Takvo organizovano i usmereno putovanje u Evropu je čak važnije od krajnje destinacije koja je još daleko, jer ćemo se u međuvremenu iznutra menjati na evropskom kursu i merilima. Za sada nema ni obrisa takvog konsenzusa ni inicijative da se njegovom ostvarenju pristupi. Politički zaokreti i česte smene režima u gotovo svim zemljama u tranziciji su najuverljivije upozorenje da insistiranje na brzom sprovođenju ekonomskih reformi bez, prvo političkog a zatim široko socijalnog konsenzusa, može lako potrti sve postignuto i dovesti do neželjenih promena. Nama su sada neophodni smirivanje uzavrele političke scene i izvestan period političke stabilnosti i puna okrenutost političkim i ekonomskim reformama i ispunjavanju nespornih međunarodnih obaveza. Tu pre svega mislim na saradnju sa Haškim tribunalom, jer će nas to pitanje stalno pratiti i ograničavati. Pre svega u saradnji sa Evropom i svetom, ali ništa manje i u vraćanju poverenja u regionu.

Drugi, u stvari uporedni prioritet na našem dugom putovanju u Evropu jeste saradnja na Balkanu. Velika je iluzija da se u Evropu može separatno, paralelno, konkurentski. Voz za Brisel ide preko Sarajeva, Zagreba, Skoplja i Tirane . Iako o tome nije doneta odluka sve su prilike da će Evropska unija preferirati da nas primi u paketu. To ne znači da će, ako i dalje budemo gubili vreme na međusobne svađe, neko čekati na nas pogotovu što su neki drugi, pre svega Hrvatska, ipak odmakli. Ko god bude zaostajao samo će usporavati celu kompoziciju i njegov vagon će biti otkačen. Prema tome naša šansa je da uhvatimo priključak, a ako u tome ne uspemo sami smo krivi. Umesto evidentnog rasipanja dragocenog vremena morali bismo da ubrzamo tempo i to po celom frontu postavljenih i prihvaćenih uslova bez izuzetka.

Svima nama u regionu bolje je da gradimo mini Šengen i malu Evropu da bismo bili spremni za veliku. Sigurno je da bismo bili privlačniji za strane investitore kao koliko toliko integrisano tržište. Nema razloga da se brzo ne reše preostala granična pitanja, pre svega Prevlaka. Nema sumnje da su mnoga začepljenja otpušena, ali se javljaju nova. Važno je graditi klimu poverenja i svest o zajedničkoj regionalnoj sudbini. Postoje jaki neprijatelji poverenja kao što su stereotipi, predrasude, nacionalistički mitovi, zatvorenost, etnička i druga netolerantnost, ksenofobija, ali I ekonomska kriza i socijalna beda. Osobito snažan izvor nepoverenja je odbojan ili neiskren odnos prema ratnim zločinima. Građenje poverenja je spor i mukotrpan proces koji se mora svesno i organizovano usmeravati.

Demokratske institucije, otvoreno društvo, odgovorna štampa, promenjen odnos intelektualnih elita, tolerantna atmosfera, živa ljudska komunikacija, razvijena kulturna saradnja i stalni dijalog u regionu najjača su uporišta obnove poverenja. U tome mogu mnogo da pomognu i nevladine organizacije i projekti poput Igmanske inicijative, srpsko-hrvatskog dijaloga, prekogranične saradnje opština.

Autor je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji

NEKA IZDANJA EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI •  EU i Balkan - Šta posle Soluna? (na srpskom i engleskom), CD, Zbornik radova sa istoimene međunarodne konferencije održane juna 2003. u Beogradu, Evropski pokret u Srbiji i Friedrich Ebert fondacija , Beograd, 2003 •  Dugo putovanje u Evropu: Evropski pokret u Srbiji 1992-2002 (na srpskom i engleskom), Almanah izdat povodom deset godina rada Evropskog pokreta u Srbiji, Beograd, 2002, str.97 •  Regionalna saradnja u jugoistočnoj Evropi (na engleskom), Zbornik radova sa međunarodne konferencije održane decembra 2001. u Beogradu, ured. dr Duško Lopandić, Evropski pokret u Srbiji , Beograd, 2002, str. 304 •  Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi (na spskom i engleskom), dr Duško Lopandić, Evropski pokret u Srbiji, Institut ekonomskih nauka , Beograd, 2001, str. 292 •  Evropa plus , glasilo Evropskog pokreta u Srbiji •  Spoljnopolitičke sveske (1-8) •  Otvoreno o korupciji (1-7)