Kampanja za evropske integracije
 
     
Verujem da je politički razvoj u Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost lezi u saradnji sa Evropskom unijom i konačnim uključenjem u nju...
Romano Prodi
 
   
 
Kako se bolje pripremiti za evropsku integraciju?
 
ZASTOJ U PROCESU STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA SCG EVROPSKOJ UNIJI

Ko predvodi, a ko čeka

Funkcionalna državna zajednica je preduslov približavanja Srbije i Crne Gore EU

piše: Maja Kovačević

  
  

Još od promene režima 2000. godine, najveća prepreka u procesu stabilizacije i pridruživanja (PSP) bilo je nepostojanje funkcionalne zajednice Srbije i Crne Gore. Početni korak u prevazilaženju ovog problema je predstavljao Beogradski sporazum, potpisan u martu 2002. godine uz posredovanje predstavnika Evropske unije. Nakon toga je usledila izrada Ustavne povelje, čijim usvajanjem je u proleće 2003. godine nastala nova državna zajednica Srbija i Crne Gora. S obzirom na to da su u procesu integracije u EU izgubljene praktično dve godine, neophodno je ponovo ukazati na osnovne preduslove za njegovo ubrzanje u budućnosti.

POLITIČKA STABILNOST: Ovaj preduslov se često zaboravlja, i javnost mahom smatra da je potrebno obezbediti samo određeni broj pravnih i institucionalnih pretpostavki. Treba, međutim, imati u vidu da je nemoguće uspešno voditi proces pridruživanja u uslovima snažne krize političkih institucija, sa nejasnim centrima odlučivanja.

POLITIČKI KONSENZUS: Sve zemlje koje su ostvarile uspešan proces pristupanja Evropskoj uniji ukazuju na značaj političkog konsenzusa o evropskim integracijama kao prioritetu. Konsenzus ima odlučujući značaj kako bi zemlja bila prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner EU u ovom procesu. Samo na osnovu ozbiljnog političkog konsenzusa se može formulisati strategija evropskih integracija koja će zaista i biti primenjena. Zato je i pokrenuta inicijativa da se u Srbiji i Crnoj Gori (veoma skoro) formira Savet za evropske integracije koji bi činili predsednik SCG, premijeri država članica, šef diplomatije SCG, ministar spoljnih poslova, kao i republički ministri za ekonomske odnose sa inostranstvom. Cilj formiranja ovog Saveta je da se obezbedi politički efikasno upravljanje procesom pridruživanja u narednom periodu.

JASNA PODELA NADLEŽNOSTI: Proces pridruživanja i pristupanja EU u svakoj zemlji zahteva definisanje horizontalne podele nadležnosti između ministarstava i drugih organa. U našem slučaju, ozbiljnu prepreku predstavlja vertikalna podela nadležnosti između država članica i zajednice SCG. Uprkos činjenici da su institucije SCG uglavnom oformljene (sa izuzetkom Suda koji još nije počeo da funkcioniše), ostala su otvorena mnoga pitanja nadležnosti, pre svega u međunarodnim odnosima (ko preuzima i ispunjava međunarodne obaveze?).

DOBRO ORGANIZOVAN INSTITUCIONALNI SISTEM: Ovo podrazumeva kako organizaciju rada vlade, tako i organizaciju u okviru samih ministarstava, Parlamenta, i efikasno funkcionisanje odnosa Vlada – Parlament. U SCG se ovaj sistem još uspostavlja i odvija se različitom brzinom u Srbiji, Crnoj Gori, i na nivou Zajednice.

POSTOJANJE JEDINSTVENOG TRŽIŠTA: U slučaju Srbije i Crne Gore, ovo je dodatni preduslov, koji bi se u drugim uslovima podrazumevao. Gotovo godinu dana je trajala izrada Akcionog plana za harmonizaciju tržišta Srbije i Crne Gore. Nakon njegovog usvajanja u Srbiji i u Crnoj Gori, Evropska komisija je (u pismu komesara Krisa Patena), baš uoči Solunskog samita uputila više ozbiljnih primedbi na njegov sadržaj.

Pre svega, smatra se da institucionalni okvir jedinstvene spoljnotrgovinske politike nije dovoljno snažan, te da je nejasno kako će se ova politika sprovoditi kroz dva potpuno odvojena trgovinska režima. Mehanizam za rešavanje sporova, koji treba da funkcioniše kroz rad paritetnog tela, ocenjuje se kao spor i previše složen, a time i neefikasan. Traži se da Carinska kancelarija na nivou SCG raspolaže pravom na direktnu primenu svojih odluka. U pogledu carinske tarife, zahteva se da bude uspostavljena jedinstvena tarifa i uklonjeni svi posebni trgovinski aranžmani, uključujući posebne kvote, izvozna i uvozna opterećenja, i posebne trgovinske odbrambene mere. Smatra se neodrživom svaka dvostruka provera na administrativnoj granici između Srbije i Crne Gore, i ona se ocenjuje kao administrativna prepreka koja ugrožava pristup tržištu u celini.

