Koliki značaj strani novinari pridaju pitanjima evropske integracije Zapadnog Balkana moglo se najjasnije proceniti na osnovu (manjeg) broja izveštača sa konferencije koju su za pripadnike "sedme sile" 21. juna priredili učesnici evropsko-balkanskih razgovora u Porto Karasu kraj Soluna, kao i po vrsti pitanja upućenih liderima regiona. Novinare je, naime, jedino zanimalo šta će biti sa Kosovom i koja će sve od ovih pet država potpisati bilateralni sporazum sa SAD o neizručenju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu.

S druge strane, medijske poslenike iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije i Crne Gore interesovalo je samo koliko će njihove zemlje dobiti para od Brisela i kada će biti primljene u članstvo Evropske unije.

Nije, zato, čudo da su se i jedni i drugi vratili kućama pomalo razočarani, jer svojim čitaocima/ gledaocima/ slušaocima nisu mogli da prenesu "vruće vesti" kakve su, inače, nacionalni lideri nagoveštavali mesecima pre Solunskog samita. Zajednička deklaracija objavljena posle susreta najviših predstavnika EU i šefova država ili vlada Zapadnog Balkana (koju objavljujemo na srednjim stranicama ovog broja Evropskog foruma) ne nudi nikakav epohalni preokret u odnosima EU i regiona, ne pominje (skore) rokove ni (zamašne) sume... pa je za prepoznavanje njenog značaja potreban dodatni napor, dublje čitanje, ponekad i "između redova".

Nema više "šargarepe i štapa" ?

Zašto su, ipak, ovaj papir - zajedno sa Solunskim planom za Zapadni Balkan, koji je dan pre toga usvojio Evropski savet - poznavaoci regionalnih (ne)prilika nazvali "istorijskim" a sam događaj, Solunski samit EU - Zapadni Balkan, "istorijskom prekretnicom"?

Prvo, duga i zamorna politika "šargarepe i štapa" koju su Evropska unija i SAD primenjivale prema zemljama bivše SFRJ, minus Slovenija, plus Albanija, izgleda da će najzad biti napuštena. Umesto uslovljavanja, EU nam nudi "evropsko partnerstvo". Uključivanje u njene programe i projekte, politički dijalog, parlamentarna saradnja i onih 208 miliona dolara dodatka na postojeće fondove CARDS-a u naredne tri godine možda ne izgleda mnogo, ali nagoveštava da je Unija spremna da nas, najzad, prihvati kao ozbiljna, odgovorna društva koja su izašla iz "demokratskog puberteta" i sposobna su da ispune sve svoje obaveze na putu do zrelosti - i članstva u Evropskoj uniji, "klubu odraslih". Sa naše strane, to znači da više nećemo čekati pohvale ili grdnje iz Brisela, već ćemo i oni i mi raditi, sa poznatim ishodom, ono što smo se dogovorili u Solunu.

Drugo, ne manje važno, Evropska unija je sa okolišnih obećanja prešla na jasan i nedvosmisleni poziv Zapadnom Balkanu u svoje članstvo. Mi nismo "prirepci" na okrajku Evrope koja će nas, iz samilosti, jednog dana pustiti da se "ušunjamo" u njene redove. Mi smo dobrodošli kao ravnopravni među jednakima, koji neće samo uzimati iz zajedničkog tanjira, već svojim radom, znanjem i privrženošću doprinositi dobrobiti i blagostanju ujedinjene porodice evropskih naroda.

Treće, opredelivši se za evropski put, zemlje Zapadnog Balkana su iz Soluna poslale poruku svojim komšijama, ostatku Evrope i svetu, da su prevazišle teške i mučne naslage prošlosti, da su neslogu zamenile saradnjom, sukobe političkim dijalogom i trgovinom, nacionalne netrpeljivosti tolerancijom, uskogrude interese brigom o zajedničkim interesima regiona i kontinenta. Možda su reči, kojima su se balkanski lideri obratili novinarima posle razgovora na Halkidikiju, bile pomalo jednoobrazne i "doterane", ali to nije umanjilo činjenicu da su njima iskazana zajednička osećanja - želja da svi njihovi građani žive u miru, stabilnosti i ekonomskom prosperitetu, u pravnoj državi koja će štititi njihova prava i slobode i koja će ih, ubrzo, uvesti u naručje Evropske unije.

Do tog dana će, obećali su, posvršavati sve one mnogobrojne poslove koje su pre njih morali da dovrše drugi - istočnoevropski i centralnoevropski - pretendenti na ulazak u EU. Ali u tome će moći da računaju na punu podršku i velikodušnu pomoć Unije, kakvu su dobili njihovi prethodnici. Koncept evropskog partnerstva je ona najvažnija sadržajna novina u procesu stabilizacije i pridruživanja, kojom EU praktično uvodi region u pretprijemni status.

Balkanska lekcija za Evropu

Četvrto, čak i da se proces našeg pridruživanja EU oduži - s obzirom da je pred Unijom veliko proširenje za deset novih članica, donošenje prvog evropskog Ustava, uspostavljanje novih odnosa sa SAD i preraspodela snaga unutar EU i prema ostatku sveta - samo putovanje je vredno truda, jer će nas približiti evropskim standardima (i evropskom standardu!), rezultirati modernijom, efikasnijom i pouzdanijom državnom upravom, jačim demokratskim institucijama, otvorenijom i konkurentnijom tržišnom ekonomijom... Naravno, samo ako se potrudimo ("ključ" je, naime, u vašim rukama, poručuje Brisel).

I najzad, peti razlog zašto je Solunski samit (ipak) značajan, naročito sa stanovišta naše zemlje, potražimo u izjavi predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, koji je u Porto Karasu rekao da, bez obzira da li će dve republike ostati zajedno ili će se odvojiti u zasebne države, njihova evropska orijentacija neće biti dovedena u pitanje, niti će biti ugroženi mir, bezbednost i stabilnost njihovih građana, regiona i Evrope. Ako to zaista bude tako, Evropska unija i svet će moći ponešto i da nauče od nas, umesto da nam dele lekcije.