u sličnim situacijama u drugim delovima sveta. Na primer, u okviru OEBS-a, gde su za vreme predsedavanja Grčke započele redovne konsultacije EU sa članicama PSP-a, Trojka EU se interesuje za stavove balkanskih kolega o pitanjima kao što su politika EU prema Belorusiji ili pristup demokratizaciji zemalja Kavkaza i Centralne Azije.