Evropska komisija smatra da zaštita intelektualne svojine i zajednička antimonopolska politika, koje će se primenjivati na jedinstvenom tržištu, moraju biti uključene u Akcioni plan. Najzad, upozoreno je i da se sporazumi o slobodnoj trgovini, potpisani sa zemljama regiona, ne primenjuju na teritoriji Crne Gore, što izaziva ozbiljnu zabrinutost, pa je neophodno hitno pronaći rešenje koje neće ugroziti do sada uložene napore na uspostavljanju regionalne zone slobodne trgovine. Može se, dakle, očekivati da će Evropska komisija insistirati upravo na ovim elementima kao preduslovu za izradu pozitivne studije o izvodljivosti pregovora EU sa SCG.

Autorka je direktorka Kancelarije za pridruživanje SCG Evropskoj uniji

 

  

KO VODI "EVROPSKE POSLOVE" U SRBIJI I CRNOJ GORI?

Mnogo koordinatora, malo koordinacije

Broj potencijalnih ili stvarnih "koordinatora" za evropsku integraciju se umnožio, ali jasna institucionalna rešenja još nisu utvrđena, da o operativnom radu i ne govorimo!

Piše: Duško Lopandić

 

Odgovor na ovo jednostavno pitanje nije sasvim jednostavan. I suprotni stavovi, kao što su "mnogi" ili "niko u potpunosti" mogu biti tačni. Ako bismo pitanje postavili u kondicionalu: "ko bi trebalo da vodi evropske poslove?", takođe bismo mogli da dobijemo više odgovora. Ali pre nego što ih navedemo, možda nije nevažno da ukažemo na značaj rešenja ovog pitanja.

Evropska unija je stvorena i razvijana kao složen pravno-institucionalni sistem i on funkcioniše na osnovu jasnih procedura i pravila ponašanja koja ne zavise od konjunkturnih političkih okolnosti niti od trenutnih improvizacija. Od zemalja partnera Unija takođe očekuje da funkcionišu kao pravne države čiji organi imaju jasne nadležnosti i predvidive postupke u funkcionisanju.

Efikasnost, odgovornost, jasnost pravila i transparentnost su neka od načela funkcionisanja organa EU, posebno Evropske komisije, koji se traže i od korespondentskih institucija u zemljama koje se uključuju u proces evro-integracije. Što je bolja i efikasnija organizacija "evropskih poslova" u jednoj zemlji, to su i veće šanse te zemlje da ubrza ritam svoje integracije u EU. I obrnuto.

Mi smo, na žalost, već izgubili vreme. Jedan od prvih zahteva koje je Komisija EU (KEU) imala u vreme uspostavljanja institucionalizovanih veza sa vladom - tada Savezne Republike Jugoslavije (početkom 2001. godine) - bio je da se odredi samo jedna institucija (focal point) preko koje bi išle glavne komunikacije i koordinacija rada svih nadležnih tela u SRJ, odnosno da se na našoj strani formira posebna kancelarija (office). KEU je u tu svrhu predvidela i posebna sredstva kojima je trebalo da se podrži razvoj institucija (institution-building) formiranih za evropsku integraciju. Iako su sredstva uglavnom potrošena, dosadašnja iskustva sa formiranjem ove kancelarije nisu pozitivna. Odgovornost za to snosi i "ljudski faktor", ali najvećim delom problem proizilazi iz sporog formiranja državne zajednice Srbije i Crne Gore, odnosno njenih nadležnih organa.

U međuvremenu, broj potencijalnih ili stvarnih "koordinatora" za evropsku integraciju se umnožio (pored nivoa države zajednice, koordinacija sada postoji i na nivoima obe republike), ali jasna institucionalna rešenja još nisu utvrđena. Da o operativnom radu i ne govorimo.

Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore je predviđeno da poslove saradnje i pregovora sa EU vodi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Pri tome, tvorci Ustavne povelje su nekako smetli s uma da je posao koordinacije saradnje sa EU u suštini orijentisan u 90 odsto slučajeva na internu koordinaciju (uklađivanje rada raznih organa i harmonizacija propisa u zemlji) pa su za poslove na ovom planu zadužili drugog ministra (za unutrašnje ekonomske poslove). Osim ova dva ministra, za pitanje saradnje sa EU su po definciji zainteresovani i predsednik Saveta ministara, kao i ministar spoljnih poslova. Dakle, ovde već imamo veći deo Saveta ministara.

