Na susretu na vrhu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Solunu usvojena je deklaracija u kojoj se govori i o stvarima koje mogu da imaju posredne ili neposredne posledice po privredni razvoj regiona i svake zemlje pojedinačno. Najpre bi trebalo utvrditi da li je došlo do preokreta u strategiji prema Balkanu, potom bi trebalo videti koje su najvažnije novine u toj strategiji, i konačno valja analizirati uticaj konkretnih odluka na privredna kretanja.

Strateški kontinuitet

Pre susreta u Solunu bilo je puno sugestija kako bi Evropska unija mogla da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da se brže razviju. Sugestije su išle za tim da se sredstva Unije upotrebe za ubrzanje privredne transformacije čitavog regiona. Umesto da se koriste za rekonstrukciju i budžetsku podršku, trebalo bi da se ulažu u rast novog privatnog sektora i povećanje zaposlenosti. Predlagalo se da se obezbede veća sredstva za tu namenu.

U Solunu, koliko se može videti, nije se promenila osnovna strategija pomoći razvoja ovog regiona. U usvojenim dokumentima pominju se ulaganja u infrastrukturu, veći pristup evropskim tržištima, veća podrška malim i srednjim preduzećima i nešto veća sredstva. Pominje se i mogućnost da se poveća uloga Evropske unije u formulaciji strategije reformi i u održavanju makroekonomske stabilnosti. Pored toga, balkanske zemlje se upućuju na međusobnu saradnju, posebno u oblasti razvoja infrastrukture i unutar-regionalne trgovine.

Ova strategija je manje-više ista ona koja je bila na snazi i do sada. Dodatnih dvesta miliona evra u sledeće tri godine trebalo bi da bar delimično nadoknade smanjenje pomoći koja je bila posebno usmerena na rekonstrukciju fisknih fondova i objekata, tamo gde je bilo ratnih razaranja. S obzirom na povećane finansijske potrebe Balkana, ova dodatna sredstva neće imati neki značajan uticaj kako na stanje u javnim finansijama tako, i mnogo važnije, na priliv privatnog kapitala.

Može se, dakle, reći da je solunski sastanak doneo potvrdu kontinuiteta u strategiji pomoći Evropske unije razvoju Balkana.

Partnerstvo i perspektiva

Novost koju donosi solunski sastanak jeste obećanje Evropske unije da će balkanske zemlje postati članice Evropske unije kada ispune uslove koji važe za sve i koji se neće menjati. Ovo obećanje može da ima uticaj na politička kretanja u regionu i, preko toga, na privredna kretanja. Ključna pozitivna posledica, ukoliko bi došlo do tog pozitivnog efekta, bilo bi povećano interesovanje za ulaganje u ovaj region. Naime, zemlje koje su viđene kao sigurne buduće članice Evropske unije postajale su po pravilu privlačne za investitore, posebno iz same Evropske unije. Ta privatna ulaganja su igrala odlučujuću ulogu u transformaciji zemalja u tranziciji, pa i nekih drugih novih članica Unije koje su bile ili još uvek jesu manje razvijene.

U ovom je momentu teško predvideti kako će poslovni ljudi u Evropskoj uniji oceniti obećanje balkanskim zemljama da će postati članice Unije. Unija je izbegla da zemlje Zapadnog Balkana nazove kandidatima za članstvo i novom odnosu je dala naziv partnerstva. Važnije od toga, zadržan je postojeći mehanizam poznat kao Proces stabilizacije i pridruživanja. Kaže se da će on biti obogaćen, ali nije lako videti u čemu će se sastojati to obogaćivanje. Kada je reč o institucionalizaciji partnerstva, ona bi mogla da jača sa vremenom. U ovom času, međutim, teško je videti da će deklaracije iz Soluna imati neki veliki uticaj na odluke privatnih investitora.

U tom kontekstu, važno je videti šta je ono što će obezbediti da se interes za integraciju Balkana održava na odgovarajućem nivou i da se s vremenom povećava. Ovde bi trebalo ukazati na tri činioca. Prvo je promena u političkim preferencijama u zemljama Zapadnog Balkana. Jasno je da većina ovih zemalja ima značajne probleme, od kojih su neki ustavne prirode. Od balkanskih zemalja se očekuje da će početi da razmišljaju evropski a ne balkanski. To pre svega znači da će evropsku integraciju staviti na sam vrh svog političkog dnevnog reda.

Druga promena jeste u pristupu vladavini prava. Reč je o drukčijem pristupu shvatanju bezbednosti, od onoga zasnovanog na snazi vojske i policije ka onome zasnovanom na poštovanju zakona. Treća promena bi morala da se dogodi u privrednim rezultatima. Najbolja reklama svake zemlje je privredni rast. Ukoliko bi zemlje Zapadnog Balkana uspele da obezbede održivi rast od, recimo, pet odsto godišnje, percepcija čitavog ovog regiona bi se promenila u nekoliko godina. Sve dok je rast neubedljiv i pun makroekonomskih problema, teško će biti ubediti Evropsku uniju da bi trebalo da pokaže povećani interes za integraciju ovog regiona.

Dan posle

Komentari posle solunskog sastanka su uglavnom realni. S jedne strane se ukazuje na to da Evropska unija nije prihvatila predlog da zemlje Zapadnog Balkana institucionalno tretira kao one koje se nalaze u procesu pridruživanja. Bez obzira na činjenicu da se u Deklaraciji usvojenoj na susretu u Solunu kaže da će se koristiti instrumenti koji su se pokazali dobrim u procesu pridruživanja zemalja koje postaju članice sledeće godine, konkretnih novina je malo. Ipak, postojeći mehanizmi, budući da do sada nisu bili naročito korišćeni, mogli bi da imaju pozitivan uticaj, ako im se prida veći značaj. Recimo, godišnji izveštaji Evropske komisije su veoma važni u političkim i privrednim krugovima u svetu. Takođe, potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, koje tek predstoji Srbiji i Crnoj Gori, Albaniji i Bosni i Hercegovini, može takođe da ima značajan pozitivan uticaj. Isto važi i za diplomatsku aktivnost, kako u regionu, tako i u odnosima sa Evropskom unijom. Konačno, mnogo bolje bi mogla da se iskoristi spremnost Unije da dodatno otvori svoja tržišta izvozu sa Balkana.

S druge strane, već mogu da se čuju pozitivni odjeci u evropskim zemljama, budući da se manje očekivalo od ovog susreta. Ipak se Evropska unija obavezala na integraciju Balkana. U javnosti u Uniji se očekuje da će zemlje Balkana veoma angažovano raditi na tome da Uniju nateraju da to obećanje i održi. Ovo očekivanje imaće pozitivan efekat na poslovno viđenje ovog regiona. Potrebno je samo raditi tako da ono bude opravdano.