| Mi i Evropa u 2005.
godini |
|
Godina je bila rodna što se evropskih integracija tiče,
evropski i regionalni kontekst je bolji nego prilikom letošnjeg izbijanja
ustavne krize u EU, ali je sada važno ovaj dobar trend uskladiti
sa pregovorima o Kosovu
Piše: dr Jovan Teokarević
Pred vama je poslednji broj “Evropskog foruma” u ovoj godini, a to je i dobra prilika da se osvrnemo na to dokle smo stigli u evropskoj integraciji u 2005. i šta nam je dalje činiti.
Godina je u ovoj oblasti bila rodna, jer smo prvo u aprilu od Evropske unije dobili pozitivnu studiju o izvodljivosti, a onda u oktobru i započeli pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Kada se u budućnosti, iz neke daleke perspektive (i nadamo se iz pozicije članice Evropske unije), budemo osvrtali na pređeni put, neće biti mnogo toga krupnog da se navede između oktobarskih promena 2000. godine i ova dva datuma pet godina posle. To je jasan znak da u integracijama generalno kasnimo, što se još jasnije vidi kad se uporedimo ne samo sa onima iz srednje Evrope koji su pre godinu i po dana postali deo Unije, već i kad se u ovome odmerimo sa našim susedima.
Pre toga, da samo još jednom vrlo jasno izvučemo najvažniju pouku poludecenijske evropske avanture demokratske Srbije. Uspesi i dobici u ovom poslu rezultat su dugog i mukotrpnog rada, a svaki veliki korak napred u procesu integracije dolazi nakon mnogo malih koraka više vlada koje se smenjuju, odnosno nastavljaju tamo gde je prethodna stala. Uspeh sadašnje srpske vlade nije zbog ovoga manji – naprotiv - ali ga treba videti i iz ove perspektive. Ovu vladu treba još i pohvaliti za oštru promenu kursa ka Evropi počev od prošle zime, kada je – suprotno praksi iz prethodnih nekoliko meseci – počela da sarađuje sa Haškim tribunalom. Svakome je jasno da će za konačnu visoku ocenu ta saradnja morati da se nastavi, to jest da se vrlo brzo na ovo pitanje stavi tačka.
Bolji kontekst
U toku ove iste 2005. evropski i regionalni kontekst se za nas takođe promenio na bolje. To se, doduše, desilo posle prethodnog značajnog pogoršanja, ali smo, čini mi se, sada ipak na višoj lestvici nego što smo bili pre toga. U maju i junu je, naime, dugo i detaljno planirani proces proširenja Evropske unije došao u ozbiljnu krizu, jer je zaustavljen proces ratifikacije Ustava Unije, koji je trebalo da stvori institucionalne pretpostavke za reformu ove organizacije, kako bi ona dobro funkcionisala i posle narednih talasa proširenja. Negativno opredeljenje francuskih i holandskih birača na referendumima više je imalo veze sa domaćim problemima nego sa samim Ustavom, ali se, bez obzira na to, tokom celog leta strahovalo da od novih proširenja Unije neće biti ništa, ili bar ne u bliskoj budućnosti.
Na sreću, mada budućnost EU-a nije više jasna kao što se do nedavno činilo, u toku jeseni u Briselu je doneta serija odluka koje su za nas dobre, iako se ne tiču samo nas. Evropska unija je počela pregovore o članstvu sa Hrvatskom i Turskom, a o sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom, a uskoro će početi i sa Bosnom i Hercegovinom. Evropska komisija je istovremeno predložila da Makedonija postane kandidat za člana Unije. U novembarskim izveštajima o svim ovim zemljama, kao i o celom regionu, uz mnogo kritika, ima i optimizma: SCG I BiH se stavlja u izgled potpisivanje pomenutih sporazuma u vrlo kratkom roku od samo godinu dana, a u međuvremenu se očekuje da će Albanija već završiti taj posao.
Makedonija ima velike šanse da otprilike u isto vreme, krajem sledeće ili početkom 2007. godine, započne pregovore o članstvu, baš kada bi Bugarska i Rumunija mogle da postanu punopravne članice. Konkretni datum pristupanja Uniji za naša dva istočna suseda će, doduše, biti određen tek na proleće, ali razlika između dobre ili loše opcije više nije neko dramatično pitanje hoće li one ikad tamo ili ne, već je reč samo o tome da li će ući 1. januara 2007. ili 12 meseci kasnije. Sve je manje krupnih pitanja i za sve nas ostale iz evropske čekaonice. Ako nam se, zato, čini da su sitnija pitanja još gora, jer zahtevaju mnogo rada i ispunjavanje previše obaveza, nikada ne treba zaboraviti da smo srećni jer se bavimo detaljima, a ne – kao do pre neku godinu – sudbinskim pitanjima koji je generalni pravac naše putanje.
Ostati deo dobrog paketa
Nakon prošlogodišnjeg proširenja Evropske unije sa 15 na 25 članica, ovaj dobar trend iz jeseni 2005. godine treba da nam bude pravi vetar u leđa za što brže završavanje naredne runde evropskih poslova. Strateški bi bilo izuzetno važno da za godinu dana – baš kad svi oko nas skaču na naredne stepenice - potpišemo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a odmah posle toga i zatražimo članstvo u Evropskoj uniji.
Drugim rečima, treba – kao i ove jeseni - da budemo deo i tog narednog dobrog evro-balkanskog paketa, kako bismo stavili nogu u vrata za nastavak. Ovo je jedna od perspektiva iz koje bi trebalo takođe planirati i voditi pregovore u vezi sa statusom Kosova i sa referendumom u Crnoj Gori.
Autor je docent na Fakultetu
političkih nauka
i direktor Beogradskog centra za evropske integracije
Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme
br. 777 od 24. novembra 2005. |
|