Međutim, sasvim je jasno da se posao evropske integracije neće pomaći sa mrtve tačke sve dok nadležni republički predstavnici ne budu u potpunosti uključeni u politički i tehnički deo aktivnosti. Sa jedne strane, dakle, neophodno je formiranje Saveta za evropske integracije koji bi predstavljao političku koordinaciju za tri nivoa (državna zajednica i dve republike), ali koji mora da ima i neophodnu administrativnu podršku (kancelarija za pridruživanje i nadležna ministarstva). S druge strane, neophodno je da i saradnja raznih tehničkih tela i organa bude institucionalno dogovorena, kako ne bi bila podložna ad hoc tumačenjima ili zavisna od ličnih anti/sim-patija.

Na kraju, treba istaći da je ipak najbitnija jasna politička podrška i volja da posao evropske integracije u ovoj zemlji uspe. Ako te volje ne bude dovoljno - i to na sva tri nivoa i u obe republike - onda nam ni jedna institucija, ma kako dobra i profesionalna, neće mnogo pomoći.

Autor je direktor Direktorata za saradnju sa EU u Ministarstvu spoljnih poslova SCG

 

  

SRBIJA I CRNA GORA POSLE POSLE SOLUNSKOG SAMITA

Standard pre statusa

Iako je propuštena prilika da Solunska deklaracija bar u nekoliko reči pomene i početak izrade studije izvodljivosti za SCG, već postaje izvesno da se radi o dodatnih nekoliko nedelja - a nikako meseci

Piše: Mr Ana S. Trbović

Manjak znanja o funkcionisanju Evropske unije i našem procesu pridruživanja ispoljio se naročito tokom izveštavanja medija, ali i izlaganja poznatih ličnosti, o Solunskom samitu. Susret na vrhu EU i zemalja Zapadnog Balkana je često bio predstavljen kao skup na kojem će se raspravljati o budućnosti naše državne zajednice i analizirati Akcioni plan o usklađivanju unutrašnjeg tržišta, odnosno trenutak kada ćemo mi kao zemlja pristupiti procesu stabilizacije i pridruživanja (PSP).

Istina je da je naša zemlja na Solunskom samitu dobila puna tri minuta i da se Deklaracija kojom je skup zaključen odnosi na ceo region Zapadnog Balkana, bez posebnog osvrta na pojedinačne zemlje. Takođe, Srbija i Crna Gora već jeste deo PSP-a, koji podrazumeva trgovinske olakšice za tržište EU, finansijsku pomoć preko programa CARDS i diplomatsko-stručne konsultacije na putu ka EU.

Nedostaje, međutim, glavni element PSP-a, a to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). S obzirom na to da je on uglavnom trgovinske prirode, Evropska komisija je insistirala na Akcionom planu kao prethodnom dogovoru o usklađivanju unutrašnjeg tržišta pre izrade takozvane studije izvodljivosti, kojom se daje signal za početak pregovora. Akcioni plan je suština nove države i ono što joj daje funkcionalnost i jedinstvenost. Na izvestan način, on je značajniji od same Ustavne povelje. Pritisak EU da Akcioni plan bude potpuno operativan i efikasan proizilazi iz činjenice da sada pregovaramo sa predstavnicima EU koji razmišljaju ekonomski, za razliku od Visokog predstavnika za spoljnu politiku, koji razmišlja prevashodno politički. Za Evropsku komisiju je bilo važnije da ostvari funkcionalnu saradnju sa našom zemljom i da SSP bude primenljiv u praksi, nego da u Solunu prikupi lake političke poene najavljujući studiju izvodljivosti.

Istovremeno se najavljuje da će verovatno uskoro započeti i pregovori o bilateralnom trgovinskom sporazumu za tekstil i tekstilne proizvode, što je direktna nagrada za napore koje ulažemo u stvaranje jedinstvene države. Poruka je da zajedničkom integracijom ostvarujemo i integraciju u EU, a time i dobiti za privredu.

Iako je propuštena prilika da Solunska deklaracija bar u nekoliko reči pomene i početak izrade studije izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, već postaje izvesno da se radi o dodatnih nekoliko nedelja - a nikako meseci. Mnogo je značajnije da smo blizu ostvarenja tog cilja, a time i bliže pridruženom članstvu u EU. Solun je doneo velike dobiti za ceo region kroz povećanje finansijske pomoći i otvaranje mnogih programa EU. Sada se Zapadni Balkan, uključujući i Srbiju i Crnu Goru, praktično tretira kao zemlja kandidat skoro u svakom smislu. Nedostaje još značajnija finansijska pomoć i manji broj programa, ali smo u svakom drugom pogledu dobili "standard pre statusa" zvaničnog kandidata, koji se postiže primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Na nama je sada da iskoristimo otvaranje mnogih novih mehanizama integracije kroz dobru organizaciju i ispunjavanje preuzetih obaveza.

Autorka je pomoćnica ministra i šef Sektora za evropske integracije pri Ministarstvu za ekonomske veze Srbije sa inostranstvom

 
Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME broj #652 od 3. jula 2003.