"Velika Evropa", koja će biti rođena 1. maja 2004. godine, ulaskom 10 novih zemalja, predodređena je da se još više povećava. Kontinentalno ujedinjenje, naime, neće biti potpuno ako, pored raznih zemalja kojima je priznat status "kandidata" Unije, ne uđu i sve balkanske zemlje. Ali neće biti u pitanju to da se izgradi Unija - tvrđava, koja pomera svoje granice i svoje zidove, više na istok i na jug. Oko proširene Unije moraće da se stvori jedna gusta mreža političkih, ekonomskih socijalnih i kulturnih odnosa sa svim susednim zemljama: Rusijom, Belorusijom, Moldavijom, i čitavim Mediteranom.

To je vezano za jedan novi način shvatanja granica, koje bi između Unije i susednih zemalja trebalo da postanu pre mesto saradnje, na polju politike, ekonomije i bezbednosti i trgovinskih i kulturnih razmena, nego mesto razdvajanja.

Pomoću takve strategije Unija treba da ostvari jedan novi politički i ekonomski regionalizam u oblasti koja bi trebalo da pokrije čitavu Evropsku uniju proširenu na 27 i više zemalja i oblast od Rusije do Maroka. Osnovni cilj je da se podeli celina principa i vrednosti, da se proširi stabilnost i prosperitet koji su pola veke evropske integracije doveli u jedan deo Evrope i da se podeli zajednička inicijativa političkog, ekonomskog i kulturnog tipa.

Velika snaga strategije širenja bila je cilj da se uđe u Uniju. Takav cilj je omogućio vladama da započnu jedan širok projekat modernizacije, jedan pravi projekat društva, prevazilazeći otpor konzervativnog ili nacionalističkog tipa. Naročito, evropska perspektiva je podstakla osećanje poverenja, podsticaj ka promenama bez kojih bi teško, za malo više od jedne decenije, zemlje centralne i istočne Evrope mogle da pređu sa realnog socijalizma Varšavskog Pakta na politički, ekonomski i socijalni model Evropske unije.

Ista ta snaga sada se koristi da bi se ojačali razni procesi koji su trenutno u toku sa raznim evropskim i mediteranskim zemljama.

Bliže geografsko približavanje znači veću međuzavisnost i širi cilj za regionalnu saradnju i integraciju. To takođe znači i stvaranje stabilnosti izvan granica Unije. I to stvara zakonita očekivanja u njenom budućem susedstvu.

Da bi se prihvatio ovaj izazov, potrebna nam je nova politička perspektiva u odnosima sa našim južnim i istočnim susedima, davanje inicijative njima, podsticanje nove dinamike u postojećim procesima, razvijanje otvorenog i partnerstva u razvoju i pokretanje zajedničkih inicijativa.