Sadašnja rasprava o budućnosti Evrope je započela i pre nego što se mastilo osušilo na Ugovoru iz Nice. Ona je delimično ubrzana pomanjkanjem debate, što se neodoljivo osećalo u Nici. Ali drugi podsticaj pokretanju debate je ranije dat postizanjem stalnog napretka na planu evropske integracije koja je otišla dovoljno daleko zahtevajući odgovore na neka pitanja vezana za uređenje Unije koja su od presudnog značaja. Pitanja kao što su: Quo vadis Europa? (Kuda ide Evropa?) - su na videlo izneli takvi veliki evropski projekti kao što su otvaranje granica ili uvođenje jedinstvene valute. Nica je kao magnet privukla političke gurue, upotpunila njihove vizije Evrope. Danas se mora nastaviti evropsko prodiranje u dubinu vlastite duše jer sada, kao nikada pre, sve zavisi od političke čvrstine Evropske unije.

Poljski doprinos raspravi se sastoji u tome da ona i dalje u svoju žižu, između ostalih stvari, stavlja demokratsku dimenziju Evropske unije. Jer, u bliskoj budućnosti mi ćemo poljskom javnom mnjenju predstaviti mehanizme uz pomoć kojih vlade i institucije Evropske unije preuzimaju odgovornost pred narodima Evrope.I biće nam postavljana pitanja koliko prosečan građanin može uticati na evropske procese.

Naime, dobro je poznata činjenica da mnogi pripadnici Unije već izvesno vreme osećaju pomanjkanje demokratije u Evropskoj uniji. Neki čak tvrde da bi Uniji ako bi podnela zahtev za prijem u članstvo Evropske unije, taj zahtev bi bio odbijen jer EU ne funkcioniše na principima demokratije.

Postoje barem četiri pitanja koja moramo da imamo u vidu kada se suočavamo sa ovom situacijom. Pre svega, trebalo bi podrobnije da razmotrimo kakve su nacionalne države, jer demokratski procesi i dalje stiču svoj legitimitet na osnovu volje naroda. Mehanizmi postizanja političkog konsenzusa i oni koji se odnose na sprovođenje demokratske kontrole nad obavezama preuzetim u okviru Evropske unije razlikuju se od države do države.

Mi, takođe, imamo još mnogo toga da uradimo da bismo postigli da otvorenost, dostupnost i jasnost informacija postane pravilo koje se u Poljskoj ne može prekršiti. Drugo, mehanizmi donošenja odluka u EU se moraju impregnirati duhom političkog rivalstva kako bi se njihov legitimitet povećao. Jedan metod da se postigne ovaj cilj bi bio da Evropski parlament bira predsednika Evropske komisije. Treće, postavlja se pitanje koje se odnosi na sprovođenje odluka donetih na nivou EU i, četvrto - uključivanje socijalnih partnera u određivanju pravaca akcije vezanih za Evropsku uniju.

Na jednoj izložbi koja je ne tako davno održana u jednoj od najvećih umetničkih galerija u Varšavi bio je istaknut moto: "Budite oprezni kada se odričete sopstvenih snova jer možete završiti u nečijim tuđim". Ove reči savremenog poljskog aforističara Stanislava Jirži Leca treba imati na umu kada se razmišlja o budućnosti Evropske unije. Jer, svaka država članica na taj način daje doprinos sopstvenom nasleđu u koje je uključena i politička tradicija.

Autor je ministar inostranih poslova Poljske

Institut za međunarodnu politiku i privredu objavljuje časopise: MEĐUNARODNA POLITIKA (i izdanje na engleskom - REVIEW OF INTERNATIONAL AFFAIRS), MEDJUNARODNU PROBLEMI i EVROPSKO ZAKONODAVSTVO. Biblioteka Instituta za međunarodnu politiku i privredu poseduje više od 150.000 naslova knjiga, časopisa i dokumenata i depozitarna je biblioteka Evropske unije za Srbiju i Crnu Goru. Leksikon EUROVOC : IMPP će uskoro na srpskom jeziku objaviti leksikon EUROVOC koji sadrži pravne, ekonomske i političke termine koje upotrebljavaju institucije Evropske unije. Reč je o multidisciplinarnom tezaurusu koji je neophodan državnoj administraciji, parlamentima, naučnim i obrazovnim ustanovama zemalja koje žele da pristupe Evropskoj uniji i do sada je već preveden na jezike svih zemalja kandidata za ulazak u EU.